Википедија

Sajber uhođenje

Sajber uhođenje (engl. Cyberstalking) je upotreba Interneta ili korišćenje drugih elektronskih komunikacija za uhođenje ili uznemiravanje pojedinca, grupa pojedinaca, ili organizacija. Ono može da sadrži lažne optužbe, praćenje i pretnje, krađu identiteta, oštećenja podataka ili opreme, traženje maloletnika za seks, ili prikupljanje informacija kako bi se drugi uznemiravali. Definicija maltretiranja mora da zadovolji kriterijum da je razumna osoba, poseduje iste informacije, da li bi se smatrala dovoljno da izazove drugoj razumnoj osobi patnju..[1] Sajberuhođenje se razlikuje od prostornih ili oflajn (ona koja nisu na Internetu) uhođenja. Međutim, to ponekad dovodi do toga, ili je propraćeno sa istim..[2]

Definicija uredi

Uhođenje je kontinuiran proces, koji se sastoji od niza aktivnosti, od kojih svaki može biti potpuno legalan po sebi. Etičar tehnologije profesor Lamber Raijkers (Lambèr Royakkers) piše da:

"Uhođenje je oblik mentalnog napada, u kojima izvršilac više puta, nepoželjn, zaviruje u svakodnevni život žrtve koji remeti, sa kojim on nema odnos (ili više nema). Sa motivima koji su direktno ili indirektno pratiti u sferi afektivnog. Štaviše, odvojena dela koji se nameću ne mogu sami po sebi dovesti do psihičkog zlostavljanja, ali mogu kada se uzmu zajedno (kumulativni efekat)."[3]

SajberAnđeli su pisaoli o tome kako da identifikuju sajberuhođenje:

Pri identifikaciji sajberuhođenje „na terenu“, a posebno kada se razmatra da li prijaviti nekoj od pravnih službi, sledeće pojmovi ili kombinacijom pojmova može se smatrati da karakterišu pravu situaciju uhođenja: pakost, umišljaj, ponavljanje, uznemirenost, opsesija, osveta, ne legitimni cilj, lično upućeno, zanmarena upozorenja za prekid, maltretiranje i pretnje.[4]

Značajan broj ključnih faktora je identifikovan:

  • Lažne optužbe. Mnoge sajber uhode će pokušati da oštete ugled njihove žrtve i okrenu druge ljude protiv njih. Oni postavljaju lažne informacije o njima na sajtovima. Oni mogu postave svoje sajtove, blogove ili korisničke stranice za tu svrhu. Oni postavljaju detalje iz života žrtava na forumima, čet sobama ili na drugim lokacijama na Internetu koji su od javnog značaja, kao što su Amazon ili Vikipedija.[5]
  • Pokušaji da se prikupe informacije o žrtvi. Sajber uhode mogu prići prijateljima njihove žrtve, porodici i kolegama sa posla da bi prikupili žrtvine lične podatke. Oni se mogu oglašavati za informacijama na internetu, ili da angažuje privatnog detektiva. Oni će često pratiti onlajn aktivnosti žrtve i pokušaće da prate njihovu IP adresu u nastojanju da prikupe više informacija o svojim žrtvama.[6]
  • Podstiču druge da maltretiraju žrtvu. Mnoge sajber uhode pokušavaju da uključe treća lica u uznemiravanja. Oni mogu da tvrde da je žrtva povredila uhodioca ili njenu/njegovu porodicu na neki način, ili može postaviti na internet ime žrtve i broj telefona kako bi se podstakao druge da se pridruže u maltretiranju.
  • Lažna žrtva. Sajberuhodilac će tvrditi da je on/ona žrtva maltretiranja. Bocij piše da je ovaj fenomen je primetio u nekoliko poznatih slučajeva.
  • Napad na podatke i opremu. Oni mogu pokušati da ošteti računar žrtve slanjem virusa.
  • 'Naručivanje robe i usluga'. Oni naručuju robu ili se pretplaćuju na časopise u ime žrtve. Ovo često uključuje pretplatu za pornografske sadržaje i časopise ili naručuju seks igračke da se dostave na radno mesto žrtve.
  • Dogovaranje sastanka. Mladi ljudi se suočavaju sa posebno visokim rizikom da sajber uhodioci pokušaju ugovoriti sastanke između njih.[7]

Tipovi uredi

Žena uredi

Uznemiravanje i uhođenje žena onlajn je uobičajeno, a može da sadrži pretnje silovanjem i ostale pretnje nasiljem, kao i objavljivanje ličnih podataka žena.

