Википедија

Reciklaža lekova

Reciklaža lekova je postupak za ponovno izdavanje lekova ili ponovna upotreba lekova u zdravstvenim organizacijama ili od strane pacijenta. Time se želi postići da se neupotrebljeni lekovi mogu ponovo na bezbedan i odgovarajući način dati drugom pacijentu kome je on potreban.[1] Svrha ovakvog programa je smanjenje rasipanja lekova, čime se ostvaruje uštede troškovi zdravstvene zaštite, povećava dostupnost lekova i ublažava ekološki teret životne sredine neupotrebljenim lekovima.[2]

Reciklažom lekova želi se postići da se neupotrebljeni lekovi (umsto uništavanja) mogu ponovo na bezbedan i odgovarajući način dati drugom pacijentu kome je on potreban.

Opšte informacije

uredi

Novi napredak u pakovanju, čuvanju, obeležavanju i proveri integriteta proizvoda pojedinačnih tableta i kapsula može omogućiti recikliranje određenih skupih lekova. Prethodno prodati, ali nekorišćeni, lekovi, ako se vrate u posebne apoteke radi preprodaje ili donacije, mogu da budu jeftin izvor lekova zaštićenih patentom. Prednosti takvog programa prevazilaze jednostavno obezbeđivanje pristupačnih lekova siromašnima. Reciklaža lekova može biti moguća (naročito ako proizvođači imaju obavezu da pakuju blister i daju bar kod pojedinačne tablete i kapsule).

Još jedna korist od programa reciklaže bila bi informacija o tome zašto pacijenti prerano prestaju da uzimaju lekove. Sakupljene informacije o tome koji lekovi se najčešće predaju su preko potrebni da bi se saznalo o efektivnosti lekova u stvarnom svetu, nuspojavama i pridržavanju leka. Takvi podaci bi brzo ukazali na probleme sa određenim lekovima i sigurno bi bili od interesa i za farmaceutske proizvođače i za FDA. Farmaceuti koji se bave reciklažom mogu takođe da obaveste lekare o ranom vraćanju vitalnih lekova i/ili direktno edukuju pacijente o potrebi za nastavkom uzimanja lekova za hronične indikacije kao što su dijabetes, hipertenzija, dislipidemija, velika depresija, šizofrenija, SIDA itd.[3]

Suprotstavljeni stavovi

uredi

Uprkos potrebi za merama za prevenciju otpada, debata o programima reciklaže lekova je u toku. Tradicionalno je očekivati da potrošači dobijaju lekove na recept iz apoteke i da apoteka dobija lekove od pouzdanog izvora, kao što je proizvođač ili veletrgovac.[1] U programu reciklaže lekova, potrošači bi pristupili lekovima kroz manje standardizovani lanac snabdevanja. Shodno tome, javlja se zabrinutost za kvalitet recikliranih lekova.[1]

Mnoge diskusija o reciklaži lekova identifikuju relevantna pitanja, kao što su:

  • potreba,
  • obrazloženje,
  • postojeći programi,
  • raspoložive zalihe,
  • datumi isteka,
  • nova tehnologija za obezbeđivanje bezbednosti i efikasnosti,
  • uticaj na životnu sredinu,

Primenom regulisanih procesu, praćenih od strane specijalizovanih apoteka ili medicinskih organizacija, neizvesnosti oko upotrebe ovakvih lekova mogu se prevazići. Na primer, praćenje uslova skladištenja, uključujući temperaturu, svetlost, vlažnost i mešanje lekova, može doprineti regulisanju kvaliteta recikliranih lekova.[4] U tu svrhu, farmaceutsko pakovanje bi moglo da se nadogradi senzorskim tehnologijama, koje takođe mogu biti dizajnirane za otkrivanje falsifikata.[4] Takvo pakovanje zahteva početnu investiciju, ali to se može nadoknaditi potencijalnim uštedama koje se dobijaju programom reciklaže lekova.[5] Shodno tome, recikliranje lekova izgleda ekonomski isplativo za skupe lekove, kao što su lekovi za profilaksu nakon izlaganja HIV-u.[6]

