Википедија

Rubin Karter

Rubin "Uragan" Karter (6. maj 1937 – 20. april 2014) bio je američki bokser poluteške kategorije koji je bio nepravedno osuđen za ubistvo[1] i kasnije oslobođen iz zatvora posle peticije habeas corpus i posle skoro 20 godina provedenih u zatvoru.

Rubin Karter
Rubin Karter
Lični podaci
NadimakUragan
Datum rođenja(1937-05-06)6. maj 1937.
Mesto rođenjaKlifton, Nju Džersi, SAD
Datum smrti20. april 2014.(2014-04-20) (76 god.)
Mesto smrtiToronto, Ontario, Kanada
Državljanstvo Sjedinjene Američke Države,  Kanada
Visina173cm
Sportske informacije
SportBoks

Policija je 1966. uhapsila i Kartera i njegovog prijatelja Džona Artisa zbog trostrukog ubistva počinjenog u Lafajetovom baru i grilu Patersonu, Nju Džersi. Policija je zaustavila automobil Kartera i Artisa i privela ih na mesto zločina. Pri pretresu vozila pronađena je municija koja odgovara oružju korišćenom u zločinu. Policija nije uzela otiske prstiju sa mesta zločina. Karter i Artis su osuđeni dvaput (1967 i 1976) za ubistva, ali kad je druga presuda poništena 1985, tužilaštvo nije pokrenulo proces po treći put.

Karterova autobiografija, Šesnaesta Runda, objavljena je 1975. Priča je 1975 inspirisala Bob Dilanovu pesmu "Uragan" i film iz 1999. Uragan sa Denzel Vošingtonom (igrao Kartera). Od 1993. do 2005., Karter je radio kao izvršni direktor Asocijacije za odbranu nepravedno osuđenih.

Biografija uredi

Karter je rođen u Kliftonu, Nju Džersi, kao četvrto od sedmoro dece. [2] Bio je u popravnom domu jer je osuđen za napad, izbovši nožem čoveka kada je imao jedanaest godina. [3] Pobegao je iz popravnog doma 1954. i pridružio se Armiji SAD[2] Karter je počeo da boksuje u Armiji SAD.

 
Rubin Karter

Pošto je vraćen u popravni dom zbog bežanja oslobođen je 1961. i postao profesionalni bokser.[4] Karter je bio niži nego prosečan bokser u poluteškoj, ali je celu svoju profesionalnu karijeru boksovao u poluteškoj kategoriji. Njegov agresivan nastup u ringu doneo mu je nadimak "Uragan." Posle nekoliko pobeda nad dobrim bokserima postao je svetski prvak. Časopis Ring proglasio ga je jednim od deset najboljih poluteškaša jula 1963. Karterov bilans u boksu je bio 27 pobeda, 12 poraza, i jedan nerešen od 40 mečeva, od čega 19 nokauta i to 11 tehničkih.[5] Primio je počasni pojas svetskog šampiona 1993. godine (jedini van ringa) i posle uvršten u Hol slavnik boksa.[4]

Ubistva uredi

Dana 17. juna 1966. oko otprilike 2:30 noću, dva čoveka su ušla u Lafajetov bar i gril u i otpočeli pucnjavu.[6] Barmen, Džejms Oliver, i mušterija, Fred Najoks, su ubijeni na licu mesta. Višestruko ranjena mušterija, Hejzel Tanis, umrla skoro mesec dana kasnije, pogođena je u grlo, stomak, i u levo plućno krilo, i imala je prostrelnu ranu u ruci. Treća mušterija, Vili Marins preživeo je napad, uprkos pucnju u glavu zbog kojeg je ostao slep na jedno oko. Tokom ipitivanja i Hejzel i Vili, rekli su da su počinici bili dva crnca, ipak nijedno od njih dvoje nije identifikovalo Kartera i Artisa kao počinioce. Sitni kriminalac Alfred Belo, koji je bio blizu bara te noći želeći da obije fabriku, bio je svedok. Belo je kasnije svedočio da je prilazio baru kada je primetio dva crnca naoružana puškama, treći je stizao iza ugla noseći pištolj.[7] On je pobegao od njih a oni su pobegli belim automobilom.[6]

Belo je bio prvi koji se našao na mestu zločina, kao i Patriša Grejem (udato Valentajn), stanarka na drugom spratu (iznad Lafajetovog bara i grila). Patriša je rekla da je videla dva crnca da beže belim autom. Drugi komšija, Ronald Ruđero, takođe je čuo pucnje, i rekao da je video Alfreda Bela da trči zapadno od Lafajet ulice prema 16 ulici. On je onda čuo škripu guma i beli automobil prošao je ispod njegovog prozora, na zapad sa dva crnca na prednjim sedištima. I Alfred i Patriša dali su identičan opis vozila. Patrišino svedočenje, u kojem je rekla da zadnja svetla imaju izgled leptir stakla, promenila je na drugom suđenju u identična Karterovom vozilu. [8] Tužilaštvo je izjavilo da neslaganje u izjavama Patriše potiče od pogrešnog tumačenja transkripta sa suđenja od strane odbrane.[9]