Oni su kriva za ograničavanje aktivnosti žrtava na mreži ili da ih primoravaju u potpunosti da budu odsutani na internetu, time sprečavajući njihovo učešće u onlajn životu i podrivaju žrtvinu autonomiju, dostojanstvo, identitet i mogućnosti..[8]

Intimnih partnera uredi

Sajberuhođenje od intimnih partnera je online uznemiravanje od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera koji su bili u romantičnoj vezi. To je takođe oblik nasilja u porodici, a stručnjaci kažu da je njegova svrha da kontroliše žrtvu u cilju podsticanja socijalne izolacije i stvaranju zavisnosti.

Uznemirivači mogu slati višestruke uvredljive ili preteće e-mail poruke njihovim žrtvama, pratiti ili poremetiti žrtvin e-mail, i koriste nalog žrtve da šalju e-mailove drugima pozirajući kao žrtve ili koriste njihovu e-mail adresu radi kupiovine robe ili usluge koja žrtva ne želi. Oni takođe mogu da koriste internet da istraže i porede lične podatke o žrtvi, koje će kasnije uportebiti za maltreriranje.[9]

Od strane anonimne sajber mafije uredi

Veb 2.0 tehnologije su omogućile onlajn grupama anonimnih ljudi da se samoorganizuju da bi pojedince zasipali sa klevetama, pretnjama nasiljem i tehnolško baziranim napadima. Ovo uključuje objavljivanje laži i montiranih fotografija, pretnje silovanjem i druga vrsta nasilja, postavljanje osetljivih ličnih podatka o žrtvama, slanj e-mailova štetnih izjava o žrtvama njihovim poslodavcima i manipulišući pretraživačima interneta kako bi štetan materijal o žrtvi bio više istaknut u pretraživačima. Žrtve su često žene i manjine. Žrtve često reaguju na nasilje starajući pseudonime na internetu ili u potpunosti prestaju sa korišćenjem interneta.[10] Značajan primer onlajn mafijaškog uznemiravanja je iskustvo američkih programer i blogerke Keti Sijera (engl. Kathy Sierra). Godine 2007, grupa nepoznatih lica napala je Sijeru, preteći joj silovanjem i davljenjem, objavljuje njenu kućnu adresu i broj osiguranja, i postavili su njenu montiranu fotografiju. Uplašena, Sijera je otkazla svja gostujuća predavanja i isključila je svoj blog, napisavši „Ja se nikada neću osećati isto. Ja nikada neće biti ista."[10]

Eksperti pripisuju destruktivnu prirodu anonimne onlajn mafije grupnoj dinamici, rekavši da su grupe sa homogenim stavovima imaju tendenciju da postanu ekstremniji kao članovi pojačavaju jedni drugima verovanja, a ne vide sebe kao pojedince, pa oni gube osećaj lične odgovornost za svoje destruktivne radnje, oni dehumanizuju svoje žrtve, što ih čini više spremni da se ponašaju destruktivno, i oni postaju agresivniji kada veruju da su podržani od strane autoriteta. [Kategorija:Internet provajderi[Internet provajderi]] i vlasnicima veb-sajtova su ponekad krivi za prećutkivanje o ovoj vrsti uznemiravanja.[10]

Korporativno sajberuhođenje uredi

Korporativno sajberuhođenje je kada kompanija uznemirava pojedinaca online, ili pojedinac ili grupa pojedinaca uznemirava organizaciju. Motivi za korporativno sajberuhođenje su ideološki, ili uključuju želju za finansijsku dobit ili osvetu.[11]

