Sani Bečirović
Sani Bečirović (Maribor, 19. maj 1981) je bivši slovenački košarkaš, a sadašnji košarkaški trener.[1] Igrao je na pozicijama plejmejkera i beka.
Sani Bečirović | |||
---|---|---|---|
Lični podaci | |||
Puno ime | Sani Bečirović | ||
Datum rođenja | 19. maj 1981. | ||
Mesto rođenja | Maribor, SFRJ | ||
Državljanstvo | Slovenija | ||
Visina | 1,96 m | ||
Informacije o karijeri | |||
NBA draft | 2003. / 46. pik, 2. runda | ||
Odabrao: Denver nagetsi | |||
Prof. karijera |
1995—2015 (igračka) 2015— (trenerska) | ||
Pozicija | plejmejker / bek | ||
Seniorska karijera | |||
Godine | Klub | ||
1995—1996 1996—1997 1997—1999 1999—2001 2001—2002 2003—2004 2004—2005 2005—2006 2006—2008 2008—2009 2009 2010 2010—2011 2011 2011—2012 2012—2013 2013 2013 2013—2014 2014—2015 2015 |
Bistrica Maribor Ovni Pivovarna Laško Union Olimpija Virtus Bolonja Krka Vareze Fortitudo Bolonja Panatinaikos Virtus Roma Union Olimpija Olimpija Milano Turk Telekom CSKA Moskva Beneton Trevizo Petrohimi Bandar Imam Dinamo Sasari Fulad Mahan Isfahan Krka Forli Pjačentina | ||
Reprezentativna karijera | |||
Slovenija | |||
Trenerska karijera | |||
2015—2016 | Panatinaikos (pom.) | ||
Statistika na basketball-reference.com | |||
Karijera
urediKarijeru je započeo u omladinskom pogonu Bistrice, a za prvi tim debitovao je u sezoni 1995/96. U sezoni 1996/97. postaje član Maribor Ovnija, a sledeće sezone postaje član slovenačkog prvoligaša Pivovarne Laško. U dresu Laškog ostaje dve sezone, a 1999. se seli u redove tada slovenačkog evroligaša Union Olimpije. Sa Olimpijom je 2001. osvojio titulu prvaka Slovenije, a 2000. i 2001. slovenački kup.
Tokom sezone 2001/02. igrao je za italijanskog prvoligaša Virtus Bolonju, sa kojom je 2002. osvojio Kup Italije. Zbog povrede propušta celu sezonu 2002/03. da bi u sezoni 2003/04. zaigrao za Krku. Nakon toga sledi povratak u Italiju, gde je igrao po jednu sezonu za Vareze, odnosno Fortitudo. Sa Fortitudom je 2005. osvojio Superkup Italije.
Bečirović u leto 2006. odlazi u grčkog velikana Panatinaikos,[2] sa kojim je osvojio dva grčka prvenstva, dva kupa i najvredniji trofej - Evroligu u sezoni 2006/07. Sezonu 2008/09. bio je član italijanske Rome, nakon čega sledi povratak u Sloveniju i igranje za Olimpiju, da bi se usred sezone preselio u italijanski Milano sa kojim se zadržao do kraja sezone. Nakon toga je igrao za Turk Telekom, moskovski CSKA, Beneton Trevizo, Dinamo Sasari a bio je i u Iranu. Poslednje trofeje osvojio je u Sloveniji sa Krkom iz Novog Mesta (slovenački Kup i prvenstvo 2014). Karijeru je završio u italijanskoj Drugoj ligi gde je tokom sezone 2014/15 igrao najpre za Forli a potom za Pjačentinu.
Reprezentacija
urediBečirović je tokom leta 1998. igrao za Sloveniju na Evropskom prvenstvu do 18. godina u Bugarskoj. Bio je MVP, najbolji strelac sa 28 poena u proseku, a sa četiri asistencije i najbolji dodavač na turniru. Dve godine kasnije predvodio je slovenačku selekciju do 20 godina do titule evropskih prvaka u makedonskom Ohridu, i postao MVP turnira u konkurenciji sa jednim Gasolom, Rejesom, Kalderonom, Dijamantidisom, Radmanovićem, Dijaoom i ostalim vrhunskim igračima.
Sa seniorskom reprezentacijom Slovenije igrao je na tri Evropska prvenstva - 1999, 2001. i 2005. kao i na dva Svetska prvenstva - 2006. i 2010.
Uspesi
urediKlupski
uredi- Union Olimpija:
- Prvenstvo Slovenije (1): 2000/01.
- Kup Slovenije (2): 2000, 2001.
- Superkup Slovenije (1): 2009.
- Virtus Bolonja:
- Kup Italije (1): 2002.
- Fortitudo Bolonja:
- Superkup Italije (1): 2005.
- Panatinaikos:
- Evroliga (1): 2006/07.
- Prvenstvo Grčke (2): 2006/07, 2007/08.
- Kup Grčke (2): 2007, 2008.
- Petrohimi Bandar Imam:
- Prvenstvo Irana (1): 2012/13.
- Krka:
- Prvenstvo Slovenije (1): 2013/14.
- Kup Slovenije (2): 2014.
Reprezentativni
urediPojedinačni
uredi- Najkorisniji igrač Evropskog prvenstva do 18 godina (1): 1998.
- Najkorisniji igrač Evropskog prvenstva do 20 godina (1): 2000.
Reference
uredi- ^ „SANI BECIROVIC | EuroLeague”. Euroleague Basketball (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27.
- ^ „Bećirović u Panatinaikosu”. b92.net. 30. 07. 2006. Pristupljeno 7. 12. 2016.