Savo Jovićević
Serdar Savo Jovićević (Ceklin, 1827 - Cetinje, 20. septembar 1897) bio je vojskovođa i učesnik u ratovima za oslobođenje Srbije od turske vlasti.
Mladost je proveo u rodnom mestu, u kući svoga dede Ivana i oca Luke. Njegov stric Mitar bio je oženjen sestrom kneza Danila, te je njegovu kuću knez rado i često posećivao. Savo je bio visok, hitar i odvažan, kako su ga savremenici opisali, dopao se knezu, pa ga je postavio za perjanika.[1]
Nedugo potom, kada je na Crnu Goru napadao Omer-paša 1852. godine, Savo se dobro pokazao u vojevanju, pa ga je na Planinici knez postavio za alajbarjaktara cele vojske.[1] Knez Sava je često slao po mnogim mestima da sudi u njegovo ime, tako ga je poslao i u Kuče, koji su počeli da se odmeću od kneza 1854. godine. Kuči su se konačno prisjedinili ostatku Crne Gore, a knez je imenovao Sava za serdara od Kuča.
Ovim činom Savo je stekao ugledan položaj, a da je knez imao poverenja u njega vidi se i po tome što je Savo izvršavao neke od najvažnijih državnih poslova. Kada su se Drobnjaci žalili knezu na to što teško žive pod Turcima, knez je opet Sava slao u misiju.[1] On je uspeo da sa Drobnjacima podigne ustanak i da se i oni na kraju prisjedine Crnoj Gori.
Savo je nosio od 1865. godine i titlu kapetana Ceklinskog, pa je tako u svom plemenu vršio najveću građansku i vojničku dužnost. Kada je knez Nikola uveo i instituciju okružnih sudova, na Rijeci je imenovao Sava za predsednika tog suda i načelnika riječke nahije.[1] Nešto kasnije postao je i senator i tu funkciju vršio sve do penzionisanja 1879. godine.
Za vreme Nevesinjske puške upravljao je jednim delom vojske prilikom bitke na Rogamima 1876. godine, a pri zauzeću Skadarske Krajine bio je glavni komandant crnogorske vojske, pa je postao i serdarom od Krajine. Od tada nosi titulu serdar Ceklina, Kuča i Krajine.[1]
Umro je na Cetinju 1897. godine u sedamdesetoj godini života. Knez Danilo ga je od milošte zvao Pandžo, a knez Nikola - Ograšenović.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Znameniti Srbi XIX veka II tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.