Krivci uredi

Profil uredi

Preliminarni rad SjeraLeroj MekFarlen (engl. SierraLeroy McFarlane) i Pol Bocij (engl. Paul Bocij) je identifikovao četiri tipa sajber uhoditelja : osvetoljubivi sajberuhoditelji poznati po žestin njihovih napada, staložen sajberuhoditelj čiji motiv je da nervira, intimnan sajberuhoditelj koji pokušava da stupi u vezu sa žrtvom i kolektivni sajberuhoditelji grupe sa motivom.[12] Prema Antoniju Chacon Medinu (šp. Kathy Sierra), autor knjige Novo lice Interneta: Uhođenje, (šp. Una nueva cara de Internet, El acoso), opšti profil uznemiravača je „hladan“, sa malo ili nimalo poštovanja za druge. Uhoda je „grabljivac“ koji može da strpljivo sačeka ugrožene žrtve dok se ne pojave, kao što su žene ili deca, ili može uživati pratiti određenu osobu, da li ta osoba njemu bila lično poznata ili ne. Uznemiravač uživa i demonstrira svoju moć da se bi i psihički oštetio žrtvu.[13]

Ponašanja uredi

Sajberuhode nalaze svoje žrtve koristeći pretraživače, online forume, sajtove za oglašavanje i diskusije, sobe za pričanje, a odnedavno i preko stranica socijalnih mreža kao što su Majspejs, Fejsbuk, Bebo, Friendster, Tviter, i Indimedija, medijska kuća poznata po samizdatu. Oni mogu da se uključe u online pričaonice radi uznemiravanja ili Flaminga ili mogu slati računarske viruse i neželjenu e-poštu.[14] Sajberuhode mogu istraživati pojedince da bi „hranili“ svoje opsesije i radoznalost. Nasuprot tome, delovanja sajberuhoda mogu da postanu intenzivnija, kao što je uzastopno slanje instant pruka njihovim žrtvama.[15]

Znatno češće će postavljati klevetničke ili uvredljive izjave o njihovoj meti uhođenja na veb stranicama, internet forumima i knjigama utisaka sa namerom da dobije reakciju ili odgovor od njihove žrtve, čime bi inicirali kontakt sa žrtvom. U nekim slučajevima, oni znaju da prave lažne blogove u ime žrtve koji sadrži klevete ili blogove sa pornografskim sadržajem.

Kada su privedeni, mnoge od njih pokušavaju da opravdaju svoje ponašanje bazirano na osnovu njihovog korišćenja javnih foruma, nasuprot direktnom kontaktu. Jednom kada dobiju porvratnu reakciju od žrtve, oni će obično pokušati da prate aktivnosti žrtve na internetu. Klasičan ponašanje sajberuhodioca uključuje i praćenje IP adrese žrtve u pokušaju da sazna podatka o mestu prebivališta žrtve ili o mestu rada.[14]

Neki slučajevi sajberuhođenja mogu da evoluiraju čak i do pojave fizičkog uhođenja, a žrtva može doživeti uznemiravajuće i preteće telefonske pozive, vandalizma, pretnje, presretanja i fizički napad.[14] Štaviše, mnogi fizički uhodioci će iskoristiti sajberuhođenje kao još jedan način maltretiraju svoje žrtve.[16][17]

Studija iz 2007, koju je predvodio Pejdž Padžet sa Univerziteta u Teksasu Naučni Centar Zdravlja, utvrdio da žene ne preduzimaju visok stepen sigurnost u potrazi za ljubavlju na Internetu.[18][19]

Zakonodavstvo o sajberuhođenju uredi

Sjedinjene Američke Države uredi

Trenutni Federalni zakon protiv sajber-uhođenja nalazi se na 47 USC sek. 223.[20]

Prvi američki zakon o sajberuhođenju stupio je na snagu 1999. godine u Kaliforniji. Druge države uključuju zabranu protiv sajberuhođenja uključuju u zakone o uznemiravanju ili proganjanjanju. U Floridi, HB 479 je uveden u 2003 da zabrani sajberuhođenje. Taj zakon je potpisan u oktobru 2003.[21]

Australija uredi

U Australiji, Amadman zakona o Uhođenju (1999) uključuje korišćenje bilo kog oblika tehnologije za napad na metu kao oblika „krivičnog gonjenja“ .

