Ruminacija (psihologija)
Ruminacija je oblik perservativne spoznaje koja se fokusira na negativan sadržaj, generalno prošli i sadašnji, i rezultira emocionalnim stresom. Prema Verkuilu i saradnicima,[1] ruminacija i briga su oba oblika perseverativne spoznaje. U prilog ovoj perspektivi, Nolen-Hoeksema[2] i Hughes ME,[3] ukazuje na to da su razmišljanje i zabrinutost različiti, ali preklapajući psihološki konstrukti. Pri tome ističući razlike između ruminacije i brige, Nolen-Hoeksema navode...da ruminacija ima tendenciju da se usidri oko kontinuirane obrade negativnog materijala, dok zabrinutost teži da bude usidrena oko kontinuirane obrade neizvesnosti.[2] Sadržaj razmišljanja ima tendenciju da bude više fokusiran na prošlost i/ili sadašnjost, dok je briga više fokusirana na budućnost.[4] Sadržaj razmišljanja može se sažeti u posebnu temu gubitka, dok sadržaj brige teži da se kondenzuje u teme očekivane pretnje. Opet, dok ove dve konstrukcije imaju karakteristike koje se preklapaju, one takođe imaju različite karakteristike.
Iako je još uvek u nastajanju, procena i lečenje ruminacije u ustanovama primarne zdravstvene zaštite počinje da se sve više razvija, kao spona između psihijatrijske i primarne zdravstvene ustanove.[4]
Opšte informacije uredi
Početne studije ruminacije pojavile su se u psihološkoj literaturi, posebno u vezi sa studijama koje ispituju specifične aspekte ruminacije (npr pozitivne naspram negativne ruminacije, razmišljanje naspram samorefleksije, odnosa sa katastrofalnim razmišljanjem, ulogu narušenog odvajanja, stanje naspram osobina karakteristike), kao i prisustvo ruminacije kod različitih psihijatrijskih sindroma (npr depresija, zloupotreba alkohola, generalizovanih anksioznih poremećaja, socijalnih anksioznih poremećaaj, opsesivno kompulzivni poremećaj, posttraumatskih stresnih poremećaj, bulimije nervoza).
U somatskoj literaturi se sada pojavljuju i studije ruminacije, posebno u vezi sa bolom. U ovim studijama, izgleda da je ruminacija povezana sa povećanjem simptoma kao i sa lošijim kliničkim ishodima.[4]
Odnosi između ruminacije i raznih psihijatrijskih poremećaja uredi
Ruminacija je povezana sa nizom psihijatrijskih sindroma i poremećaja. Prema podacima iz psihološke literature, ruminacija je najviše proučavana u vezi sa akutnim stresorima[5][6] i depresivnim sindromima.[2][7] Međutim, ruminacija je takođe povezana sa zloupotrebom alkohola,[2] kao i sa simptomima anksioznosti, generalizovanim anksioznim poremećajem, socijalnim anksioznim poremećajem, opsesivno-kompulzivnim poremećajem, posttraumatskim stresnim poremećajem i bulimijom nervozom.[8]
To što se ruminacija pojavljuje u nizu različitih psihijatrijskih sindroma navelo je neke istraživače da zaključe da je ruminativni proces transdijagnostički – odnosno da je...ruminacija psihološka karakteristika koja prolazi kroz niz različitih psihijatrijskih fenomena.[8]
Prema tome, ruminacija nije patognomonična ili jedinstveno povezana sa bilo kojim određenim psihijatrijskim sindromom ili poremećajem.[4]
Odnosi između ruminacije i fizičkog zdravlja/bolesti uredi
Uloga ruminacije u somatskom zdravlju.
Istraživanjima su utvrđene brojne veze između ruminacije i narušenog somatskog zdravlja,[1] koje su posredovane sa najmanje dva opšta faktora.
Prvo, ruminacija (kognitivno preterano fokusiranje) može nenamerno da dovede do povećanja uočenih simptoma (percepcije somatskih simptoma koja je intenzivirana).
