Restoran "Au Rocher de Cancale" u Parizu
Au Rocher de Cancale je restoran koji se nalazi u 2. arondismanu Pariza, Francuska. Bio je veoma popularan u 19. veku zahvaljujući večerama koje su se nudile posle pozorišnih i operskih predstava.
| Restoran "Au Rocher de Cancale" | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | ulici Montorgej 78, Pariz,  Francuska
|
| Status | aktivan |
| Otvaranje | 1804 |
Istorija uredi
Restoran Au_rocher_de_ (Cancale je selo u Bretanji) je 1804. godine osnovao Aleksi Balen. Nudila je specijalitete od ostriga nakon predstava. Sredinom 19. veka ovde su se prodavale najbolje sorte iz Bretanje i Normandije – ne u otmenim restoranima, već na ulici. Milion stanovnika grada bi svake godine pojelo 70 miliona morskih stvorenja, češće kao užinu u ranim večernjim satima nego u vreme obroka.[1]
Kicoši, prostitutke, aristokrate i Džokej klub su se sastajali u ovom restoranu, koji se tada nalazio u ulici Montorgej 59. U to vreme restoran je nudio široku listu jela: 10 od ovčetine, 17 od teletine, 11 od govedine i 22 predjela od živine, 27 predjela i 30 dezerta.[2]
Godine 1809. Grimod de La Renijer je postavio svoj žiri za degustaciju u restoranu.
Onore de Balzak, Aleksandar Dima, Teofil Gotje i Ežen Si bili su pokrovitelji restorana.[3]
Godine 1837, kuvar Longle je napravio „normanski list“ u kuhinji ovog restorana.[4]
Balenov naslednik, Pjer Frederik Borel, bankrotirao je[5] i zatvorio restoran 1846. godine. Restoran je kasnije ponovo otvoren pod istim imenom u Ri de Rišelje.[6]
Gospodin Pekin je zatim vratio restoran u ulicu Montorgej (na br. 78).[6] Rocher de Cancale se još uvek nalazi u toj zgradi, kao i freske Pola Gavarnija - ukrasni paneli na prvom spratu prikazuju život buržoazije 18. veka.
Zgrada je 3. marta 1977. klasifikovana kao zvanični istorijski spomenik.[7]
Zgrada istog imena postojala je u Briselu 1874. godine.
U popularnoj kulturi uredi
U Honore de Balzacovoj Ljudskoj komediji, likovi su bili redovni gosti restorana. Restoran je posebno citiran u Le Cabinet des Antiques, La Muse du département, Izgubljene iluzije, Sjaj i beda kurtizana i drugim delima.[8]
Reference uredi
- ^ „Le Rocher de Cancale”. timeout.com. Pristupljeno 16. 11. 2021.
- ^ Jacques Kother (26. 6. 2007). Le Petit Journal du Passé (na jeziku: francuski). Le Guide des Connaisseurs.
- ^ Panel Histoire de Paris, 73 rue Montorgueil
- ^ Lavallée 1857, str. 238.
- ^ „Les riches heures de la Propriété Caillebotte”. yerres.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 7. 10. 2016.
- ^ a b Panel Histoire de Paris in front of the restaurant
- ^ Šablon:Base Mérimée
- ^ Honorine, Bibliothèque de la Pléiade,1976, t. IV, p. 347 ISBN 2070108627; Un début dans la vie, Pléiade, 1976, t. IV, Šablon:Pp.; La Rabouilleuse, Pléiade, 1977, t. VI, Šablon:Pp. ISBN 2070108503; La Muse du département, Pléiade, 1977, t. VI, p. 498; Le Cabinet des Antiques, Pléiade, 1977, t.VII, p. 164, 172 ISBN 2070108740 ; Illusions perdues, Pléiade, 1978, t. VIII, Šablon:Pp. ISBN 207010866X; La Fille aux yeux d'or, Pléiade, 1978, t. IX, p. 272 ISBN 2070108694 ; La Maison Nucingen, Pléiade, 1980, t. XI, p. 19 ISBN 2070108767; Les Employés ou la Femme supérieure, Pléiade, 1980, t. XI, Šablon:Pp.
Bibliografija uredi
- Lavallée, Théophile (1857). Histoire de Paris depuis le temps des Gaulois jusqu'à nos jours (na jeziku: francuski). Michel Lévy frères.
- Terres d'écrivains (2004). Balades littéraires dans Paris du XVIIe au XIXe siècle (na jeziku: francuski). Nouveau Monde éditions. ISBN 2-84736-054-9.
- Bihl-Willette, Luc (1997). Des tavernes aux bistrots. Une histoire des cafés (na jeziku: francuski). Paris: L'Âge d'Homme. ISBN 2825107735.