Rečani (pleme)
Rečani (nem. Retschanen; polj. Rzeczanie; rus. Речане) su srednjovekovno zapadnoslovensko pleme, deo plemenskog saveza Ljutića, koje je živelo u gornjem toku reke Havel. Živeli su južno od velikog plemena Ukrana i severno od Šprevljana.
Istorija uredi
Kada je Oton I osnovao Brandenburšku biskupiju 948, u njen sastav su ušle oblasti koje su naseljavali Rečani i Ukrani. Svetovnu vlast u njoj vršili su, markgrofovi koje je imenovao car. Da bi se odbranila od nemačkih osvajača i pokušaja pokrštavanja, zapadnoslovenska plemena Hižani, Prekopjenci, Dolenčani i Retari udružila su se u Ljutićki plemenski savez, nakon čega su im se pridružili Ukrani i Rečani. Posle uspešnog ustanka 983. godine, Ljutići su povratili nezavisnost. Za razliku od delova zapadnoslovenskih Bodrića i Pomorjana, ljutićka plemena su sačuvala svoju staru slovensku veru.[1]
Nakon 1100. godine, Ljutićki plemenski savez je bio u rasulu zbog sve većih unutrašnjih sukoba, koji su slabili njegove članove u odnosu na spoljne neprijatelje. Vendski krstaški rat (1147), koji je odobrio papa, imao je za cilj uništenje Ljutića, uključujući pleme Rečana. Pored nemačkih kneževa, u pohod su bili uključeni i Danci i Poljaci.[2] Kao rezultat rata, oblasti koje su se nalazile severno, severoistočno i istočno od zemlje Rečana, a koje su naseljavali Retari i Ukrani, pripale su Pomorjanima, koji su bili pod poljskom feudalnom vlašću, dok je zemlja Rečana došala pod vlast Alberta Medveda.[3]
Izvori uredi
- ^ Vgl. Lieselott Enders: Die Uckermark. Geschichte einer kurmärkischen Landschaft vom 12. bis zum 18. Jahrhundert. 2. Aufl., Berlin 2008, S. 21–22.
- ^ Vgl. Enders 2008, S. 31–32.
- ^ Vgl. Enders 2008, S. 33.
Literatura uredi
- Slavяnskie drevnosti, Lюbor Niderle
- Lieselott Enders: Die Uckermark. Geschichte einer kurmärkischen Landschaft vom 12. bis zum 18. Jahrhundert. 2. Aufl., Berlin 2008, S. 21-22.