Риба иглица

Riba iglica
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Beloniformes
Porodica:	Belonidae
Rod:	Belone
Vrsta:	B. belone
Binomno ime
	Belone belone; (Linnaeus, 1761)
	Rasprostranjenost ribe iglice
Sinonimi
	Esox belone (Linnaeus, 1761); Belone belone belone (Linnaeus, 1761); Belone bellone (Linnaeus, 1761); Belone longirostris (Schinz, 1822); Belone acus (Risso, 1827); Belone vulgaris (Fleming, 1828); Belone rostrata (Faber, 1829); Hemiramphus europaeus (Yarrell, 1837); Belone gracilis (Lowe, 1839); Belone belone gracilis (Lowe, 1839); Hemiramphus balticus (Hohnbaum-Hornschuch, 1843); Hemiramphus behnii (Hohnbaum-Hornschuch, 1843); Belone vulgaris (Valenciennes, 1846); Belone undecimradiata (Budge, 1848); Hemiramphus obtusus (Couch, 1848); Macrognathus scolopax (Gronow, 1854); Belone euxini (Günther, 1866); Belone belone euxini (Günther, 1866); Belone cornidii (Günther, 1866); Belone linnei (Malm, 1877);

Iglica (lat. Belone belone) riba je iz porodice Belonidae. Izgled ove ribe je poseban, njeno telo je dugačko, usko, igličasto, a obe vilice su izdužene i pune malih zuba. Stomak i abdomen nalaze se daleko iza repa iza stomaka. Iglica je, kada se gleda odozgo, plave ili plavo-zelene boje, a stomak joj je srebrn. Raste do 93 cm u dužini i dostiže težinu od 1,3 kilograma. Živi na pelagici, na otvorenom moru, na donjim dubinama, obično do 20 cm, iako može biti znatno dublje. Ona je veliki predator i hrani se svime što može uhvatiti, obično manjim ribama. Mresti se u proleće, kada se skuplja u velika jata. Jajašca ostavlja na plutajućim objektima, s kojih ona vise u nitima.^[1] Pored toga što je razarajući predator, iglica je takođe plen kod svih velikih predatora, i zato je iglica jedan od najboljih mamaca u ribolovu udicom na velike predatore. Meso iglice ima poseban ukus, sličan ukusu plave ribe. Kosti kičme su joj zelenkaste boje.

Sistematika uredi

Postoji više podvrsta ove ribe, po nekim izvorima tri, a po nekim izvorima četiri. Podvrste su:

Belone belone belone — Severoistočni Atlantik
Belone belone euxini — Crno more i Azovsko more
Belone belone acus — Sredozemlje i istočni deo Atlantika, od Gibraltara do Azora i Zelenortska Ostrva

Poslednja vrsta je nedavno spomenuta kao poseban podtip.

Belone belone gracilis — Sredozemlje i okolina Azora

Zanimljivosti uredi

Zbog karakteristične boje kostiju, postoji široko rasprostranjeno verovanje u narodu da je iglica otrovna riba. Istina je da je iglica jestiva, u stvari, to je vrlo ukusna riba, a u nekim oblastima se smatra poslasticom.

Rasprostranjenost uredi

Različiti podvrste iglica mogu se naći na celom Mediteranu, uključujući i Crno more, kao i na istočnom delu Atlantika.^[2]

Reference uredi

^ (jezik: hrvatski) Nesvrstani predatori Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2008) (riblje-oko.hr)
^ (jezik: engleski) Garpike (fishbase.org)

Spoljašnje veze uredi

Froese, Rainer and Pauly, Daniel, eds. (2007). "Belone belone" in FishBase. Apr 2007 version.
Reynolds, Francis J., ur. (1921). „Garfish”. Collier's New Encyclopedia. New York: P.F. Collier & Son Company.

[riblje-oko.hr-1] (jezik: hrvatski) Nesvrstani predatori Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2008) (riblje-oko.hr)

[fishbase.org-2] (jezik: engleski) Garpike (fishbase.org)

[1]

[2]