Sveta Ana
Sveta Ana (hebr. חַנָּה — Hana — „milost”) je bila majka Bogorodice, majke Isusa Hrista.
| Sveta Ana | |
|---|---|
 Ikonopisac Angelos Akotanos: Sveta Ana s malom Marijom, Grčka, XV vek | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | prvi vek pre nove ere |
| Mesto rođenja | verovatno Nazaret, oko 50 1. vek p. n. e. |
| Datum smrti | 1. vek oko 12. n. e. (približno 62 godine) |
| Mesto smrti | Nazaret, |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | Istočno pravoslavnoj crkvi Rimokatoličkoj crkvi i u islamu |
| Kanonizacija | Pre kongregacije |
| Praznik | 26. jul Gregorijanski kalendar 9. septembar Pravoslavni liturgijski kalendar |
| Zaštitnik | Smatra se zaštitnicom žena i donositeljkom bračne sreće. |
Ana je kćerka sveštenika Matana, iz Levijevog roda, i Marije iz Vitlejema. Njeni roditelji imali su još dve kćerke: Mariju i Soviju, koje su se obe udale u Vitlejem, gde je Marija i rodila Salomiju, a Sovija je rodila Jelisavetu, majku Svetog Jovana Krstitelja.[1] Sa svojim mužem Joakimom, Ana je živela 50 godina bez dece, da bi u starosti rodila kćerku Mariju, Presvetu Bogorodicu. Sveta Ana je umrla sa 79 godine, a dan njene smrti se u Pravoslavnoj crkvi obeležava kao praznik: Uspenje Svete Ane (25. jul, po Julijanskom kalendaru). Praznuje se još 9. septembra i 9. decembra.[2]
Sveta Ana udala se za Joakima, par je živeo u Nazaretu Galilejskom. Uprkos činjenici da je par bio dugo u braku. Kako predanje kaže, Joakim i Ana patili su mnogo što nemaju poroda, („živeli su u braku pedeset godina“), nisu imali dece. Jednom, kada je prvosveštenik uskratio Joakimu pravo da prinese žrtvu Bogu, pošto „nije stvorio potomstvo za Izrael“, povukao se u pustinju.
Tu je tugovao danima, sve dok mu se nije ukazao anđeo, koji mu reče da će ih Bog blagosloviti detetom.[3]
Isti anđeo prikazao se i Ani i rekao joj istu stvar. Zahvalni Bogu na milosti, Joakim i Ana zavetovali su se da će dete posvetiti hramu. Bogorodica je od svoje treće do dvanaeste godine živela u hramu, a zatim se verila za Josifa.
Galerija uredi
-
Koptska umetnost, VIII vek -
Nemačka, XV vek - "Ana drži Mariju i Hrista" -
Nemačka, XV vek - "Legende o Svetoj Ani" -
Marijino posvećenje Bogu u hramu -
Nemačka, XVI vek - Reljef glave Svete Ane Annakirche Dueren -
Mozaik "Blagovesti Ani" - XII vek, Hora crkva Istanbul -
Anna Selbdritt u katedralnom muzeju Crkve Santijago Kompostela -
Belgijska Anna Selbdritt (označena kao Ste Anne Trinitaire u muzeju) -
Španska Anna Selbdritt pod krajnjim uticajem Grčkih "Hodegetria" ikona -
"Sveta Ana uči Devicu Mariju da čita" - Crkva svetog Andreja, Wardrobe, London -
"Sveta Ana uči Devicu Mariju da čita" - Pariska crkva Svetog Ulriha u Ulrihbergu (Ulrichsberg) 1722. godine
.jpg)
Reference uredi
- ^ „St. Anna Orthodox Saint”.
- ^ „Uspenije Svete Ane”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g. Pristupljeno 11. 04. 2021.
- ^ „Sveti Pravedni Joakim i Ana”.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Sveta Ana na Vikimedijinoj ostavi