Drugo, ruminacija može dovesti do istinskog somatskog stresa[9] kroz nekoliko fizioloških puteva, posebno kod mlađih osoba.[10]
U prilog predloženom fiziološkom putu uvržena je povezanost između ruminacije osobina i stanja, i odgovora na kortizol. Pored toga, Hogan i Linden[11] 24 su izvestili da ruminacija ispoljava štetan uticaj na krvni pritisak u mirovanju i u pokretu.
Prema navedenom ruminacija može imati različite negativne efekte na uočeno ili stvarno zdravlje, bilo kroz nenamerno povećanje simptoma i/ili povezane efekte biološkog stresa izazvanog ruminacijom.[4]
Povezanost između ruminacije i uočenog oštećenja opšteg somatskog zdravlja.
Brojne studije su potvrdile povezanost između ruminacije i percepcije lošeg fizičkog zdravlja. Na primer, ruminacija je povezana sa zdravstvenom anksioznošću kod studenata,[12] emocionalnih bolova u hroničnoj bolesti, 26 somatskih tegoba kod britanske i holandske dece,[13] i hipohondrije.[14]
Ruminaciju karakteriše i često ponavljajuća regurgitacija nedavno unesene hrane, povezana sa nevoljnom kontrakcijom abdominalnih mišića, koju prati povećanjem intragastričnog pritiska i guranje sadržaja želuca u jednjak i usta, a zatim ponovo gutanje hrane.[15]
Ruminacija i bol.
Najveći broj kliničkih studija u ovoj somatskoj oblasti su one koje ispituju odnose između ruminacije i bola, a većina je proučavala populacije bola pomoću skale katastrofalne bola (PCS).[16] Skala ima tri osnovne komponente — ruminaciju, bespomoćnost i uvećanje — a u studijama je ruminacija često najprikladnija.
Potencijalni tretmani za ruminaciju uredi
Lečenje ruminacije u kliničkim uslovima je u razvoju a zasniva se na sledećim mogućnostima intervencije:
- ometanje alternativnim aktivnostima kao što su druženje ili fizička aktivnost,
- razne terapije svesnosti,
- kognitivna terapija,
- interpersonalna terapija.
Votkins je razvio oblik kognitivne bihejvioralne terapije pod nazivom Kognitivno-bihejvioralna terapija fokusirana na ruminaciju (RFCBT).[17]
Ovaj pristup terapiji je prilično komplikovan, ali se zasniva na konceptu da ruminacija može biti od pomoći ili beskorisnosti. Ideja iza tretmana je da se pacijent pomeri sa beskorisne na korisnu kognitivnu obradu. Da bi to uradio, terapeut analizira obim korisnog i beskorisnog ruminacije, identifikuje povezana ponašanja sa svakim oblikom ruminacije, a zatim uključuje kontra-ruminativno ponašanje u tretman, kao što je ometanje. Pacijenti se takođe podučavaju znacima upozorenja beskorisnog razmišljanja, kao i akcionim planovima za prekid. Ako se ovaj pristup tretmanu prilagodi ustanovama primarne zdravstvene zaštite, bilo u manuelnom obliku ili na DVD-u, Kognitivno-bihejvioralna terapija fokusirana na ruminaciju bi mogla biti praktičan pristup suzbijanju ruminacije u takvim okruženjima.[4]
Izvori uredi
- ^ a b Verkuil B, Brosschot JF, Gebhardt WA, Thayer JF. Emotion Regulation and Well-Being. New York: Springer; 2011. Perseverative cognition, psychopathology, and somatic health. In: Nyklicek I Vingerhoets AJJM Zeelenberg M (eds.) pp. 85–100.
- ^ a b v g Nolen-Hoeksema S, Wisco BE, Lyubomirsky S. Rethinking rumination. Perspectives in Psychological Science. 2008;3:400–424.
- ^ Hughes ME, Alloy LB, Cogswell A. Repetitive thought in psychopathology: the relation of rumination and worry to depression and anxiety symptoms. J Cogn Psychother. 2008;22:271–288.
- ^ a b v g d đ Sansone, Randy A.; Sansone, Lori A. (2012). „Rumination”. Innovations in Clinical Neuroscience. 9 (2): 29—34. ISSN 2158-8333. PMC 3312901
. PMID 22468242.
