Reljef
Reljef predstavljaju oblici Zemljine površi koji su nastali i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila.[1][2] Odnosno, sveukupnost oblika koji karakterišu jednu oblast čini reljef te oblasti. Reljef je izgled zemljišta, udubljenja i uzvišenja. Površ Zemlje, tj. površ reljefa predstavlja graničnu površ tri različite sredine: čvrste (litosfera),[3][4][5] tečne (hidrosfera)[6][7][8] i gasovite (atmosfera). Zbog toga što predstavlja površ kontakta tri različite sredine, reljef mora biti rezultat dejstva antagonističkih sila svake od tih sredina. Stoga dejstvo sila predstavlja jedan od vrlo bitnih faktora u obrazovanju reljefa.
Osim sile, za nastanak reljefa potreban je i materijal na koji će delovati sile. Pod materijalom se podrazumeva stenska masa, određene geološke građe. Od svojstava te stenske mase, zavisiće karakteristike reljefa.
Efekti delovanja jedne sile na stensku masu određene geološke građe zavise od dužine trajanja njenog dejstva. Zbog toga je treći bitan faktor, koji određuje karakteristike reljefa, vreme.
Specifičnosti reljefa u celini i svojstva pojedinačnih oblika koji čine taj reljef zavise, dakle, od tri geomorfološka činioca: od dejstva skupa sila, od geološke građe stenske mase na koju deluju sile, i od dužine trajanja dejstva sila na stensku masu.
Geomorfološki činioci
urediOčigledno je da formiranje reljefa i njegova svojstva zavise od tri kategorije činilaca: energetskih, materijalnih i vremenskih.
Energetski činilac
urediEnergetski činilac su sile. Kao aktivni faktor, sile se označavaju skupnim terminom agens. Po svom poreklu, one se dele na unutrašnje – endogene i spoljašnje – egzogene sile.
Endogene sile izazivaju tektonske i magmatske pokrete. Za oblikovanje reljefa su značajni prvenstveno tektonski pokreti, koji se manifestuju kao epirogeneze i/ili orogeneze i magmatski pokreti izraženi kroz vulkanizam i plutonizam.
Egzogene sile su rezultat dejstva stihije. One vajaju, ili prave skulpturu krupnih geoloških ili morfoloških celina, nastalih dejstvom endogenih sila.
Materijalni činilac
urediMaterijalni činilac podrazumeva stensku masu određenih karakteristika, na koju deluju sile. Pod dejstvom sila u stenskoj masi se obrazuju oblici reljefa.[9][10] Ona, dakle, trpi promene. S obzirom na pasivnu ulogu u formiranju reljefa, materijalni činilac se označava terminom pacijens.
Karakteristike stenske mase na koju deluje skup sila, određuje njena geološka građa. Ovaj termin određuje stensku masu u tri pogleda: po sastavu (litologija), po prostornim odnosima njenih elemenata (sklop) i po hronološkim odnosima (starost).
Sa geomorfološkog aspekta, za nastanak i razvoj reljefa bitni su samo litološki sastav i sklop stenske mase. S obzirom na to da su procesi obrazovanja i razvoja reljefa, po pravilu, znatno mlađi od vremena nastanka stenske mase, starost stene ovde nema primarni značaj. Pod materijalnim činiocem reljefa, na taj način se podrazumeva stenska masa određenog litološkog sastava i sklopa.
Od geološke građe stenskog materijala u kojem se formiraju oblici reljefa zavisi vrsta procesa i njen intenzitet, pa time i oblici koji će nastati.
Vremenski činilac
urediTreći bitan faktor u obrazovanju reljefa čini vreme. Sile permanentno deluju na stensku masu. Pri tome se neprekidno razaraju postojeći, a stvaraju novi oblici. Postoji, dakle, stalna promena reljefa u vremenu. Savremeni reljef se hronološki može definisati kao tačka na krivoj, koja je povučena u funkciji vremena.
Osnovna zakonitost reljefa
urediReljef jedne oblasti predstavlja nepravilnu, krivu površ u prostoru, na kojoj su u kontaktu tri različite sredine: litosfera, hidrosfera i atmosfera. Ona nastaje kao rezultat dejstva skupa sila na stensku masu određene geološke građe, a u određenom periodu vremena.
Ako se skup sila, agens, označi simbolom A, karakteristike geološke građe, tj. pacijens, simbolom P, a vreme simbolom V, reljef se može iskazati sledećom relacijom:
Nedavni napreci
urediOblici terena se mogu izdvojiti iz digitalnog modela nadmorske visine koristeći neke automatizovane tehnike gde su podaci prikupljeni pomoću savremenih satelita i stereoskopskih kamera za vazdušni nadzor.[11] Do nedavno, sastavljanje podataka pronađenih u takvim skupovima podataka zahtevalo je vreme i skupe tehnike koje su uključivale mnogo radnih sati. Najdetaljniji dostupni DEM mere se direktno korišćenjem LIDAR tehnika.
