Википедија

Robert B. Vilson

Robert Batler Vilson Mlađi (engl. Robert Butler Wilson, Jr.; Dženiva, 16. maj 1937) je američki ekonomista i profesor menadžmenta. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 2020. godine za unapređenje teorije javne prodaje.

Robert B. Vilson
Lični podaci
Puno imeRobert Batler Vilson Mlađi
Datum rođenja(1937-05-16)16. maj 1937. (86 god.)
Mesto rođenjaDženiva, Nebraska,  Sjedinjene Države
ObrazovanjeUniverzitet Harvard
Naučni rad
Poljeekonomija i operaciona istraživanja
InstitucijaUniverzitet Stanford i Pravni fakultet Harvard
Poznat poTeoriji igara u industrijskom menadžmentu i sekvencijalnom kvadratnom programiranju
NagradeZlatna guska, Nobelova nagrada za ekonomiju i BBVA nagrada

Vilson je poznat po doprinosu nauci o upravljanju i poslovnoj ekonomiji. Njegova doktorska disertacija uvela je sekvencijalno kvadratno programiranje, koje je postalo vodeća iterativna metoda za nelinearno programiranje.[1] Sa drugim matematičkim ekonomistima na Stanfordskoj poslovnoj školi pomogao je da se preformuliše ekonomija industrijske organizacije i teorija organizacije koristeći teoriju igara.[2][3] Njegova istraživanja o nelinearnim cenama uticala su na politike velikih preduzeća, posebno u energetskoj industriji.[4][5]

Biografija i karijera uredi

Vilson je rođen 16. maja 1937. godine u Dženivi. Završio je srednju školu Linkoln u Linkolnu i i stekao punu stipendiju na Harvardskom univerzitetu. Harvard je završio 1959. godine, potom je magistrirao 1961. godine, a potom i doktorirao.[6] Kratko je radio na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, a nakon toga na Univerzitetu Stanford. Na Univerzitetu Stanford biznis je od 1964. godine.[7] Takođe je bio član Pravnog Univerziteta Harvard od 1993. do 2001. godine.[8]

Istraživački rad uredi

Vilson je poznat po istraživanju i podučavanju o dizajnu tržišta, cenama, pregovaranju i srodnim temama koje se tiču industrijske organizacije i informacione ekonomije. Stručnjak je za teoriju igara i njene primene. Bio je glavni učesnik u dizajniranju aukcija i konkurentnim strategijama nadmetanja u naftnoj, komunikacionoj i energetskoj industriji, kao i u dizajniranju inovativnih šema određivanja cena. Njegov rad na cenama prioritetnih usluga za električnu energiju sproveden je u komunalnoj privredi.[2][9]

Vilsonov rad Econometrica paper The Theory of the Syndicates uticao je na čitavu generaciju studenata ekonomije, finansija i računovodstva.[10] Od završetka svog obrazovanja objavio je stotinak članaka u stručnim časopisima i knjigama.[11] Bio je saradnik urednika nekoliko časopisa i održao nekoliko javnih predavanja.

Vilson je 1993. objavio knjigu o nelinearnim cenama.[12] Ta knjiga je enciklopedijska analiza dizajna tarifa i srodnih tema za komunalna preduzeća, uključujući električnu energiju, komunikacije i transport.[13][4] Knjiga je 1995. godine osvojila nagradu Leo Melamed, nagradu koju Univerzitet u Čikagu dodeljuje svake dve godine.[9][14]

Nagrade uredi

Otkako je Vilson diplomirao, magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Harvard, objavio je oko 100 članaka u stručnim časopisima i knjigama, za koje je dobio mnoštvo priznanja i nagrada.[15]

Kraljevska Švedska akademija nauka dodelila je Vilsonu i Paulu Milgromu Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2020. godinu jer su „poboljšali teoriju aukcija i izmislili nove formate aukcija, što je donelo korist trgovcima, kupcima i poreskim obveznicima širom sveta”.[16] Alvin Rot (ekonomista koji je bio dobio Nobelovu nagradu za 2012. godinu i kome je Vilson bio doktorski savetnik) rekao je da Vilson i Milgrom „nisu samo duboko promenili način na koji shvatamo aukcije - promenili su kako stvari stoje na aukciji.”[17]