- ^ Moberly NJ, Watkins ER. Ruminative self-focus and negative affect: an experience sampling study. J Abnorm Psychol. 2008;117:314–323.
- ^ Moberly NJ, Watkins ER. Ruminative self-focus, negative life events, and negative affect. Behav Res Ther. 2008;46:1034–1039.
- ^ Ito T, Takenaka K, Tomita T, Agari I. Comparison of ruminative responses with negative rumination as a vulnerability factor for depression. Psychol Rep. 2006;99:763–772.
- ^ a b Watkins ER. Depressive rumination and co-morbidity: evidence for brooding as a transdiagnostic process. J Ration Emot Cogn Behav Ther. 2009;27:160–175.
- ^ Segerstrom SC, Roach AR, Evans DR, et al. The structure and health correlates of trait repetitive thought in older adults. Psychol Aging. 2010;25(3):505–515.
- ^ Thomsen DK, Mehlsen MY, Olesen F, et al. Is there an association between rumination and self-reported physical health? A one-year follow-up in a young and an elderly sample. J Behav Med. 2004;27:215–231.
- ^ Hogan BE, Linden W. Anger response styles and blood pressure: at least don’t ruminate about it! Ann Behav Med. 2004;27:38–49.
- ^ Marcus DK, Hughes KT, Arnau RC. Health anxiety, rumination, and negative affect: a mediational analysis. J Psychosom Res. 2008;64:495–501.
- ^ Miers AC, Rieffe C, Terwogt MM, et al. The relation between anger coping strategies, anger mood and somatic complaints in children and adolescents. J Abnorm Child Psychol. 2007;35:653–664.
- ^ Fink P, Ornbol E, Toft T, et al. A new, empirically established hypochondriasis diagnosis. Am J Psychiatry. 2004;161:1680–1691. [
- ^ Rommel N, Tack J, Arts J, Caenepeel P, Bisschops R, Sifrim D. Rumination or belching-regurgitation? Differential diagnosis using oesophageal impedance-manometry. Neurogastroenterol Motil 2010;22(4):e97–104.
- ^ Nijs J, Van DePutte K, Louckx F, et al. Exercise performance and chronic pain in chronic fatigue syndrome: the role of pain catastrophizing. Pain Med. 2008;9:1164–1172.
- ^ Watkins ER, Mullan E, Wingrove J, et al. Rumination-focused cognitive-behavioural therapy for residual depression: phase II randomized controlled trial. Br J Psychiatry. 2011 Jul 21; E-pub ahead of print.
Litetratura uredi
- Pedersen WC, Denson TF, Goss RJ, Vasquez EA, Kelley NJ, Miller N (jun 2011). „The impact of rumination on aggressive thoughts, feelings, arousal, and behaviour”. The British Journal of Social Psychology. 50 (Pt 2): 281—301. PMID 21545459. S2CID 207265785. doi:10.1348/014466610X515696.
- Tsai W, Chang EC, Sanna LJ, Herringshaw AJ (septembar 2011). „An examination of happiness as a buffer of the rumination–adjustment link: Ethnic differences between European and Asian American students”. Asian American Journal of Psychology. 2 (3): 168—180. S2CID 43930297. doi:10.1037/a0025319.
- Baer RA, Sauer SE (april 2011). „Relationships between depressive rumination, anger rumination, and borderline personality features”. Personality Disorders. 2 (2): 142—150. PMID 22448733. S2CID 17006066. doi:10.1037/a0019478.
- Simonson J, Mezulis A, Davis K (novembar 2011). „Socialized to ruminate? Gender role mediates the sex difference in rumination for interpersonal events”. Journal of Social and Clinical Psychology. 30 (9): 937—959. S2CID 30249771. doi:10.1521/jscp.2011.30.9.937.
- Dickson KS, Ciesla JA, Reilly LC (septembar 2012). „Rumination, worry, cognitive avoidance, and behavioral avoidance: examination of temporal effects”. Behavior Therapy. 43 (3): 629—640. PMID 22697450. doi:10.1016/j.beth.2011.11.002.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
