Википедија

Rojters

Rojters (engl. Reuters) je novinska agencija sa sedištem u Londonu. Od ujedinjenja sa kanadskom grupom Tomson (Thomson Corporation) u 2008. agencija se zove Tomson Rojters (Thomson Reuters Corporation).[1][2] Rojters je 2007. imao oko 17.500 radnika u 94 zemalja, broj mušterija se procenjuje na više od 300.000 širom sveta.[3][4] Rojters je jedna od najvećih novinskih agencija na svetu.[5][6]

Rojters
Bivša zgrada Rojtersa u Londonu
OsnivačPaul Rojter
Datum osnivanjaoktobar 1851. god.; pre 172 godine (1851-10)
Tipnovinska agencija
SedišteLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
PredsednikPaul Bascobert
RukovodiociAlessandra Galloni
(glavni urednik)
Matična organizacijaThomson Reuters
Veb-sajtwww.reuters.com

Novinska agencija Rojters osnovana je 1850. godine u Ahenu u Nemačkoj, gde je Paul Julijus fon Rojter golubovima slao akcionarske vesti između Ahena i Brisela. Nakon uvođenja telegrafa Rojter ubrzo počinje da ih koristi. Godinu dana kasnije seli se za London, gde po drugi put osniva svoju agenciju. U početku Rojter prenosi privredne vesti i berzanske kurseve, što je i danas glavno težište rada agencije.[6]

Istorija uredi

19. vek uredi

 
Pol Rojter, osnivač Rojtersa (autor fotografije je Nadar oko 1865. godine)

Pol Rojter je radio u izdavačkoj firmi u Berlinu i bio je uključen u distribuciju radikalnih pamfleta na početku Revolucija 1848. Ove publikacije su privukle veliku pažnju na Rojtera, koji je 1850. razvio prototip novinske službe u Ahenu koristeći golubove i električnu telegrafiju od 1851. godine pa nadalje, u cilju prenošenja poruka između Brisela i Ahena,[7] u današnjem domu Rojtersa u Ahenu.

Rojter se preselio u London 1851. godine i osnovao novinsku agenciju na Londonskoj kraljevskoj berzi. Sa sedištem u Londonu, Rojterova kompanija je u početku pokrivala komercijalne vesti, opslužujući banke, brokerske kuće i poslovne firme.[7] Prvi novinski klijent koji se pretplatio bio je londonski Morning Advertiser 1858. godine, a ubrzo nakon toga se pretplatio veći broj drugih korisnika.[7][8] Prema Encyclopædia Britannica: „vrednost Rojtersa kao novine nije bila samo u finansijskim vestima koje je pružao, već i u njihovoj sposobnosti da budu prvi koji izveštavaju o pričama od međunarodnog značaja.”[7] Na primer, oni su bili prvi koji su izvestili o ubistvu Abrahama Linkolna u Evropi, 1865. godine.[7][9]

Godine 1865, Rojter je osnovao svoj privatni biznis, pod imenom Rojters Telegram Kompani Limited; Rojter je imenovan za generalnog direktora kompanije.[10]

Godine 1870, novinske agencije francuski Ažans Ava (osnovan 1835), britanski Rojters (osnovan 1851) i nemački Volf (osnovan 1849) potpisale su sporazum (poznat kao Kombinacija prstenova) koji je odredio „rezervisane teritorije“ za tri agencije. Svaka agencija je sklopila svoje posebne ugovore sa nacionalnim agencijama ili drugim pretplatnicima na svojoj teritoriji. U praksi, Rojters, koji je došao na ideju, imao je tendenciju je da dominira Kombinacijom prstenova. Njegov uticaj je bio najveći, jer su njegove rezervisane teritorije bile veće ili od većeg značaja za vesti od većine drugih. Takođe je imao više osoblja i slobodnih novinara širom sveta i tako je doprinosio sa više originalnih vesti. Britanska kontrola kablovskih linija učinila je sam London nenadmašnim centrom za svetske vesti, što je dodatno unapređeno širokim britanskim komercijalnim, finansijskim i imperijalnim aktivnostima.[11]

