Википедија

Sajber-utopizam

Sajber-utopizam je uverenje da je onlajn komunikacija emancipatorska i da internet favorizuje ugnjetane, a ne ugnjetača. To uverenje je prisutno od početka interneta i već je 1995. godine predmet kritike kolektiva Critical Art Ensemble.[1] Utopijski pogledi na sajber prostor znatno su izgubili na značaju pucanjem „dot-com“ balona; međutim, takva gledišta ponovo su se pojavila u periodu 2000–2010. godine.[2] Daglas Raškof primećuje da, „ideje, informacije i aplikacije koje se sada plasiraju na internet stranicama širom sveta koriste transparentnost, upotrebljivost i dostupnost čije je pružanje bilo svrha interneta“.[3]

Međutim, porast cenzure i nadzora na Internetu i sajber suvereniteta širom sveta doveo je do sve većeg broja „sajber skeptika“, koji tvrde da su represivne vlade sada u stanju da prilagode svoje taktike kako bi odgovorile na pretnje upotrebom tehnologije protiv opozicionih pokreta.[4] Evgenij Morozov je 2011. godine u svojoj knjizi objavljenoj iste godine pod nazivom Obmana mreže: Mračna strana slobode na Internetu (engl. Net Delusion: The Dark Side of Internet Freedom) kritikovao ulogu sajber-utopizma u globalnoj politici; [5] navodeći da je to uverenje naivno i tvrdoglavo, te da stvara prostor za autoritarnu kontrolu i praćenje.[6] Morozov primećuje da su „bivši hipiji“ 1990-ih godina bili odgovorni za nastanak ovog pogrešnog utopijskog uverenja: „Sajber-utopisti su ambiciozno krenuli u izgradnju novih i boljih Ujedinjenih nacija, da bi na kraju dobili digitalni Cirque du Soleil“.

Poreklo: Kalifornijska ideologija

uredi

Kalifornijska ideologija je skup uverenja koja kombinuju boemske i anti-autoritarne stavove kontrakulture 1960-ih sa tehno-utopizmom i podrškom neoliberalnim ekonomskim politikama.[7] Neki smatraju da su ova uverenja bila karakteristična za kulturu IT industrije u Silicijumskoj dolini i na zapadnoj obali Sjedinjenih Država tokom „dot-com“ buma 1990-ih.[8] Adam Kertis to povezuje sa objektivističkom filozofijom Ajn Rand. Takva ideologija digitalnog utopizma podstakla je prvu generaciju pionira Interneta.[9]

Dalje kritike

uredi

U poslednjih nekoliko decenija pozitivna tumačenja interneta su predmet kritike. Malkom Gladvel je 2010. argumentovao svoje sumnje u pogledu emancipatorskih i osnažujućih kvaliteta društvenih medija u članku u časopisu „Njujorker“. Gladvel u članku kritikuje Kleja Širkija zbog propagiranja i precenjivanja revolucionarnog potencijala društvenih medija: „Širki ovaj model aktivizma smatra određenim napretkom. Međutim, on jednostavno predstavlja oblik organizovanja koji favorizuje slabe veze koje nam daju pristup informacijama u odnosu na snažne veze koje nam pomažu da istrajemo kada se suočimo sa opasnošću“.[10]

Takođe se povlače paralele između sajber-utopizma i sekularne religije za postmoderni svet[11], a Endru Kin je 2006. napisao da je Veb 2.0 „veliki utopijski pokret“ sličan „komunističkom društvu“ kako ga je opisao Karl Marks.

Srodne utopije

uredi

Sajber-utopizam smatran je derivatom Ekstropijanizma,[12]u kojem je krajnji cilj učitavanje ljudske svesti na internet. Rej Kurcvajl posebno u Dobu duhovnih mašina (engl. The Age of Spiritual Machines) piše o obliku sajber-utopizma poznatom kao Singularitet; u kojem će tehnološki napredak biti tako brz da će život postati iskustveno drugačiji, nerazumljiv i napredan.[13]

Sajber-distopija

uredi

U avgustu 2007. godine Dejvid Naj je predstavio ideju sajber-distopije, koja predviđa svet koji je postao gori zbog tehnološkog napretka.[14] Sajber-distopijski principi se fokusiraju na to da pojedinac gubi kontrolu, postaje zavisan i nije u stanju da zaustavi promene. Naj opisuje društvo u kojem elita koristi tehnologiju za ugnjetavanje i kontrolu narodnih masa. On takođe predstavlja tehnologiju kao oblik lažne nade, koja obećava uspeh i promene, ali izaziva bol i neprijatnost kada se taj cilj ne postigne.

