Savonci

Savonci (fin. Savolaiset, sav. Savolaaset, Savolaeset) podgrupa su finskog naroda koji potiču od stanovnika istorijske pokrajine Savonije. Savonci se razlikuju od ostalih finskih podgrupa po njihovom dijalektu i kulturnoj tradiciji. Potomci su istorijskih finskih Karelaca i Tavastijanaca. Danas je istorijska domovina Savonaca podeljena na dve provincije: Severna Savonija i Južna Savonija. Regionalni identitet Savonaca, kao i ostalih tradicionalnih finskih podgrupa slabi. Savonci i Karelci su bili prvi ljudi u Finskoj koji su počeli da koriste prezime u srednjem veku. Ova prezimena su prepoznatljiva jer sadrže deminutive „nen”. Savonci su tradicionalno praktikovali iseci i spali poljoprivredu. Tokom 16. i 17. veka mnogi Savonci su emigrirali u Istočnu Norvešku i centralnu Švedsku gde su postali poznati kao Šumski Finci. U 17. veku došlo je do migracije u Švedsku Ingriju (sada deo Rusije), gde su poznati kao Savakoti i zajedno su sa drugom migrantskom grupom, Evremejsetima (Finski Kareli), poznati kao Ingermanlandijci (ili Ingrijski Finci).

Savonijska devojka bućka maslac.

Penti Litinen peva u savonskoj brvnari. Litinen je bio finski pesnik.

Tradicionalno se Savonci smatraju „lukavim” i „lažljivim”. Međutim, nedavno istraživanje je pokazalo da je ova ozoglašenost u velikoj meri rezultat nesporazuma koji su prouzrokovani tradicionalnom savonskom društvenom indirektnošću.