Reinaldo Arenas
Reinaldo Arenas (šp. Reinaldo Arenas; Provincija Orijente, 16. jul 1943 — Njujork, 7. decembar 1990) je bio kubanski pjesnik, romanopisac i dramaturg koji je u mladosti podržavao kubansku revoluciju, da bi se kasnije pobunio protiv komunističkog režima i postao jedna od njegovih najpoznatijih žrtava.[1]
Reinaldo Arenas | |
---|---|
Datum rođenja | 16. jul 1943. |
Mesto rođenja | Provincija Orijente, Kuba |
Datum smrti | 7. decembar 1990.47 god.) ( |
Mesto smrti | Njujork, SAD |
Život
urediArenas je rođen u ruralnom dijelu kubanske provincije Orijente. Nedugo posle njegovog rođenja, njegov otac je napustio njega i majku, tako da su živjeli u kući roditelja njegove majke. Godine 1963. preselio se u Havanu, gdje je studirao filozofiju i književnost ali nije završio studije. Neko vrijeme radio je u biblioteci "Hose Marti", gdje je njegov rad bio primijećen tako da je za svoj prvi roman „Pjevanje iz duše“ dobio nagradu Kubanskog udruženja pisaca[2]. Međutim, njegova kasnija pisanja kao i činjenica da nije skrivao svoju homoseksualnost, dovela su ga u sukob sa komunističkim režimom na Kubi.
Godine 1973. zatvoren je pod optužbom za „ideološku devijaciju“, ali je pobjegao iz zatvora i pokušao napustiti Kubu. Nakon što su ga kubanske vlasti našle, poslali su ga u zloglasni zatvor „El moro kastl“ zajedno sa najozloglašenijim kriminalcima. Preživio je pomažući zatvorenicima da pišu pisma svojim ženama i ljubavnicama. Na taj način uspio je da sakupi dovoljno papira kako bi nastavio pisati romane. Međutim, prilikom pokušaja da prokrijumčari svoja djela iz zatvora otkriven je i kažnjen. Iz zatvora je pušten 1976. godine, a 1980. godine napustio je Kubu i zajedno sa još 100.000 kubanaca emigrirao u SAD.[3]
Značajnija djela
urediGodine označavaju vrijeme izdavanja djela na španskom, neka djela su izdana nakon piščeve smrti.
- 1966. El mundo alucinante (Халуцинације)
- 1982. El palacio de las blanquisimas mofetas (Палата белих творова)
- 1987. Otra vez el mar (Збогом море)
- 1982. El color del verano (Боја љета)
- 1990. El Asalto (Напад)
- 1987. El portero (Портир)
- 1992. Antes que anochezca (Прије ноћи)
- 1980. La vieja Rosa (Стара ружа)
- 1981. Termina el desfile (Парада завршава)
- 1984. Arturo, la estrella más brillante (Артур, најсјајнија звијезда)
- 1986. Necesidad de libertad (Потреба за слободом)
- 1987. La Loma del Angel (Гробље анђела)
- 1989. Voluntad de vivir manifestándose (Демонстрација воље за животом)
- 1990. Viaje a La Habana (Путовање у Хавану)
- 1991. Final de un cuento (Крај приче)
- 1996. Adiós a mamá (Збогом мама)
Bolest i smrt
urediGodine 1987. Arenasu je dijagnostikovana sida, ali je on nastavio da piše i govori protiv kubanskog režima. Bio je mentor mnogim kubanskim piscima u egzilu. U decembru 1990. izvršio je samoubistvo u Njujorku, tako što se predozirao tabletama i alkoholom. U poruci koju je ostavio, napisao je sledeće:
„ | Zbog mog zdravstvenog stanja i strašne depresije u kojoj se nalazim, nisam više u stanju da pišem i da se borim za slobodu Kube, zbog toga okončavam svoj život... Želim da ohrabrim sve kubance u zemlji i izvan nje da nastave da se bore za slobodu.... Kuba će biti slobodna. Ja već jesam."[4] | ” |
Prije noći
urediAutobiografija Reinalda Arenasa "Prije noći" koju je Njujork tajms uvrstio među 10 najboljih knjiga 1993. godine, ekranizovana je 2000. godine u istoimenom filmu.[5] Kao glumci pojavljuju se Havijer Bardem (nominacija za oskara), Džoni Dep, Oliver Martinez, Andrea Di Stefano i drugi.
Reference
uredi- ^ McDowell, Edwin (9. 12. 1990). „Reinaldo Arenas, 47, Writer Who Fled Cuba, Dies”. New York Times. Pristupljeno 9. 7. 2010. (jezik: engleski)
- ^ „Reinaldo Arenas: 1943-1990: Cuban Writer - Escaped Poverty Through Stories”. biography.jrank.org. Pristupljeno 9. 7. 2010. (jezik: engleski)
- ^ „Mariel Boatlift(2005)”. globalsecurity.org. Pristupljeno 9. 7. 2010. (jezik: engleski)
- ^ „Reinaldo Arenas' Last Letter”. picard.montclair.edu. Arhivirano iz originala 21. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 7. 2010. (jezik: engleski)
- ^ „Before night falls”. cinetropic.com. Pristupljeno 9. 7. 2010. (jezik: engleski)