Nensi Bejm, u svojoj knjizi Lične veze (engl. Personal Connections), govori o tome kako bi sajber-distopija negativno uticala na socijalne interakcije: „novi mediji će ljude udaljiti od njihovih intimnih odnosa, jer posredovanim odnosima ili čak samom upotrebom medija zamenjuju interakcije licem u lice“. ‍:36 Bejm upoređuje ovu vrstu distopijskog straha sa strahom prisutnim u vreme uvođenja ranijih tehnologija (npr. televizora, telefona, itd.), jer su ljudi tada takođe bili zabrinuti da će takve tehnologije zameniti značajne odnose.[15] ‍:28–36

Distopijski glasovi Endrua Kina, Džarona Lanira i Nikolasa Kara tvrde da društvo u celini trenutno žrtvuje našu ljudskost kultu sajber-utopizma. Lanir ga posebno opisuje kao „apokalipsu odustajanja od sebe“ i da „svest pokušava da snagom volje izbriše sopstveno postojanje“;[16] upozoravajući da pridavanjem većeg značaja većini ili gomili, umanjujemo značaj individualnosti. Slično tome, Kin i Kar pišu da postoji opasan mentalitet rulje koji preovlađuje na internetu; jer, umesto da stvara više demokratije, internet osnažuje vladavinu rulje. Umesto da postigne socijalnu jednakost ili utopizam, internet je stvorio kulturu voajerizma i narcizma u čijem se centru nalazi selfi (engl. selfie)[17] .

Nikolas Kar u Staklenom kavezu (engl. The Glass Cage) navodi da „preovlađujuće metode računarske komunikacije i koordinacije u velikoj meri garantuju da će uloga ljudi nastaviti da se smanjuje. Osmislili smo sistem koji nas čini suvišnima“.[18]

Politička upotreba

uredi

Sajber-utopijski diskursi korišćeni su u političkom kontekstu, posebno od strane Piratskih partija. U Italiji Pokret pet zvezda u velikoj meri koristi sajber-utopijsku retoriku, obećavajući direktnu demokratiju i bolje ekološke propise putem Veba.[19]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Stepehn Wilson, Information Arts. 2002. str. 477. 
  2. ^ P. Buckley/D. Clark, The Rough Guide to the Internet (2009), p. 312–5
  3. ^ Rushkoff, Douglas (2002). Renaissance Now! Media Ecology and the New Global Narrative. Hampton Press. str. 26—28. 
  4. ^ „The Impact of Information and Communication Technology on State Sovereignty: An Analysis of the Cyber Utopian and Cyber Skeptic Perspectives - Tufts Digital Library”. tufts.edu. 
  5. ^ R. Sassower, Digital Exposure: Postmodern Capitalism (2013) p. ix and p. 16
  6. ^ Morozov, Evgeny (2011). The Net Delusion. London: Penguin Group. ISBN 978-1-84614-353-3. 
  7. ^ Turner, Fred (2008-05-15). From Counterculture to Cyberculture: Stewart Brand, the Whole Earth Network, and the Rise of Digital Utopianism. Chicago, Ill.: University Of Chicago Press. ISBN 9780226817422. 
  8. ^ Barbrook, Richard; Cameron, Andy. „The Californian Ideology”. Imaginary Futures. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  9. ^ J.M Reagle jr, Good Faith Collaboration. 2010. str. 162. 
  10. ^ Gladwell, Malcolm (4. 10. 2010). „Small Change”. The New Yorker. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  11. ^ B. Neilson, Free Trade in the Bermuda Triangle. 2004. str. 181. 
  12. ^ „Cyber-utopianism - CrowdSociety”. crowdsociety.org. Pristupljeno 2020-11-06. 
  13. ^ Kurzweil, R 1999, The age of spiritual machines : when computers exceed human intelligence , Allen & Unwin, St Leonards, N.S.W.
  14. ^ Nye, David E. (avgust 2007). Technology Matters: Questions to Live With. The MIT Press. ISBN 9780262640671. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  15. ^ Baym, Nancy K. (april 2010). Personal Connections in the Digital Age. Polity. ISBN 9780745643311. Pristupljeno 27. 4. 2014. 
  16. ^ Lanier, Jaron (februar 2011). You Are Not A Gadget: A Manifesto. Vintage. str. 15. ISBN 978-0307389978. 
  17. ^ Keen, Andrew (januar 2015). The Internet Is Not the Answer. Atlantic Monthly Press. ISBN 978-0802123138. 
  18. ^ Carr, Nicholas (septembar 2014). The Glass Cage: Automation and Us. Norton & Company. ISBN 978-0393240764. 
  19. ^ Natale, Simone; Ballatore, Andrea (2014-01-01). „The web will kill them all: new media, digital utopia, and political struggle in the Italian 5-Star Movement”. Media, Culture & Society. 36 (1): 105—121. ISSN 0163-4437. doi:10.1177/0163443713511902. Arhivirano iz originala 29. 11. 2016. g. Pristupljeno 01. 11. 2020. 

Dodatna literatura

uredi
  • Dickel, Sascha, and Schrape, Jan-Felix (2017): The Logic of Digital Utopianism. Nano Ethics
  • Margaret Wertheim, (2000). The Pearly Gates of Cyberspace. 
  • Evgeny Morozov, (2013). To Save Everything, Click Here. 
  • Turner, Fred. From counterculture to cyberculture: Stewart Brand, the Whole Earth Network, and the rise of digital utopianism. University Of Chicago Press, 2010.
  • Flichy, Patrice. The internet imaginaire. Mit Press, 2007.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сајбер-утопизам&oldid=27843989”