Istraga, zatvaranje i prva osuda uredi

Nekoliko sati pre ubistva Karter je tražio puške koje je izgubio pre godinu dana.[10] Karter je vozio belog Dodž Polaru.[11] i zadnja svetla sa leptir oblikom aluminijumske dekoracije.[8] Deset minuta posle ubistva policija je zaustavila Karterov automobil. Policija, koja je tražila tri osumnjičena pustila je Kartera.[12]Nekoliko minuta posle ubistva policija je dobila opis vozila od Alfreda Bela. On je opisao vozilo kao belo sa “zadnjim svetlima sa leptir oblikom”. [9] Posle saslušanja opisa shvatili su da su ga imali pre nekoliko trenutaka.[11]

Policija je zaustavila Karterov automobil i njega i Artisa odvela na mesto zločina, 31 minut posle incidenta. Policija nije uzela otiske prstiju sa mesta zločina, i nije pomoću parafinske rukavice utvrdila da li su Karter i Artis pucali to veče.

Pretražujući vozilo 45 minuta posle, detektiv Emil DiRobio našao je pištolj ispod prednjeg sedišta i pušku. Istragom je utvrđeno da su pri ubistvu korišćeni identična puška i pištolj.[7] Odbrana je na suđenju predočila da meci sa mesta zločina i Karterovog vozila nisu identični i da je model njegove puške stariji od one kojom je izvršeno ubistvo.[13] Policija je privela Kartera i Artisa na ispitivanje. Svedoci ih nisu identifikovali kao ubice i pušteni su. Nekoliko meseci kasnije, Alfred Belo je promenio iskaz i izjavio da je Karter ubica. Belo je takođe identifikovao Artisa kao saučesnika. Na osnovu ovog iskaza Rubin Karter i Džon Artis su uhapšeni i zatvoreni.[14]

Na suđenju 1967. godine, Kartera je branio poznati advokat Rejmond A. Braun.[15] Braun se fokusirao na nedoslednostima u svedočenju Alfreda Bela.[16] Odbrana je pružila dokaze za alibi Kartera i Artisa, da su otprilike u isto vreme kad je bila pucnjava bili u drugom kafiću. [7] Obojica su osuđeni. Tužilac je tražio smrtnu kaznu ali je sudija Semjuel Larner osudio Kartera na dve a Artisa na tri doživotne robije.

1974. Alfred Belo je promenio iskaz o prepoznavanju što je dovelo do novog suđenja iste godine ali se ništa nije promenilo u pogledu presude sa suđenja 1967."[17]

Uprkos osudi Rubin Karter je naišao na široku podršku javnih ličnosti, kao što su Muhamed Ali i Bob Dilan koji mu je posvetio pesmu "Uragan" 1975.

Dilan je čak izveo tu pesmu na nastupu u zatvoru u Nju Džersiju 1975. godine kada je Karter tamo služio kaznu.

Odbrana je tvrdila da je Alfred Belo lagao na suđenju 1967. godine jer se nagodio sa istražiteljima da ga ne gone zbog njegovog obijanja fabrike iste noći kad je počinjeno ubistvo. Istraga je svedočila da je Alfred Belo testiran na poligrafu kada je rekao da je Karter izvršio ubistvo i da je govorio istinu.

Federalni sud uredi

Godine 1985., posle neuspešnog suđenja 1976. godine Karter i njegova odbrana podneli su zahtev Federalnom sudu Distrikta Nju Džersi za preispitivanje dokaza sa suđenja. [13] Sudija je posle pregledavanja dokaza oslobodio 48-ogodišnjeg Rubina Kartera. Tužilaštvo je zatražilo da Kartera vrate u zatvor zbog zastarelosti dokaza.[18][19] Tužilaštvo je uputilo žalbu Vrhovnom sudu SAD ali je žalba odbačena.[6][20]

Život posle zatvora uredi

Karter je živeo u Torontu (Ontario) u Kanadi i postao kanadski državljanin,[21] i bio je izvršni direktor Asocijacije za odbranu nepravedno osuđenih od 1993. do 2005. Dvaput se ženio i dva puta se razveo.[3] Godine 1996. Kartera je uhapsila policija pod sumnjom da je kao tridesetogodišnjak prodavao drogu, ali je kasnije priznala svoju grešku i oslobodila ga.[22] Karter je često učestvovao na motivacionim govorima.

Dana 14. oktobra 2005. dobio je dva počasna pravna doktorata, jedan od Jork Univerziteta iz Toronta i drugi sa Grifit Univerziteta u Brizbejnu iz za svoj rad u Asocijaciji za odbranu nepravedno osuđenih.