Vilson je izabrani je član Nacionalne akademije nauka, imenovani „ugledni kolega“ Američkog ekonomskog udruženja i član Saveta ekonometrijskog društva.[18] Norveška škola za ekonomiju i poslovnu administraciju 1986. godine uvrstila ga je kao počasnog doktora ekonomskih nauka. Godine 1995. Univerzitet u Čikagu dodelio mu je počasni doktorat prava.[2] Vilson je 2014. godine osvojio nagradu Zlatna guska za svoj rad. Dobitnik je nagrade BBVA fondacije 2015. godine u kategoriji ekonomije, finansija i menadžmenta.[19] Godine 2018. dodeljena mu je Džon Dž. Karti nagrada za za unapređenje nauke.[20]

Reference uredi

  1. ^ „Research Gate - Sequential Quadratic Programming Methods”. Researchgate. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  2. ^ a b v „Robert Wilson”. Stanford Graduate School of Business (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  3. ^ Roth, Alvin E.; Wilson, Robert B. (1. 8. 2019). „How Market Design Emerged from Game Theory: A Mutual Interview”. Journal of Economic Perspectives (na jeziku: engleski). 33 (3): 118—143. ISSN 0895-3309. doi:10.1257/jep.33.3.118. Arhivirano iz originala 6. 6. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  4. ^ a b „Nonlinear Pricing”. Stanford Graduate School of Business (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 5. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  5. ^ Wilson, Robert (2002). „Architecture of Power Markets”. Econometrica (na jeziku: engleski). 70 (4): 1299—1340. ISSN 1468-0262. doi:10.1111/1468-0262.00334. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  6. ^ Wilson, Robert Butler (1963). Some Theory and Methods of Mathematical Programming (Teza). Harvard University. OCLC 229908216. ProQuest 302254825. 
  7. ^ „RobertWilson”. Stanford University. Arhivirano iz originala 12. 10. 2020. g. Pristupljeno 12. 10. 2020. 
  8. ^ „GSB Faculty - Robert Wilson” (PDF). Graduate School of Business - Faculty. Arhivirano (PDF) iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  9. ^ a b „Robert Wilson | SIEPR”. siepr.stanford.edu. Arhivirano iz originala 13. 12. 2019. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  10. ^ Wilson, Robert (1968). „The Theory of Syndicates”. Econometrica. 36 (1): 119—132. JSTOR 1909607. doi:10.2307/1909607. 
  11. ^ „Professor Robert Wilson -- Resume”. web.stanford.edu. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  12. ^ Eliashberg, Jehoshua; Winkler, Robert L. (1. 11. 1981). „Risk Sharing and Group Decision Making”. Management Science. 27 (11): 1221—1235. ISSN 0025-1909. doi:10.1287/mnsc.27.11.1221. 
  13. ^ Wilson, Robert B. (1993). Nonlinear Pricing. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511582-6. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 20. 1. 2018 — preko Google Books. 
  14. ^ MSRI. „Mathematical Sciences Research Institute”. www.msri.org. Arhivirano iz originala 27. 9. 2010. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  15. ^ „Robert Wilson”. Graduate School of Stanford Business. Arhivirano iz originala 6. 4. 2019. g. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  16. ^ Smialek, Jeanna (12. 10. 2020). „U.S. Auction Theorists Win the 2020 Nobel in Economics: Paul Milgrom and Robert Wilson were honored for work that has pushed auctions into new and useful territory”. The New York Times. Arhivirano iz originala 13. 10. 2020. g. Pristupljeno 13. 10. 2020. 
  17. ^ „The Prize in Economic Sciences 2020” (PDF) (Saopštenje). Royal Swedish Academy of Sciences. 12. 10. 2020. Arhivirano (PDF) iz originala 12. 10. 2020. g. Pristupljeno 12. 10. 2020. 
  18. ^ „Auction Design”. The Golden Goose Award. Arhivirano iz originala 9. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  19. ^ „The BBVA Foundation Award goes to Robert Wilson for his pioneering analysis of economic interactions under information asymmetry, and his broadening of the field to include reputation-building as a spur to cooperation”. Premios Fronteras (na jeziku: španski). 5. 6. 2017. Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 
  20. ^ University, Stanford (12. 10. 2020). „Stanford economists Paul Milgrom and Robert Wilson win the Nobel in economic sciences”. Stanford News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 10. 2020. g. Pristupljeno 18. 10. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Б._Вилсон&oldid=25305507”