Rudnik bakra „Cerovo”

Ležište „Cerovo“ nalazi se u rudnom polju Mali Krivelj – Cerovo, 15 kilometara severozapadno od Bora. Na ovom lokalitetu otkrivena su rudna tela „Cerovo – Cementacija 1“, „Cerovo – Cementacija 2“, „Cerovo – Cementacija 3“, „Cerovo – Cementacija 4“, ležište „Drenova“ i „Cerovo – primarno“. Ovaj površinski kop pripada porfirskom tipu ležišta, sa osnovnom mineralizacijom nastalom u hidrotermalno izmenjenim andezitskim stenama. Glavni nosilac bakronosnog orudnjenja je mineral halkopirit praćen bornitom, dok je pirit najzastupljeniji mineral u orudnjenju. U manjoj meri zastupljeni su halkozin, kovalin i azurit.

Projektovanje rudnika i rudnih postrojenja

Projekat je poveren domaćem Institutu za bakar, uz angažovanje Rudarskog instituta iz Beograda i Tehničkog fakulteta iz Bora. 20. novembra 1991. godine startovali su izvođači radova: građevinska preduzeća "Trudbenik" iz Beograda i "Sloga" iz Bora. Izgradnja rudnika koštala je 40 miliona dolara i trajala 23 meseca. Projektom je precizirano da se u prvoj fazi (rudno telo Cementacija I) računa na rudno telo u kome su rudne rezerve 20 miliona tona, što je značilo godišnju eksploataciju od oko 2,5 miliona tona rude i vek trajanja od oko 7 godina. Projekat je opredelio hidraulični transport rude od rudnika do borske flotacije, u dužini od 15 kilometara.

Hidrotransport pulpe

Glavni objekat hidrotransporta bio je zgušnjivač za pulpu, odnosno sistem za osnovno flotiranje na Cerovu, povezan cevovodom sa borskom flotacijom, gde će se pulpa dorađivati u koncentrat bakra zajedno sa jamskom rudom. To su, u stvari, dva dvostruka paralelna cevovoda. Prvi, za pulpu iz rudnika i drugi za vodu iz Bora koja se koristi u flotiranju i za piće. Voda za potrebe flotiranja uzimana je iz jalovišta borske flotacije, a korišćena je i sirova jezerska voda. Dovod vode za piće bio je priključen na borski gradski vodovod. Ovakvim vodosnabdevanjem izbegnuta je svaka mogućnost zagađenja Kriveljske reke. Za potpunu zaštitu životne sredine izgrađeno je skladište rude i vodosabirnica oko jalovišta.

Istorijat proizvodnje

Probna proizvodnja u rudniku Cerovo cementacija I krenula je 24. oktobra 1993. godine. Navedena su i poređenja: bakar iz Cerova dva puta je bio jeftiniji od bakra iz jamske proizvodnje. Već prve godine rada Cerovo cementacija je dostiglo i premašilo projektovane parametre: skinuto je više od 5 miliona tona iskopina sa 20 525 tona bakra, što je više za 1883 tone od projektovanog zadatka. Ovo rudno telo eksploatisano je 7 godina. Ukupno je iskopano 17,5 miliona tona vlažne rude, iz koje je dobijeno 120 hiljada tona bakra.

Proizvodnja na kopu Cerovo od 1991. do 2002. godine

Godina	Iskopina (t)	Raskrivka (t)	vlažna ruda (t)	Bakar u rudi (t)	Zlato u rudi (t)	Srebro u rudi (t)
1991.	1 605 164	1 605 164
1992.	3 966 536	3 966 536
1993.	4 825 035	4 533 922	291 113	2 216	59	314
1994.	5 821 328	3 447 255	2 374 073	22 727	580	3 982
1995.	7 038 043	4 511 833	2 526 121	18 479	431	4 478
1996.	5 402 795	2 867 828	2 534 967	17 482	416	6 081
1997.	4 485 660	1 745 832	2 739 828	17 411	334	4 871
1998.	3 397 597	843 606	2 553 991	392	5 106
1999.	2 525 719	345 560	2 180 159	11 342	395	4 807
2000.	2 424 612	320 380	2 104 232	7 325	293	4 694
2001.	1 767 978	338 150	1 429 828	4 615	176	2 569
2002.	1 454 670	252 440	1202 230	4 125	192	2 317
Ukupno	44 715 139	24 778 506	19 936 633	121 713	3 268	39 218

Povoljniji poslovni ambijent i tržišni uslovi, u dobroj meri diktirani dobrom cenom bakra na Londonskoj berzi metala, otvorili su 2011. godine kombinatu bakra mogućnost za obnavljanje proizvodnje u zapostavljenom rudniku „Cerovo – Cementacija 1“, gde je ostalo da se otkopa još 14 miliona tona rude srednjeg sadržaja 0,31%. Nova sagledavanja pokazala su da proizvodnja u njemu, ali i u ostalim ležištima koja pripadaju kompleksu „Cerovo“, i imaju ukupno 320 miliona tona rude, može biti rentabilna i sa prosečnom godišnjom cenom bakra od šest hiljada dolara za tonu.

Infrastruktura rudnika

Na kopu „Cerovo – Cementacija 1“ postoji sva potrebna infrastruktura: pristupni putevi, vodovodna i kanalizaciona mreža, elektroenergetsko napajanje sa trafo stanicom i benzinskom pumpom, telefonska mreža, sistem odvodnjavanja itd. Takođe, tu je i postrojenje za pripremu i preradu rude do nivoa mlevenja. Sve to će, uz neophodnu rekonstrukciju, revitalizaciju i dogradnju, i dalje biti u funkciji. Defektaža opreme, instalacija agregata i objekata na tehnološkoj liniji za preradu rude pokazala je da za dovođenje celog pogona u funkcionalno stanje i to za instalisani kapacitet od dva i po miliona tona rude godišnje, nisu potrebna velika ulaganja.

Reference

Sto godina Borskog rudarstva (1903-2003), Božin Jovanović i Miodrag Đurđević
Zvanični internet sajt Rudarsko-topioničarskog basena Bor