Sveti mučenici Teodor i Jovan
Sveti mučenici Teodor Varjag i njegov sin Jovan su hrišćani koji su postali prvi poznati mučenici za veru u Rusiji.
Pravoslavna crkva ih praznuje 12. (25.) jula[1].
Biografija
urediTeodor je rođen u 10. veku. Dugo je živeo i služio u Vizantiji, gde je i kršten. Zatim se preselio da živi u Kijevu. Teodor je imao sina koji je, kao i on, ispovedao hrišćanstvo. Bio je jedan od najboljih kneževskih ratnika [2].
Po tradicionalnoj hagiografiji Ruske pravoslavne crkve, postradali su za Hrista od strane neznabožaca. Podstaknuti od vračara, ubili su mladića Jovana, koji je žrebom trebalo da bude žrtvovan bogovima, i njegovog oca Teodora, koji je pokušavao da se odupre gomili i razotkrije zabludu paganske dogme.
U svom delu Povest minulih leta, Nestor Letopisac o njima izveštava:
"I rekoše starešine i bojari: „Bacimo kocku o momku i devojci, na koju padne, zaklaćemo ga na žrtvu bogovima“. Tada je bio samo jedan Varjag, a njegovo dvorište je stajalo tamo gde je sada crkva Presvete Bogorodice koju je knez Vladimir podigao. Taj Varjag je došao iz grčke zemlje i ispovedao veru hrišćansku. I imao je sina, lepog licem i dušom, i pao mu je žreb, od zavisti đavola. Jer đavo, koji ima vlast nad svima, ne izdrži ga, ali ovaj beše kao trnje u srcu njegovom, i prokleti pokuša da ga pogubi i postavi narod. A oni koji su mu poslani, došavši, rekoše: „Žreb je pao na tvog sina, bogovi su ga sami izabrali, pa da prinesemo žrtvu bogovima. A Varjag reče: „To nisu bogovi, nego drvo: danas ima, a sutra će istrunuti; ne jedu, ne piju, ne govore, već se prave rukama od drveta. Bog je jedan, Grci Mu služe i obožavaju; On je stvorio nebo, i zemlju, i zvezde, i mesec, i sunce, i čoveka, i odredio mu da živi na zemlji. I šta su uradili ovi bogovi? Sami su napravljeni. Ne dam svog sina demonima“. Glasnici su otišli i sve ispričali narodu. Isti je, uzevši oružje, otišao do njega i razvalio mu kapije i ušao u kuću. Varjag je stajao u hodniku sa sinom. Rekoše mu: „Daj mi svog sina, da ga odvedemo bogovima“. On je odgovorio: „Ako su bogovi, neka pošalju jednog od bogova i uzmu mog sina. Zašto radite ono što oni žele?" I oni zovnu, i posekoše krošnje pod sobom, i tako ih pobiše. I niko ne zna gde su stavljeni."[3]
Tačan datum smrti hrišćana Teodora i Jovana nije poznat. Prema glavnoj verziji, njihova smrt je nastupila 12. jula 978. godine. Takođe se veruje da se ovaj događaj mogao dogoditi kasnije, u leto 983. godine [4].
Postoji mišljenje[5] da su događaji povezani sa smrću Teodora i Jovana u izvesnoj meri uticali na odluku kneza Vladimira da postane hrišćanin. Bio je šokiran onim što se dogodilo, odnosno hrabrošću kojom se Teodor Varjag sam suprotstavio gomili ljutitih Kijevaca i koja se mogla pokazati samo u odbrani pravedne stvari.
Izvori
uredi- ^ „Svяtыe mučeniki Feodor Varяg i sыn ego Ioann + Pravoslavnый Cerkovnый kalendarь”. days.pravoslavie.ru. Pristupljeno 2022-10-21.
- ^ „Svяtoй ravnoapostolьnый knяzь Vladimir / X vek / Istoriя cerkvi / Mir. Čelovek. Slovo.”. mir-slovo.ru. Arhivirano iz originala 21. 10. 2022. g. Pristupljeno 2022-10-21.
- ^ „POVESTЬ VREMENNЫH LET - 2 č.”. old-russian.chat.ru. Pristupljeno 2022-10-21.
- ^ „Počitanie prepodobnogo Serafima Sarovskogo v russkom zarubežьe. Vadim Kustov - HRISTIANSKIE SVЯTЫNI I SVЯTЫE IMENA - Russkaя Pravoslavnaя Cerkovь - Rossiя - Rossiя v kraskah”. ricolor.org. Pristupljeno 2022-10-21.
- ^ Golubinskiй, Evgeniй Evsigneevič (2020-02-12). „EVGENIЙ EVSIGNEEVIČ GOLUBINSKIЙ Istoriя russkoй cerkvi. Monašestvo”. Fontes Slaviae Orthodoxae. 2 (2): 167—248. ISSN 2544-6584. doi:10.31648/fso.5100.