Alternativno, programi reciklaže lekova mogu se postaviti kao rutinska klinička praksa sa ciljem smanjenja ekonomskog i ekološkog opterećenja otpada od lekova. Ipak, za opštu implementaciju programa reciklaže lekova, potrebne su jasne profesionalne smernice.[2] Istraživanje bi moglo pružiti obrazloženje za ove smernice. Na primer, istraživanje je pokazalo da je većina pacijenata spremna da koristi reciklirane lekove ako se kvalitet zadrži.[7] Istraživani su zahtevi za program reciklaže lekova među zainteresovanim straneama, uključujući širu javnost,[8] farmaceute[9] i kreatore politike.[10]

Može se pretpostaviti da je primena reciklaže lekova kao rutinske kliničke prakse privlačna samo sa ekonomske perspektive, ako uštede premašuju operativne troškove apoteke. U tu svrhu, istraživanja bi trebalo da procene izvodljivost reciklaže lekova. U Holandiji, ponovno izdavanje nekorišćenih oralnih lekova protiv raka trenutno se testira u rutinskoj kliničkoj praksi da bi se utvrdile uštede u procesu kontrolisanog kvaliteta. Ovi podaci bi mogli da pomognu kreatorima politike da daju prioritet reciklaži lekova u svakodnevnom radu, čime bi se olakšale smernice za opštu primenu reciklaže lekova.[11]

Donatorska praksa

uredi

Doniranje lekova u matičnoj zemlji

uredi

U nekim zemljama programi reciklaže lekova uspešno funkcionišu kao donatorska praksa tako što se neupotrebljeni lekovi doniraju onima koji do njih ne mogu doći. Kako se radi o donaciji obično se vraćanje lekova dešava bez finansijske nadoknade.

U Sjedinjenim Amertičkim Državama programi za reciklažu lekova kroz donaciju postoje u lokalnim zajednicama.[12] Na primer. Državni odbor za farmaciju Teksasa doneo je zakon (HB 2292) koji dozvoljava svim vrstama zdravstvenih ustanova da vraćaju lekove na recept u apoteke (koje moraju biti sertifikovana od strane farmaceuta konsultanta) kao zapečaćeni u originalnom neotvorenom pakovanju proizvođača koji je zaštićen od neovlašćenog otvaranja (bilo da je pojedinačno upakovano ili upakovano u pakovanje sa jediničnom dozom). Farmaceut u prijemnoj apoteci u momentu prijema leka mora da pregleda i obezbedi integritet proizvoda. Zaštita odgovornosti za sve učesnike u pravilnoj reciklaži lekova je propisana zakonom.

Od 2010. Kanada je uvela program za reciklažu lekova koji je preuzela od Sjedinjenih Američkih Država.[13] Ovi programi se odvijaju samo u određenim apotekama, koje su spremne da odgovore na posebne zahteve ze učešća u programu reciklaže.[14]

U Grčkoj, organizacija GIVMED se bavi reciklažom lekova. Ona je prema evidenciji uštedela preko pola miliona evra recikliranjem skoro 60 hiljada paketa lekova od 2016. godine do danas.[15]

Međutim, u mnogim zemljama, primena programa reciklaže lekova je ograničena.[13]

Doniranje lekova za zemlje trećeg sveta

uredi

Neke od inicijativ za reciklažu lekova fokusiraju se na doniranje lekova zemljama trećeg sveta. Međutim, ovo je praćeno etičkim ograničenjima zbog nesigurnosti u kvalitetu, kao i praktičnim ograničenjima, zbog toga što su lekovi samo privremeno dostupni i ne moraju nužno da se bave lokalnim potrebama. Svetska zdravstvena organizacija je dala smernice o odgovarajućim donacijama lekova, čime je obeshrabrila praksu doniranja koja ne uzima u obzir potrebe primaoca, vladine politike, efektivnu koordinaciju ili standarde kvaliteta.