Reference
uredi- ^ Szabó, József; Dávid, Lóránt; Lóczy, Dénes, ur. (2010). Anthropogenic Geomorphology (na jeziku: engleski). ISBN 978-90-481-3057-3. S2CID 251582329. doi:10.1007/978-90-481-3058-0.
- ^ Howard, Jeffrey (2017), Howard, Jeffrey, ur., „Anthropogenic Landforms and Soil Parent Materials”, Anthropogenic Soils, Progress in Soil Science (na jeziku: engleski), Cham: Springer International Publishing, str. 25—51, ISBN 978-3-319-54331-4, doi:10.1007/978-3-319-54331-4_3, Pristupljeno 2022-08-12
- ^ Skinner, B. J.; Porter, S. C. (1987). „The Earth: Inside and Out”. Physical Geology. John Wiley & Sons. str. 17. ISBN 0-471-05668-5.
- ^ Parsons, B.; McKenzie, D. (1978). „Mantle Convection and the thermal structure of the plates” (PDF). Journal of Geophysical Research. 83 (B9): 4485. Bibcode:1978JGR....83.4485P. CiteSeerX 10.1.1.708.5792
. doi:10.1029/JB083iB09p04485.
- ^ Pasyanos, M. E. (15. 5. 2008). „Lithospheric Thickness Modeled from Long Period Surface Wave Dispersion” (PDF). Pristupljeno 2014-04-25.
- ^ Encyclopædia Britannica, 'Hydrosphere': https://www.britannica.com/science/hydrosphere/Origin-and-evolution-of-the-hydrosphere
- ^ Albarède, Francis; Blichert-Toft, Janne (novembar 2007). „The split fate of the early Earth, Mars, Venus, and Moon”. Comptes Rendus Geoscience. 339 (14–15): 917—927. Bibcode:2007CRGeo.339..917A. doi:10.1016/j.crte.2007.09.006. Pristupljeno 26. 3. 2020. „High d18O in ~4.4-Ga old zircons from Jack Hills (western Australia) strongly indicates the presence of material altered under low-or medium-temperature hydrous conditions in the source of their parent granites and is considered as strong evidence for the early presence of a hydrosphere”
- ^ "Our Changing Planet: an Introduction to Earth System Science and Global Environmental Change." Our Changing Planet: an Introduction to Earth System Science and Global Environmental Change, by Fred T. Mackenzie, 2nd ed., Pearson Education, 2011, pp. 88–91.
- ^ Haldar, S. K. (2013). „Introduction”. Introduction to Mineralogy and Petrology. Elsevier Science. str. 1—37. ISBN 9780124167100.
- ^ O'Hara, Kieran D. (2018). „The Structure of Geological Revolutions”. A Brief History of Geology (1 izd.). Cambridge University Press. str. 247—259. ISBN 978-1-316-80999-0. doi:10.1017/9781316809990.013.
- ^ Robert A. MacMillan; David H. McNabb; R. Keith Jones (septembar 2000). „Conference paper: "Automated landform classification using DEMs"”. Pristupljeno 26. 6. 2008.
Literatura
uredi- Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
- Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko - geološki fakultet Univerziteta u Beogradu
- Hargitai Hetal. (2015) Classification and Characterization of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.Hargitai, Henrik; Kereszturi, Ákos, ur. (2015). Encyclopedia of Planetary Landforms. ISBN 978-1-4614-3133-6. S2CID 132406061. doi:10.1007/978-1-4614-3134-3.. https://link.springer.com/content/pdf/bbm%3A978-1-4614-3134-3%2F1.pdf
- Page D (2015) The Geology of Planetary Landforms. In: Hargitai H (ed) Encyclopedia of Planetary Landforms. Springer.
- Strak, V.; Dominguez, S.; Petit, C.; Meyer, B.; Loget, N. (2011). „Interaction between normal fault slip and erosion on relief evolution: Insights from experimental modelling” (PDF). Tectonophysics. 513 (1–4): 1—19. Bibcode:2011Tectp.513....1S. doi:10.1016/j.tecto.2011.10.005.
- Gasparini, Nicole M.; Bras, Rafael L.; Whipple, Kelin X. (2006). „Numerical modeling of non–steady-state river profile evolution using a sediment-flux-dependent incision model”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(08).
- Roe, Gerard H.; Stolar, Drew B.; Willett, Sean D. (2006). „Response of a steady-state critical wedge orogen to changes in climate and tectonic forcing”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2005.2398(13).
- Stolar, Drew B.; Willett, Sean D.; Roe, Gerard H. (2006). „Climatic and tectonic forcing of a critical orogen”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. Geological Society of America. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(14).
- Wobus, Cameron; Whipple, Kelin X.; Kirby, Eric; Snyder, Noah; Johnson, Joel; Spyropolou, Katerina; Crosby, Benjamin; Sheehan, Daniel (2006). „Tectonics from topography: Procedures, promise, and pitfalls”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(04).
