Samba

Samba je ples koji pripada grupi Latino-američkih plesova. Nastao je u Brazilu. Od 1959. godine spada u grupu takmičarskih sportskih plesova. Kao takav je visoko stilizovan i prvenstveno se igra u paru. Karakteriše ga veliki broj figura koji se zasniva na dve vrste kretanja, a to su: bounce i kontrakcije (bouce znači podizanje i spuštanje u kolenima uz kontrakcije karlicom a bez vidljive promene visine). Ovo je jako teško ali bez toga ples gubi veliki deo svog karaktera. Takođe, za razliku od ostalih latino plesova gde se parovi neznatno pomeraju, samba je ‘putujući’ ples i parovi prelaze velike delove podijuma koristeći se šetnjama, spinovima. Ovo znači da se samba igra u plesnom pravcu po obodu sale kao i standardni plesovi (valcer, tango…)

Opis Samba plesa

Nije teško naučiti korake sambe, kao ni figure, ali je teško postići karakter sambe pri igranju. Da bi se to postiglo efektivnije je vežbati osnovne korake i par izabranih figura u kojima su zastupljeni različiti osnovni koraci, dok se ne postigne karakter, a kasnije ići u složenije figure.

Muzika je omiljena, dopadljiva, ali kada se pusti, podijum za igru se proredi zbog težine plesa i zbog dobrih igrača kojima treba više prostora. Muzika: osrednje brza, lagana. Takt: 2/4. Tempo: 52-54bpm.

Za ovaj stil plesa se kaže da je internacionalni stil plesa. Međutim, prva asocijacija na sambu je Brazil i karneval u Rio De Žaneiru. Samba je u Brazilu grupni i solo karnevalski ples i ima više stilova.

Postoji nekoliko teorija o poreklu reči Samba. Po jednoj ovaj izraz vodi poreklo iz afričkog dijalekta Kikongo i znači udarac pupkom. Po drugoj u pitanju je složenica iz dijalekta Kimbundu, Sem-ba, što znači daj-primaj. Postoji i ples istoimenog naziva koga nazivaju pretečom sambe. Ono što je sigurno je da je termin prvi put zabeležen 1838. godine u magazinu Carapuceiro gde ga je u negativnom kontekstu upotrebio sveštenik Miguel Lopez Gama.

U savremenom sambom se označava originalna brazilska igra i muzički žanr koji je nastao, kao i većina stvari u Brazilu, mešavinom afričkih tradicija sa evropskim u južnoameričkim urbanim sredinama poput Rio de Žaneira. Samba se razvijala evoluirajući od ritualnog plesa crnih robova do sredstva za kulturnu emancipaciju Afrobrazilaca i simbola brazilske kulture.

Niko zapravo ne zna ko je prvi stvorio sambu, ali je verovatno da je u pitanju grupa okupljena oko (šp. Tia Ciate), davne 1917. godine. Tada je Pelo Telefone snimio pesmu (šp. "Donga i Mauro Almeida"). I raniji snimci su bili prepoznati kao samba, ali se ova pesma smatra prvim istinskim snimkom sambe. Ona je izvela sambu iz geta i prezentovala je široj publici.

Godine 1928. Ismael Silva i grupa samba kompozitora oformila je prvu školu sambe. Oni su unapredili muzički žanr kako bi ga prilagodili da se bolje uklapa u karnevalsku paradu. U tom periodu radio-aparat je postao veoma popularan i povećao je popularnost sambe širom Brazila. Samba je postala zvanična brazilska muzika, a (port. "Aqarela do Brasil") prva brazilska himna u inostranstvu.

Sofisticirani umetnici kao što su (šp. Dorival Caymmi), (šp. Custódio Mesquita), (šp. Harivelto Martins),(šp. Harivelto Martins), (šp. Pedro Caetana), vodili su sambu različitim putevima. Tako se ona vremenom razvila u različitim pravcima, koji su i dan danas veoma popularni na karnevalu. Jedan stil sambe je stvoren od strane belaca srednje staleži, a to je bossa nova.

Karmen Miranda popularizovala je sambu izvan Brazila putem svojih filmova, i uvela je brazilske ritmove u SAD i Evropu. Od tada samba je doživela metamorfozu, a koraci su postali više stilizovani i standardizovani.

Visoko urbanizovana područja dovela su do stvaranja prvih popularnih noćnih klubova, koji su proizvodili sopstveni sinkopirani stil nazvan samba choro ili gafleira samba. Takođe, 30-ih godina 20. veka nastala je i samba de breque, gde su koristili pauze u muzici koje su bile ispunjene govorima nalik rep muzici. U Sao Paolu i Bahiji samba je poprimila delove lokalnih kultura.

Samba ima veoma upečatljive i raznolike ritmove koji su sastavni deo svake pesme, što obogaćuje muziku i donosi uzbuđenje prilikom slušanja. Često se naziva i kao „južno-američki valcer“, jer sadrži podizanje i spuštanje, što su pokreti vični valceru.

U Evropu je Samba stigla dvadesetih godina, ali nije odmah postala popularna zbog tada vladajuće Čarlston groznice. Za svoje mesto se izborila tek u 50-im godinama kada je postala internacionalni sportski takmičarski ples.

Vidi još

Batukada, podvrsta sambe

Izvori

Plesna škola ARMY DANCE - plesnaskola.rs Dozvola za objavljivanje - Ovlašćenje