Samardžija (sedlar, remenar, sarač) je zanatlija specijalizovan za obradu kože i gume. Pre svega sedla, kajase, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve. Ovaj zanat spada u kožarske zanate.[1] Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.

Sarački zanat
Saračka radnja u Nišu 2024. godine
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionVojvodina, Centralna Srbija
PredlagačGradski muzej Sombor, Narodni muzej Čačak
Datum upisa21. 12. 2023.
Veb sajthttp://nkns.rs/cyr

Sarački zanat je decembra 2023. uvršteni na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.[2]

Istorija

uredi

Samardžija je izrađivao proizvode ručno, a alati koje koristi su mnogobrojni i podrazumevaju saračko šilo i iglu kojom se ručno ušiva, zatim mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa, stege i prese. U početku su samardžije sami prerađivali i pripremali kožu, zatim su je nabavljali od vargi, a na posletku su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu. U Vojvodini sarači su najčešće izrađivali opremu za konje. Pre industrijalizacije svako domaćinstvo je imalo konje i volove, koji su korišćeni za obradu zemljišta i vuču. Međutim, modernizacijom i potiskivanjem konjske zaprege broj sarača se smanjio, a danas je ovaj zanat veoma redak.

Danas, neizbežna plastika, potiskuje predmete od kože. Jer predmeti od kože traže mnogo stručnog, ljudskog rada, a to im diže cenu. Opasači, novčanici, futrole za pištolje... se sve više prave od plastike, lagani su, otporni na vodu, cena im niska. U Vojvodini, sarači su najviše izrađivali opremu za konje, te se njihov broj smanjivao modernizacijom i potiskivanjem konjske zaprege iz saobraćaja.

Reference

uredi
  1. ^ Stari Zanati u Srbiji, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Beograd, 2016.
  2. ^ „Sarački zanat”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije (nkns.rs). Pristupljeno 2024-04-05. 

Spoljašnje veze

uredi