- Hoth, S.; Adam, J.; Kukowski, N.; Oncken, O. (2006). „Influence of erosion on the kinematics of bivergent orogens: Results from scaled sandbox simulations”. Tectonics, Climate, and Landscape Evolution. ISBN 9780813723983. doi:10.1130/2006.2398(12).
- Bonnet, Cécile; Malavieille, Jacques; Mosar, Jon (2007). „Interactions between tectonics, erosion, and sedimentation during the recent evolution of the Alpine orogen: Analogue modeling insights” (PDF). Tectonics. 26 (6). Bibcode:2007Tecto..26.6016B. S2CID 131347609. doi:10.1029/2006TC002048.
- University of Cologne. "New insights into the relationship between erosion and tectonics in the Himalayas." ScienceDaily. ScienceDaily, 23 August 2016. <www.sciencedaily.com/releases/2016/08/160823083555.htm>
- King, Georgina E.; Herman, Frédéric; Guralnik, Benny (2016). „Northward migration of the eastern Himalayan syntaxis revealed by OSL thermochronometry”. Science. 353 (6301): 800—804. Bibcode:2016Sci...353..800K. PMID 27540169. S2CID 206647417. doi:10.1126/science.aaf2637.
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press. ISBN 9780810831698.
- Huggett, Richard John (2011). „What Is Geomorphology?”. Fundamentals Of Geomorphology. Routledge Fundamentals of Physical Geography Series (3rd izd.). Routledge. str. 3. ISBN 978-0-203-86008-3.
- Masilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd.
- Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
- Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet
- Kurt-Dietmar Schmidtke: Die Entstehung Schleswig-Holsteins, Neumünster (Germany), 3rd edition (1995) ISBN 3-529-05316-3
- Chorley, Richard J.; Stanley Alfred Schumm; David E. Sugden (1985). Geomorphology. London: Methuen. ISBN 978-0-416-32590-4.
- Committee on Challenges and Opportunities in Earth Surface Processes, National Research Council (2010). Landscapes on the Edge: New Horizons for Research on Earth's Surface. Washington, DC: National Academies Press. ISBN 978-0-309-14024-9.
- Edmaier, Bernhard (2004). Earthsong. London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-4451-0.
- Ialenti, Vincent. "Envisioning Landscapes of Our Very Distant Future" NPR Cosmos & Culture. 9/2014.
- Kondolf, G. Mathias; Hervé Piégay (2003). Tools in fluvial geomorphology. New York: Wiley. ISBN 978-0-471-49142-2.
- Scheidegger, Adrian E. (2004). Morphotectonics. Berlin: Springer. ISBN 978-3-540-20017-8.
- Selby, Michael John (1985). Earth's changing surface: an introduction to geomorphology
. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-823252-0. - Charlton, Ro (2008). Fundamentals of fluvial geomorphology. London: Routledge. ISBN 978-0-415-33454-9.
- Anderson, R.S.; Anderson, S.P. (2011). Geomorphology: The Mechanics and Chemistry of Landscapes. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521519786.
- Bierman, P.R.; Montgomery, D.R. Key Concepts in Geomorphology. New York: W. H. Freeman, 2013. ISBN 1429238607.
- Ritter, D.F.; Kochel, R.C.; Miller, J.R.. Process Geomorphology. London: Waveland Pr Inc, 2011. ISBN 1577666690.
- Hargitai H., Page D., Canon-Tapia E. and Rodrigue C.M..; Classification and Characterization of Planetary Landforms. in: Hargitai H, Kereszturi Á, eds, Encyclopedia of Planetary Landforms. Cham: Springer 2015 ISBN 978-1-4614-3133-6
- Willett, Sean D.; Brandon, Mark T. (januar 2002). „On steady states in mountain belts”. Geology. 30 (2): 175—178. Bibcode:2002Geo....30..175W. S2CID 8571776. doi:10.1130/0091-7613(2002)030<0175:OSSIMB>2.0.CO;2.
- Roe, Gerard H.; Whipple, Kelin X.; Fletcher, Jennifer K. (septembar 2008). „Feedbacks among climate, erosion, and tectonics in a critical wedge orogen” (PDF). American Journal of Science. 308 (7): 815—842. Bibcode:2008AmJS..308..815R. CiteSeerX 10.1.1.598.4768 . S2CID 13802645. doi:10.2475/07.2008.01.
- Summerfield, M.A. (1991). Global Geomorphology. Pearson. str. 537. ISBN 9780582301566.
- Dunai, T.J. (2010). Cosmogenic Nucleides. Cambridge University Press. str. 187. ISBN 978-0-521-87380-2.
- Messina, Paul (2. 5. 1997). „What is Digital Terrain Analysis?”. Hunter College Department of Geography, New York.
- Hargitai, Henrik; Kereszturi, Ákos, ur. (2015). Encyclopedia of Planetary Landforms (na jeziku: engleski). New York, NY: Springer New York. ISBN 978-1-4614-3133-6. S2CID 132406061. doi:10.1007/978-1-4614-3134-3.
- „International Conference of Geomorphology”. Europa Organization. Arhivirano iz originala 2013-03-17. g.
