Saloma Aleksandra

Saloma Aleksandra (139—67. p. n. e.) bila je kraljica Judeje od 76. p. n. e. do 67. p. n. e. Bila je supruga kralja Aristobula I i njegovoga brata Aleksandra Janeja. Samostalno je vladala kao jedina legalna kraljica u jevrejskoj istoriji. Podržavala je fariseje, koji su za vreme njene vlasti stekli gotovo neograničenu vlast u kraljevini. Nakon njene smrti došlo je do građanskoga rata između dva njena sina Aristobula II i Hirkana II.

Saloma Aleksandra
Lični podaci
Datum rođenja	140. p. n. e.
Datum smrti	67. p. n. e.
Porodica
Supružnik	Aleksandar Janej, Aristobul I
Potomstvo	Hirkan II, Aristobul II
Dinastija	Maccabees
Prethodnik	Aleksandar Janej
Naslednik	Hirkan II

Supruga Aristobula i Aleksandra Janeja

Bila je supruga kralja Aristobula I, koji je vladao od 104. p. n. e. do 103. p. n. e. Aristobul je zatočio svoju trojicu braće i majku, a jedino je ostavio kraj sebe brata Antigona. Majku je Aristobul pustio da u zatvoru umre od gladi. Saloma Aleksandra i dvorjani huškali su Aristobula protiv brata, ali kada u tome nisu uspeli spremili su zamku, pa su Antigonu poslali lažnu poruku zbog koje ga je ubila kraljeva straža. Nakon Aristobulove smrti Saloma Aleksandra pustila je iz zatvora Aristobulovu braću i udala se za jednoga od njih, Aleksandra Janeja, koji je 103. p. n. e. postao novi kralj Judeje. Aleksandar Janej vladao je od 103. p. n. e. do 76. p. n. e. Sa Salomom je imao dva sina Hirkana II i Aristobula II.

Postaje kraljica Judeje

Aleksandar Janej je svetovnu vlast ostavio svojoj ženi Salomi Aleksandri, a funkciju prvosveštenika sinu Hirkanu II. Saloma Aleksandar je preuzela vlast kao jedina legalna kraljica u judejskoj istoriji. Janej je dugo vodio građanski rat sa strankom fariseja i bio je veoma surov u tome ratu. Saloma je zadobila naklonost naroda, jer se protivila da se krše zakoni, a bila je poznata i po svojoj pobožnosti. Otpuštala bi sve one, koji bi se ogrešili o verske zakone. Aleksandra Saloma je udvostručila broj vojnika, a sakupila je i veliki broj najamnika. Zahvaljujući vojnoj sili osigurala je svoju vlast iznutra, a sa druge strane tolika vojna sila predstavljala je opasnost za okolne vladare.

Fariseji vladaju Judejom

Pred smrt Aleksandar Janej je Salomi rekao da treba da izvrši pomirenje sa farisejima predajući im deo vlasti. Naglasio je da će na taj način održati sigurnu vlast i za svoje sinove. Fariseji su za vreme njenoga mandata držali glavne poluge vlasti. Fariseji su predstavljali najpobožniju stranku među Jevrejima, a za vreme vladavine Aleksandra Janeja bili su gurnuti u stranu. Fariseji su počeli da proganjaju i smenjuju svoje protivnike saduceje sa svih iole važnijih položaja. Fariseji su optužili i pogubili jednoga od glavnih podstrekača Aleksandra Janeja, koji je prijašnjega kralja nagovorio da se 800 fariseja razapne na krst. Fariseji su Aleksandru Salomu nagovorili da se pogube i ostali podstrekači rata i zločina protiv fariseja.

Saduceji se proteruju iz Jerusalima

Mnogi su bili pogubljeni, a jedan deo najuglednijih ljudi tražio je od Aristobula II da ih zaštiti. Aristobul II ih je spasio, pošto je nagovorio majku Aleksandru Salomu da ih ne pogubi, nego da ih protera iz grada. Najugledniji ljudi su ukazali Salomi da nije pametno da oni beže kod Arete III, nabatejskoga kralja, jer bi ih on onda iskoristio u ratu sa Judejom. Saloma je onda uglednim saducejima dala mnoge tvrđave u unutrašnjosti Judeje.

Vojni pohod

Saloma je poslala Aristobula na čelu vojske na Damask protiv Ptolemeja Meneja, ali vratio se kući neobavljena posla. U to vreme Tigran Veliki je sa velikom vojskom upao u Siriju i krenuo je prema Judeji. Opsedao je i zauzeo 69. p. n. e. Ptolemeidu, a onda je morao da se vrati zbog upada rimske vojske. Pre toga Tigrana su nagovarali darovima da ne napada Judeju.

Aristobul pokušava da preuzme vlast

Kada se Aleksandra Saloma razbolila njen sin Aristobul II se bojao da će nakon Salomine smrti fariseji da postanu još opasniji i da imaju apsolutnu vlast. Znao je da je njegov brat Hirkan II slabić, koga će fariseji da potpuno kontrolišu. Aristobul II je odmah zauzeo tvrđavu Agabu i zajedno sa svojim pristalicama zauzeo je za 15 dana oko 22 uporišta. Nakon toga okupio je veliku vojsku i proglasio se za kralja. Aleksandra Saloma je onda na insistiranje Hirkana II i fariseja dala da se zatvore Aristobulova žena i deca. Međutim brzo nakon toga 67. p. n. e. Aleksandra Saloma je umrla, a između Aristobula II i Hirkana II počeo je građanski rat.

Vidi još

• Spisak jevrejskih vladara

Izvori

• Josif Flavije, Judejski rat, prevod Dušan Glumac, Prosveta Beograd, 1967
• Josif Flavije, Jevrejske starine