Rufin Akvilejski
RUFIN, TIRAN ili TURAN (Tyrannius Turranius Rufinus) (s. 345 – 411), kaluđer, istoričar i prevodilac. Rođen u blizini Akvileje (Aquileia) u severnoj Italiji, školovao se u Rimu gde se sprijateljio sa sv. Jeronimom. Oko 373. godine otišao je u Egipat; ovde je upoznao Melaniju Stariju i posetio monahe u pustinji. Nekoliko godina studirao je i u Aleksandriji kod Didima Slepog, i bio je pod snažnim uticajem njegovog origenizma. Godine 381. boravio je u Jerusalimu. Sa Melanijom je osnovao muško-ženski manastir na Maslinskoj gori. Posle sukoba oko Origenovog učenja, vratio se 397. u Italiju.
Iako je i sâm bio pisac, uglavnom je poznat kao prevodilac grčkih bogoslovskih knjiga na latinski jezik u vreme kada je na Zapadu poznavanje grčkog jezika bilo u opadanju. Njegov slobodni prevod Origenovog dela De Principiis, jedini potpun tekst koji danas postoji, imao je za cilj da opravda Origenovo ortodoksno učenje, ali je sam Rufin bio uključen u neugodnu raspravu sa nekadašnjim prijateljem, sv. Jeronimom, koji je kritikovao tendencioznost njegovog prevoda. Preveo je i neka Origenova tumačenja Svetog pisma, Sikstove Sentences (koje je pripisao papi Sikstu II), Clementine Recognitions, neka dela Vasilija i Grigorija Nazijanza, Historia Monachorum (za koje se dugo verovalo da je on napisao) i slobodni prevod Jevsevijevog dela Crkvena istorija, sa dve dodatne knjige (zasnovane verovatno na izgubljenoj istoriji Gelasija iz Kesarije) koje govore o vremenu do smrti cara Teodosija I (395). Njegovo tumačenje apostolskog Simvola vere, koje se delimično temelji na Katihetskim poukama sv. Kirila Jerusalimskog, primer je najranijeg celog oblika Simvola vere iz 4. veka na latinskom jeziku, kakav se koristio u Akvileji i Rimu. Na poziv Paulina iz Nole, napisao je tumačenje Jakovljevog Blagoslova dvanaestorice patrijaraha u Post 49, koji iako nije originalno, ima određeni značaj u istoriji egzegeze.