SOKO (fabrika)

SOKO je fabrika aviona smeštena pored aerodroma u Mostaru u Bosni i Hercegovini. Namenski i organizacijski je pripadala Vojnoj industriji SFRJ. Nastala je preseljenjem fabrike aviona Ikarus, iz Zemuna, u periodu Informbiroa.

G-2 Galeb u proizvodnji u Sokolu, u Mostaru.

Na čelu fabrici aviona Soko Mostar, bio je direktor pukovnik JNA Dipl inženjer Ivan Sert, koji je dao poseban pečat razvoju fabrike, a kasnije su nastavili Dipl inženjer Miljenko Pješčić i Dipl inženjer Tomislav mr Mirić. Serijski je proizvodila više tipova aviona, koje je projektovao Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu. Prototipski razvoj, tih aviona, se realizovao u njihovoj neposrednoj saradnji. Helikoptere je proizvodila po licencnoj dokumentaciji.

Svoj najveći nivo je Soko doživeo u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, na serijskoj proizvodnji aviona J-22 Orao, G-4 Super Galeba i u pripremnim investicijama za program Novog aviona.

Proizvodna hala u fabrici aviona Soko Mostar, pre raspada SFRJ.

Proizvedeni avioni

Posle napravljene infrastrukture i preseljenja opreme i kadrova iz Zemuna, fabrika aviona Soko je realizovala program uhodavanja rada na vazduhoplovnim tehnologijama, na remontu borbenih aviona američkog porekla, F-84G Tanderdžet (engl. Thunderjet). Prva serijska proizvodnja im je bila Avion 522, a poslednja, pred raspad SFRJ, je bila G-4 Super Galeb Avioni koji su proizvedeni u Sokolu su:

• 522
• S-55-5 Mk. 5
• G-2 Galeb (N-60)
  • G-2A
• G-3 Galeb
• J-21 Jastreb
  • J-1 (J-21)
  • RJ-1 (IJ-21)
  • TJ-1 (NJ-21) Jastreb
• J-20 Kraguj
• MiG-17, modifikacija krila i podvešavanje skupnog lansera raketa vazduh-zemlja, za Ratno vazduhoplovstvo Sirije
• J-22 Orao
  • Orao Izviđač-jednosed (predserijski) (IJ-22)
  • Orao Izviđač-dvosed (predserijski) (INJ-22)
  • J-22 Orao (serijski jednosed) (J-22)
  • NJ-22 Orao (serijski dvosed) (NJ-22)
• G-4 Super Galeb (N-62)
  • G-4M Super Galeb

Letelice proizvođene po licenci

SOKO je po licenci proizvodio helikoptere firmi Westland i Aérospatiale, a takođe je učestvovao u projektu Advanced Amphibious Aircraft (napredna amfibijska letelica).

Proizvodnja delova za strane avione

Fabrika aviona Soko je potvrdila nivo proizvođača srednje razvijenih zemalja dobijanjem sertifikata za kvalitet, po svetskim kriterijumima i vazduhoplovnim propisima najvećih vazduhoplovnih svetskih firmi:

• Boeing,
• Douglas,
• British Aerospace,
• Airbus,
• Dassault Aviation[1] i
• De Havilland Canada[2]

Za njihove programe je realizovana značajna proizvodnja delova.

Osvojene tehnologije

Soko je u periodu od aviona 522 do aviona Orao radio s klasičnim tehnologijama metalnih struktura od duralnog lima, zakivanjem. Na programu Orao se prešlo na integralne strukture, frezovanjem iz celina. Za tu tehnologiju se Soko opremio, u to doba, na nivou firmi srednje razvijenih zemalja. Kupljen je veliki broj mašina, raznovrsnih mogućnosti, za frezovanje s numeričkim upravljanjem. Kroz helikopterske programe su osvojene tehnologije prvih generacija kompozita i saćastih struktura. Ušlo se u razvoj naprednih kompozita s ugljeničnim vlaknima i međusobno spajanje tih delova polimerizacijom. Otpočeo je ambiciozni plan tehnološke pripreme za program Novog aviona, u oblasti kompozita, superplastičnog oblikovanja, obrade titana itd. Soko se opremio i savladao metodologiju ispitivanja avionskih sistema na zemlji.

Vidi još

• Vazduhoplovnotehnički institut
• Spisak aviona jugoslovenske proizvodnje