Википедија

Robert Endruz Miliken

амерички физичар

Robert Endruz Miliken (engl. Robert Andrews Millikan; Morison, 22. mart 1868 — San Marino u Kaliforniji, 19. decembar 1953) bio je američki fizičar.[1][2]

Robert Endruz Miliken
Robert Miliken
Lični podaci
Datum rođenja(1868-03-22)22. mart 1868.
Mesto rođenjaMorison, SAD
Datum smrti19. decembar 1953.(1953-12-19) (85 god.)
Mesto smrtiSan Marino, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Kolumbija, koledž Oberlin
Naučni rad
Poljefizika
Potpis[[File:|frameless|upright=0.72|alt=potpis_alt}}}]]

Pohađao je Oberlinski koledž i doktorirao 1895. na Univerzitetu Kolumbija. Od 1921. do 1945. rukovodio je fizičkom laboratorijom Kalifornijskog tehnološkog instituta Kaltek (Caltech). U prvim istraživanjima bavio se rendgenskim zračenjem i slobodnim širenjem gasova. Godine 1910, odredio je naelektrisanje elektrona. Takođe je veoma poznat njegov rad na eksperimentalnoj potvrdi fotoelektričnog efekta.[3][4]

Godine 1914, Milikan je sa sličnom veštinom sproveo eksperimentalnu verifikaciju jednačine koju je uveo Albert Ajnštajn 1905. da bi opisao fotoelektrični efekat. Koristio je ovo isto istraživanje da dobije tačnu vrednost Plankove konstante. Godine 1921, Milikan je napustio Univerzitet u Čikagu da bi postao direktor laboratorije za fiziku Norman Bridž na Kalifornijskom institutu za tehnologiju (Kalteh) u Pasadeni, Kalifornija. Tamo je preduzeo veliku studiju radijacije koju je fizičar Viktor Hes otkrio da detektovao iz svemira. Milikan je dokazao da je ovo zračenje zaista vanzemaljskog porekla i nazvao ga „kosmičkim zracima”. Kao predsednik Izvršnog saveta Kalteha (u to vreme upravno telo škole) od 1921. do njegovog penzionisanja 1945. godine, Milikan je pomogao da se škola pretvori u jednu od vodećih istraživačkih institucija u Sjedinjenim Državama.[5][6] Takođe je služio u odboru poverenika za Naučnu službu, sada poznatog kao Društvo za nauku i javnost, od 1921. do 1953. godine.

Godine 1923, dobio je Nobelovu nagradu za određivanje elementarnog naelektrisanja i za istraživanje fotoelektričnog efekta.[7]

Biografija

uredi

Obrazovanje

uredi
 
Miliken 1891. godine

Robert Endruz Miliken je rođen 22. marta 1868. godine u Morisonu, Ilinois.[6] On je pohađao srednju školu u Makuoketi u Ajovi i diplomirao je klasiku na Oberlin koledžu 1891. i doktorirao fiziku na Univerzitetu Kolumbija 1895.[8] – bio je prvi koji je stekao doktorat iz tog odeljenja.[9]

Na kraju moje druge godine [...] moj profesor grčkog [...] me je zamolio da tokom sledeće godine predajem predmet osnovne fizike na pripremnom odeljenju. Na moj odgovor da uopšte ne znam fiziku, njegov odgovor je bio: „Svako ko može da radi dobro na mom grčkom može da predaje fiziku“. „U redu“, rekao sam, „moraćete da snosite posledice, ali ja ću pokušati da vidim šta mogu da uradim sa tim“. Odmah sam kupio Ejverijeve elemente fizike i veći deo svog letnjeg raspusta 1889. proveo kod kuće – pokušavajući da savladam predmet. [...] Sumnjam da li sam ikada u životu predavao bolje nego na svom prvom kursu fizike 1889. Bio sam toliko zainteresovan da svoje znanje zadržim ispred onoga u razredu da su oni možda uhvatili deo moj interesovanja i entuzijazma.[10]

Milikenov entuzijazam za obrazovanje nastavio se tokom njegove karijere, a bio je i koautor popularne i uticajne serije uvodnih udžbenika,[11] koji su po mnogo čemu bili ispred svog vremena. U poređenju sa drugim knjigama tog vremena, one su tu temu tretirale više na način na koji su o njoj razmišljali fizičari. Oni su takođe uključivali mnoge probleme za domaće zadatke koji su postavljali konceptualna pitanja, umesto da jednostavno zahtevaju od učenika da unese brojeve u formulu.

Naelektrisanje elektrona

uredi
Glavni članak: Milikanov eksperiment
 
Milikenov originalni aparat sa kapljanjem ulja, oko 1909–1910
 
Miliken dobija ček na preko 40.000 dolara za osvajanje Nobelove nagrade

Počevši od 1908. godine, dok je bio profesor na Univerzitetu u Čikagu, Miliken je radio na eksperimentu sa kapljicama ulja u kojem je merio naelektrisanje jednog elektrona. Dž. Dž. Tomson je već bio otkrio odnos naelektrisanja i mase elektrona. Međutim, stvarne vrednosti naboja i mase bile su nepoznate. Dakle, ako bi se otkrila jedna od ove dve vrednosti, druga bi se lako mogla izračunati. Miliken i njegov tadašnji diplomirani student Harvi Flečer koristili su eksperiment sa kapljicama ulja za merenje naelektrisanja elektrona (kao i mase elektrona i Avogadrovog broja, pošto je njihov odnos prema naelektrisanju elektrona bio poznat).