Godine 1872, Rojter se proširio na Daleki istok, a zatim na Južnu Ameriku 1874. Obe ekspanzije su omogućene napretkom kopnenih telegrafa i podmorskih kablova.[9] Godine 1878, Rojter se penzionisao kao izvršni direktor, a nasledio ga je njegov najstariji sin Herbert de Rojter.[10] Godine 1883, Rojter je počeo da prenosi poruke električnim putem do londonskim novinama.[9]

20. vek uredi

 
Roderik Džons, generalni direktor 1915–1941

Rojterov sin Herbert de Rojter ostao je generalni direktor do svoje smrti usled samoubistva 1915. godine. Kompanija se vratila u privatno vlasništvo 1916, kada su sve akcije kupili Roderik Džons i Mark Nejpijer. Oni su preimenovali su kompaniju u „Rojters Limitid”, izbacivši apostrof.[10] Godine 1923, Rojters je počeo da koristi radio za međunarodno emitovanje vesti, što je bio pionirski poduhvat.[9] Godine 1925, Udruženje za štampu (PA) Velike Britanije steklo je većinski udeo u Rojtersu, a nekoliko godina kasnije i puno vlasništvo.[7] Tokom svetskih ratova, The Guardian je izvestio da je Rojters: „bio pod pritiskom britanske vlade da služi nacionalnim interesima. Godine 1941, Rojters je odbio pritisak restrukturiranjem u privatnu kompaniju.“[9] Godine 1941, PA je prodala polovinu Rojtersa trgovinskom telu Newspaper Proprietors' Association, a suvlasništvo je prošireno 1947. na udruženja koja su predstavljala dnevne novine na Novom Zelandu i Australiji.[7] Godine 1945, Rojters je bio prva radiodifuzna kompanija koja je emitovala vesti o pokušajima Hajnriha Himlera da pregovara sa zapadnim saveznicima preko grofa Bernadota, švedskog plemića. Novi vlasnici su formirali Rojters Trast. Principi Rojters Trusta su uspostavljeni da bi se održala nezavisnost kompanije.[12] U to vreme, Rojters je postao „jedna od najvećih svetskih novinskih agencija, snabdevajući tekst i slike novinama, drugim novinskim agencijama i radio i televizijskim emiterima“.[7] Takođe u tom trenutku, direktno ili preko nacionalnih novinskih agencija, pružao je usluge „većini zemalja, dostižući praktično sve vodeće svetske novine i mnoge hiljade manjih“, navodi Britanika.[7]

Godine 1961, Rojters je objavio vest o podizanju Berlinskog zida.[13] Rojters je bila jedna od prvih novinskih agencija koja je prenosila finansijske podatke preko okeana pomoću kompjutera tokom 1960-ih.[7] Godine 1973, Rojters je „počeo da klijentima stavlja na raspolaganje kompjuterske terminalske prikaze deviznih kurseva.“[7] Godine 1981, Rojters je počeo da podržava elektronske transakcije na svojoj računarskoj mreži i nakon toga je razvio niz usluga elektronskog posredovanja i trgovanja.[7] Rojters je pušten u promet kao javno preduzeće 1984. godine,[13] kada je Rojters Trast uvršten u berze,[9] kao što su Londonska berza (LSE) i NASDAQ.[7] Rojters je kasnije objavio prvu priču o padu Berlinskog zida 1989. godine.[13]

21. vek uredi

Cena akcija Rojtersa je porasla tokom dotkom balona, a zatim je pala nakon bankarskih problema 2001. godine.[9] Britanika je 2002. godine napisala da većina vesti širom sveta dolazi od tri glavne agencije: Asošiejted presa, Rojtersa i agencije Frans pres.[5]