Rak prostate i smrt uredi

Marta 2012. objavio je da boluje od raka prostate.[23] Tada su mu doktori davali tri do šest meseci života. Nedugo zatim Džon Artis je živeo sa Rubinom i brinuo o njemu,[24] i 20. aprila 2014. objavio je da je Karter preminuo.[25]

Reference uredi

  1. ^ „Rubin 'Hurricane' Carter dead at 76”. CBC News. 20. 04. 2014. Pristupljeno 21. 04. 2014. 
  2. ^ a b McLaughlin, Eliott C. „Rubin 'Hurricane' Carter still fighting long after boxing days pass”. CNN. Pristupljeno 10. 1. 2014. 
  3. ^ a b „Rubin 'The Hurricane' Carter - obituary”. Telegraph.co.uk. 21. 04. 2014. 
  4. ^ a b „Rubin Carter 'Hurricane'”. New Jersey Boxing Hall of Fame. Arhivirano iz originala 14. 01. 2009. g. Pristupljeno 24. 01. 2009. 
  5. ^ „Rubin Carter”. Boxrec. Arhivirano iz originala 20. 02. 2014. g. Pristupljeno 24. 01. 2009. „won 27 (KO 19) + lost 12 (KO 1) + drawn 1 = 40 rounds boxed 256 : KO% 47.5” 
  6. ^ a b v Raab, Selwyn (12. 01. 1988). „Supreme Court Refuses to Revive Hurricane Carter's Murder Case”. The New York Times. Pristupljeno 24. 01. 2009. „The United States Supreme Court refused yesterday to consider reinstating the triple-murder convictions of Rubin (Hurricane) Carter and John Artis. It was the latest and perhaps the last chapter in a tangled 21-year legal struggle.” 
  7. ^ a b v „The Seventeenth Round”. Time. 29. 03. 1976. Arhivirano iz originala 20. 02. 2011. g. Pristupljeno 24. 01. 2009. 
  8. ^ a b Wice 2000
  9. ^ a b „Carter v. Rafferty” (PDF). Cal Deal. Pristupljeno 24. 04. 2014. 
  10. ^ Deal, Cal. „HOURS BEFORE THE MURDERS CARTER HUNTS FOR HIS GUNS”. Hurricane Carter - The Other Side of the Story. Pristupljeno 22. 04. 2014. 
  11. ^ a b „Hurricane Carter a victim of racism? There's another side to the story”. Herald Sun. septembar 2000. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  12. ^ „Rubin ‘Hurricane’ Carter dead at 76”. The Globe and Mail. april 2014. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  13. ^ a b „Carter v. Rafferty”. 621 F. Supp. 533, 534 (D.N.J. 1985). Leagle.com. Pristupljeno 22. 04. 2014. 
  14. ^ „Carter Artis arrest report, 1966”. Hurricane Carter - The Other Side of the Story. Pristupljeno 8. 04. 2011. 
  15. ^ Berger, Joseph. "Raymond A. Brown, Civil Rights Lawyer, Dies at 94", The New York Times, October 11, 2009. Accessed October 12, 2009.
  16. ^ „Microsoft Word - Valentine 1967 Trial Testi.doc” (PDF). Pristupljeno 8. 04. 2011. 
  17. ^ Hirsch, James S. (2000). Hurricane: The Miraculous Journey of Rubin Carter. Houghton Mifflin Harcourt. 
  18. ^ Carter v. Rafferty, 826 F.2d 1299 (3rd Cir. 1987)
  19. ^ „Court Urged to Return Rubin Carter to Prison”. The New York Times. Associated Press. 20. 12. 1985. Pristupljeno 24. 01. 2009. „Prosecutors have petitioned a Federal appeals court to return Rubin (Hurricane) Carter to prison. A judge ordered Mr. Carter's release last month on the ground that his conviction in a 1966 triple murder had been based on racism.” 
  20. ^ Carter v. Rafferty, 484 U.S. 1011 (1988)
  21. ^ „Rubin "Hurricane" Carter dead at 76”. thestar.com. 20. 04. 2014. 
  22. ^ „World News Briefs; American Boxer May Sue Toronto Police for Arrest”. The New York Times. 14. 04. 1996. Pristupljeno 8. 02. 2009. 
  23. ^ „Wrongly convicted boxer's cancer battle”. Perth Now News. 10. 03. 2012. Pristupljeno 1. 04. 2014. 
  24. ^ „Rubin (Hurricane) Carter faces a lonely last fight against cancer”. The Globe and Mail. 31. 3. 2014. Pristupljeno 1. 04. 2014. 
  25. ^ „Rubin "Hurricane" Carter has died at 76”. The Globe and Mail. 20. 04. 2014. Pristupljeno 20. 04. 2014. 

Literatura uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рубин_Картер&oldid=27688317”