Izvori

uredi
  1. ^ a b v Pomerantz, JM (23. 4. 2004). „Recycling expensive medication: why not?”. MedGenMed. 6 (2): 4. PMC 1395800  . PMID 15266231. .
  2. ^ a b Connelly, D. (5. 7. 2018). „Should pharmacists be allowed to reuse medicines?”. The Pharmaceutical Journal. 301 (7915): 20—23. .
  3. ^ Rosenthal, M. B.; Berndt, E. R.; Donohue, J. M.; Frank, R. G.; Epstein, A. M. (2002). „Promotion of prescription drugs to consumers”. New England Journal of Medicine. 346 (7): 498—505. PMID 11844852. doi:10.1056/NEJMsa012075. .
  4. ^ a b Terence K. L. Hui,1 Parastou Donyai,2 Rachel McCrindle,1 and R. Simon Sherratt1, Enabling Medicine Reuse Using a Digital Time Temperature Humidity Sensor in an Internet of Pharmaceutical Things Concept Sensors (Basel). 20  (11):  3080.
  5. ^ Bekker, C.L. (2019). „What does it cost to redispense unused medications in the pharmacy? A micro-costing study”. BMC Health Services Research. 19 (1): 243. PMC 6481041  . PMID 31014325. doi:10.1186/s12913-019-4065-6  . 
  6. ^ Bekker, C.L. (2019). „Redispensing of unused HIV Post-exposure prophylaxis therapy for medical exchange students”. Travel Medicine and Infectious Disease. 29: 82—83. .
  7. ^ Bekker, C.L. (2019). „Willingness of patients to use unused medication returned to the pharmacy by another patient: a cross-sectional survey”. BMJ Open. 9 (5): e024767. PMC 6530303  . PMID 31092644. doi:10.1136/bmjopen-2018-024767. 
  8. ^ Alhamad, H (2018). „How do people conceptualise the reuse of medicines? An interview study”. International Journal of Pharmacy Practice. 26 (3): 232—241. PMC 5969265  . PMID 28795460. doi:10.1111/ijpp.12391. .
  9. ^ Mcrae, D (2016). „The redistribution of medicines: could it become a reality?”. International Journal of Pharmacy Practice. 24 (6): 411—418. PMID 27238215. S2CID 45498652. doi:10.1111/ijpp.12275. .
  10. ^ Bekker, C.L. (2017). „Redispensing of medicines unused by patients: a qualitative study among stakeholders”. International Journal of Clinical Pharmacy. 39 (1): 196—204. PMID 28070689. S2CID 20006141. doi:10.1007/s11096-017-0424-8. hdl:1874/348415. 
  11. ^ Bekker, Charlotte L.; Gardarsdottir, Helga; Egberts, Toine C. G.; Bouvy, Marcel L.; van den Bemt, Bart J. F. (2017-01-09). „Redispensing of medicines unused by patients: a qualitative study among stakeholders”. International Journal of Clinical Pharmacy. 39 (1): 196—204. ISSN 2210-7703. doi:10.1007/s11096-017-0424-8. 
  12. ^ „The Next Recycling Frontier: Prescription Drugs”. Non Profit News | Nonprofit Quarterly (na jeziku: engleski). 2015-05-26. Pristupljeno 2023-05-13. 
  13. ^ a b Doyle, S. (8 February 2010). "Canada lags behind United States in drug return, reuse and recycling programs". Canadian Medical Association Journal. 182 (4): E197–E198.
  14. ^ „State Prescription Drug Repository Programs”. www.ncsl.org. Pristupljeno 2023-05-13. 
  15. ^ GIVMED. „Public Benefit Entities | GIVMED”. Share medicine share life | GIVMED (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-13. 

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рециклажа_лекова&oldid=27861745”