Profesor Miliken je preuzeo isključivu zaslugu, u zamenu za to što je Harvi Flečer tvrdio puno autorstvo nad srodnim rezultatom za svoju disertaciju.[12] Miliken je 1923. dobio Nobelovu nagradu za fiziku, delom za ovaj rad, a Flečer je taj sporazum držao u tajnosti do svoje smrti.[13] Nakon objavljivanja njegovih prvih rezultata 1910. godine,[14] kontradiktorna zapažanja Feliksa Erenhofta pokrenula su kontroverzu između dva fizičara.[15] Nakon što je poboljšao svoju postavku, Miliken je objavio svoju suštinsku studiju 1913. godine.[16]

Elementarni naboj je jedna od osnovnih fizičkih konstanti, i tačno poznavanje njegove vrednosti je od velikog značaja. Njegov eksperiment je merio silu na sitne naelektrisane kapljice ulja suspendovane protiv gravitacije između dve metalne elektrode. Poznavajući električno polje, moglo bi se odrediti naelektrisanje kapljice. Ponavljajući eksperiment za mnoge kapljice, Miliken je pokazao da se rezultati mogu objasniti kao celobrojni višekratnici zajedničke vrednosti (1,592 × 10−19 kulona), što je naelektrisanje jednog elektrona. Činjenica da je ovo nešto niže od današnje vrednosti od 1,602 176 53(14) x 10−19 kulona verovatno je posledica Milikenove upotrebe netačne vrednosti za viskozitet vazduha.[17][18]

Bibliografija

uredi
 
Laboratorijski kurs fizike za srednje škole, 1906

Reference

uredi
  1. ^ „Robert Millikan American physicist”. Britannica. Pristupljeno 29. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „National Archives”. National Archives. Pristupljeno 29. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Robert Millikan”. National Academy of Sciences. Pristupljeno 29. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Robert Andrews Millikan”. Oxford Reference (online izd.). Oxford University Press.  (Subscription or UK public library membership required.)(jezik: engleski)
  5. ^ „ARCHIVES :: FAST FACTS ABOUT CALTECH HISTORY”. archives.caltech.edu. 
  6. ^ a b „Robert A. Millikan - Biographical”. www.nobelprize.org. Arhivirano iz originala 2022-03-08. g. 
  7. ^ „Robert A. Millikan - Biographical”. Nobel Prize. Pristupljeno 29. 1. 2021. (jezik: engleski)
  8. ^ Millikan, Robert Andrews (1895). On The Polarization Of Light Emitted From The Surfaces Of Incandescent Solids And Liquids  (Ph.D.). Columbia University. OCLC 10542040 — preko ProQuest. 
  9. ^ „Robert A. Millikan”. IEEE Global History Network. IEEE. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  10. ^ Millikan, Robert Andrews (1980) [reprint of original 1950 edition]. The autobiography of Robert A. Millikan. Prentice-Hall. str. 14. 
  11. ^ The books, coauthored with Henry Gordon Gale, were A First Course in Physics (1906), Practical Physics (1920), Elements of Physics (1927), and New Elementary Physics (1936).
  12. ^ David Goodstein (januar 2001). „In defense of Robert Andrews Millikan” (PDF). American Scientist. 89 (1): 54—60. Bibcode:2001AmSci..89...54G. doi:10.1511/2001.1.54. 
  13. ^ Harvey Fletcher (jun 1982). „My Work with Millikan on the Oil-drop Experiment”. Physics Today. 35 (6): 43—47. Bibcode:1982PhT....35f..43F. doi:10.1063/1.2915126. 
  14. ^ Millikan, R.A. (1910). „A new modification of the cloud method of determining the elementary electrical charge and the most probable value of that charge”. Phil. Mag. 6. 19 (110): 209. doi:10.1080/14786440208636795. Arhivirano iz originala 30. 06. 2015. g. Pristupljeno 13. 08. 2022. 
  15. ^ Ehrenhaft, F (1910). „Über die Kleinsten Messbaren Elektrizitätsmengen”. Phys. Z. 10: 308. 
  16. ^ Millikan, R.A. (1913). „On the Elementary Electric charge and the Avogadro Constant”. Physical Review. II. 2 (2): 109—143. Bibcode:1913PhRv....2..109M. doi:10.1103/physrev.2.109  . 
  17. ^ Feynman, Richard, "Cargo Cult Science" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2011) (adapted from 1974 California Institute of Technology commencement address), Donald Simanek's Pages Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. septembar 2011), Lock Haven University, rev. August 2008.
  18. ^ Feynman, Richard Phillips; Leighton, Ralph; Hutchings, Edward (1. 4. 1997). "Surely you're joking, Mr. Feynman!": adventures of a curious character. New York: W. W. Norton & Company. str. 342. ISBN 978-0-393-31604-9. Pristupljeno 10. 7. 2010. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Ендруз_Миликен&oldid=28820987”