Velika Britanija uredi

U Velikoj Britaniji, Zakon o Zlonamernim komunikacije (1998) sajberuhođenje klasifikovano je kao krivično delo.[22]

Španija uredi

U Španiji, informacije o sajber-kriminalu na anonimnom način možete da dobijete od četiri bezbednosna organa:

Republika Srbija uredi

U Srbiji, koja je potpisnica Konvencije o Sajber kriminalu i koja takođe ima posebno tužilaštvo za viokotehnološki kriminal ne postoji dovoljno pravnih regulativa koja uređuju ovu oblast. Ali kao zemlja u tranziciji nevladin sektor je u ekspanziji, pa tako postoje više Nevladinih organizacija koja se bave ovim problemom i jedna od njih je

  • NOOR – koja za jedan od ciljeva ima kreiranje bezbednosti na internetu.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Bocij, Paul. Cyberstalking: Harassment in the Internet Age and How to Protect Your Family. Praeger, (2004). str. 14.
  2. ^ Spitzberg, Brian H.; Hoobler, Gregory (2002). „Cyberstalking and the technologies of interpersonal terrorism” (PDF). New Media & Society. 1. 4: 71—92. S2CID 27102356. doi:10.1177/14614440222226271. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  3. ^ Royakkers 2000:7, cited in CyberStalking: menaced on the internet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2012), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  4. ^ Bocij, Paul. Cyberstalking: Harassment in the Internet Age and How to Protect Your Family. Praeger, (2004). str. 9-10.
  5. ^ Fighting Cyberstalking Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2017), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  6. ^ „An exploration of predatory behavior in cyberspace: Towards a typology of cyberstalkers by Leroy McFarlane and Paul Bocij”. Arhivirano iz originala 06. 01. 2009. g. Pristupljeno 05. 06. 2012. 
  7. ^ Bocij, Paul. Cyberstalking: Harassment in the Internet Age and How to Protect Your Family. Praeger, (2004). str. 12-13.
  8. ^ Citron, Danielle Keats (2009). „Law's Expressive Value in Combating Cyber Gender Harassment”. Michigan Law Review. 108: 373. SSRN 1352442  . Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  9. ^ Southworth, Cynthia; Finn, Jerry; Dawson, Shawndell; Fraser, Cynthia; Tucker, Sarah (2007). „Intimate Partner Violence, Technology, and Stalking”. Violence Against Women. 8. 13 (8): 842—856. PMID 1077801207302045. S2CID 21299375. doi:10.1177/1077801207302045. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  10. ^ a b v Citron, Danielle Keats (2009). „Cyber Civil Rights” (PDF). Boston University Law Review. 61. 89: 61—125. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 11. 2013. g. Pristupljeno 14. 6. 2011. 
  11. ^ Bocij, Paul. „Corporate Cyberstalking: An Invitation to Build Theory”. First Monday. Arhivirano iz originala 24. 8. 2011. g. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  12. ^ McFarlane, Leroy; Bocij, Paul (01. 09. 2003). „An exploration of predatory behaviour in cyberspace: Towards a typology of cyberstalkers”. First Monday. 8 (9). doi:10.5210/fm.v8i9.1076  . „A typology of cyberstalkers was developed.” 
  13. ^ „"Una nueva cara de Internet, El acoso, Antonio Chacón Medina, UGR"” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 11. 2007. g. Pristupljeno 05. 06. 2012. 
  14. ^ a b v Cyberstalking
  15. ^ „Compulsions in Depression: Stalking by Text Message - HOWES 163 (9): 1642 - Am J Psychiatry”. Arhivirano iz originala 12. 06. 2011. g. Pristupljeno 05. 06. 2012. 
  16. ^ Types of Stalkers and Stalking Patterns at sexualharrassmentsupport.com
  17. ^ Cyber-Stalking: Obsessional Pursuit and the Digital Criminal Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2006) at CrimeLibrary.com
  18. ^ Look Who’s Googling: New acquaintances and secret admirers may already know all about you Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jun 2007), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  19. ^ Padgett, Paige M. (2007). „Personal safety and sexual safety for women using online personal ads”. Sexuality Research and Social Policy. 4 (2): 27—37. S2CID 144909136. doi:10.1525/srsp.2007.4.2.27. Arhivirano iz originala 18. 05. 2012. g. Pristupljeno 05. 06. 2012. 
  20. ^ „Cybertelecom :: 47 USC 233”. Cybertelecom. 
  21. ^ „Florida Statute 784.048”. Florida Computer Crime Center. Arhivirano iz originala 05. 02. 2007. g. Pristupljeno 05. 06. 2012. 
  22. ^ Stalking/UK Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2013), Pristupljeno 24. 4. 2013.

Literatura uredi

Спољашње везе uredi

 
Сајбер ухођење на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сајбер_ухођење&oldid=27714644”