Do 2008. novinska agencija Rojters je bila deo nezavisne kompanije, Rojters Grupa. Rojters je kupila Tomson korporacija u Kanadi 2008. godine, formirajući Tomson Rojters.[7] Godine 2009, Tomson Rojters se povukao sa LSE-a i NASDAQ-a, i umesto toga njegove akcije su prenete na Berzu u Torontu (TSX) i Berzu u Njujorku (NYSE).[7] Poslednji preživeli član osnivača porodice Rojters, Margerita, baronica de Rojter, umrla je u 96. godini 25. januara 2009. godine.[14] Matična kompanija Tomson Rojters ima sedište u Torontu i pruža finansijske informacije klijentima dok istovremeno održava svoje tradicionalno poslovanje sa novinskim agencijama.[7]

Godine 2012, Tomson Rojters je imenovao Džima Smita za izvršnog direktora.[12] U julu 2016, Tomson Rojters je pristao da proda svoju intelektualnu svojinu i naučne operacije za 3,55 milijardi dolara privatnim kapitalnim kompanijama.[15] U oktobru 2016, Tomson Rojters je najavio proširenja i preseljenja u Toronto.[15] Kao deo smanjenja i restrukturiranja, u novembru 2016. Tomson Rojters korporacija je eliminisala 2.000 radnih mesta širom sveta od svojih procenjenih 50.000 zaposlenih.[15] Stiv Hasker je 15. marta 2020. imenovan za predsednika i izvršnog direktora.[16]

U aprilu 2021. godine, Rojters je objavio da će njegova veb stranica ići iza naplatne stranice, nakon rivala koji su učinili isto.[17][18]

Reference uredi

  1. ^ „Thomson Reuters”. Britannica. Arhivirano iz originala 7. 11. 2018. g. Pristupljeno 17. 6. 2022. 
  2. ^ „About us”. Reuters. Pristupljeno 14. 1. 2019. 
  3. ^ „Home - Reuters News - The Real World in Real Time”. Reuters News Agency (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 12. 2020. 
  4. ^ „Careers”. www.reuters.tv. Arhivirano iz originala 02. 12. 2019. g. Pristupljeno 14. 1. 2019. 
  5. ^ a b „News agency”. Encyclopædia Britannica. 23. 8. 2002. Pristupljeno 18. 2. 2017. 
  6. ^ a b Stephen Brook (30. 5. 2006). „Reuters recruits 100 journalists”. The Guardian. Pristupljeno 5. 11. 2021. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n „Reuters (news agency)”. Encyclopædia Britannica. 26. 3. 2010. Pristupljeno 3. 11. 2012. 
  8. ^ Stevens, Mark A. (2001). Merriam Webster's Collegiate Encyclopedia. Merriam-Webster. str. 1,366. ISBN 978-0877790174. 
  9. ^ a b v g d đ e Allen, Katie (4. 5. 2017). „Reuters: a brief history”. The Guardian. Arhivirano iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  10. ^ a b v „History of Reuters Group PLC”. Funding Universe. Pristupljeno 8. 5. 2019. 
  11. ^ „The Era of News Agencies”. masscommunicationtalk.com. 7. 11. 2020. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  12. ^ a b „Company History”. Thomson Reuters. 13. 12. 2013. Arhivirano iz originala 3. 5. 2014. g. Pristupljeno 7. 5. 2014. 
  13. ^ a b v Read, Donald (1999). The Power of News: The History of Reuters. Oxford University Press. ISBN 978-0198207689. doi:10.1093/acprof:oso/9780198207689.001.0001. 
  14. ^ „Baroness de Reuter, last link to news dynasty, dies”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. Reuters. 26. 1. 2009. Arhivirano iz originala 27. 6. 2018. g. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  15. ^ a b v Smith, Gerry (1. 11. 2016). „Thomson Reuters Cuts 2,000 Jobs Worldwide in Restructuring” . Bloomberg News. Pristupljeno 6. 2. 2018. 
  16. ^ „Board of directors”. Thomson Reuters. Pristupljeno 14. 1. 2022. 
  17. ^ Li, Kenneth (15. 4. 2021). „Reuters website goes behind paywall in new strategy”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 4. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-15. 
  18. ^ Robertson, Katie (15. 4. 2021). „Reuters puts its website behind a paywall”. The New York Times. Pristupljeno 2021-04-20. 

Literatura = uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ројтерс&oldid=27554557”