Sveti Jakov Otšelnik
Sveti Jakov Otšelnik (grč. Ιναχωβος ο αναχωρητης; IV vek - posle 456) je hrišćanski svetitelj, podvižnik, sirijski pustinjak.
Detalji života Jakova Otšelnika sačuvani su u 21. poglavlju knjige Teodorita Kirskog "Istorija Bogoljublja", koji ga je lično poznavao. Jakov je bio učenik svetog Marona i Jevina i savremenik svetog Simeona Stolpnika. Jevin ga je zamonašio. U početku je Jakov živeo u maloj ćeliji, a zatim se povukao na brdo, istočno od grada Kira. Dakle, Teodorit veruje da je Jakov premašio svog učitelja Marone. Jakov je živeo pod otvorenim nebom. Trpeo je sve promene i vremenske prilike. Hranio se nekvašenim sočivom. Na telu ispod vlasenice nosio je teške lance. Bolovao je od opake stomačne bolesti. Zbog velikih bogougodnih podviga i savršenstva u vrlinama dobio od Boga dar čudotvorstva. Činio čudesa velika. Čak i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Jednom dođe k njemu otac donevši svog mrtvog sinčića, i ridajući govoraše svetitelju: "Ja znam, slugo Božji, da je za tebe moguće sve, samo ako hoćeš da se pomoliš Bogu". - Sveti Jakov, potresen suzama roditelja, prekloni kolena, i prizvavši Boga vaskrse dečaka i predade ga ocu. I mnoga druga čudesa satvori prepodobni Jakov. [1]
Teodorit opisuje čuda, koje je Jacov činio: isceljenja; uz pomoć molitve, spasio je pacijente iz groznice, proterao demone, umrlo dete je vaskrsao. Teodorit je više puta tražio molitvenu pomoć Jakova u borbi protiv Markionskih jeretika. Do trenutka pisanja knjige "Istorija Bogoljublja" (444 ili 445 godina), Jakov je živeo u neprekidnom postu i molitvi oko 38 godina. [2]
U teološkim pitanjima Jakov je uživao je veliko poštovanje. 434. car Teodosije napisao je pismo Simeonu Stolpniku, Varadat i Jakovu sa zahtevom da ubede episkopa Teodorita Kirskog da se pomiri sa sporazumom između arhiepiskopa antiohijskog Jovana i arhiepiskopa aleksandrijskog Kirila. 457. godine car Lav zamolio ga je da podrži rezoluciju Halkidonskog sabora, kao i da prizna legitimitet arhiepiskopa aleksandrijskog Timoteja II.
Mirno je umro. U čast pustinjaka Jakova, je sagrađen manastir na brdu Kafr Rakima. Pravoslavna crkva ga pominje 9. decembra po julijanskom kalendaru.
Izvori uredi
- ^ Kochkurkina, S. I. (2019). „Rec. na kn.: Summanen I. M. Keramika srednevekovoй Karelii (po materialam arheologičeskih pamяt- nikov X–XV vv.)”. Učёnыe zapiski Petrozavodskogo gosudarstvennogo universiteta. 185 (8): 121—122. ISSN 1994-5973. doi:10.15393/uchz.art.2019.422.
- ^ Istoriя polovыh vzaimodeйstviй., Philosophy Documentation Center, 2008, str. 153—162, ISBN 978-1-889680-92-7, Pristupljeno 2021-07-23