Википедија

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. bilo je drugo međunarodno fudbalsko prvenstvo za žene, koje se održavalo u SAD od 19. juna do 10. jula. Učestvovalo je šestnaest reprezentacija. Turnir je bio najuspešnije Svetsko prvenstvo FIFA za žene u smislu posećenosti, televizijskog rejtinga i javnog interesa.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999.
Detalji takmičenja
Država domaćin SAD
Datum19. jun — 10. jul
Timovi16
Stadioni8 (u 8 gradova)
Konačan plasman
Šampion Sjedinjene Države (2. titula)
Drugo mesto China PR
Treće mesto Brazil
Četvrto mesto Norveška
Statistike turnira
Odigrano utakmica32
Postignuto golova123 (3,84 po meču)
Ukupno gledalaca1.194.215 (37.319 po meču)
Najbolji strelacBrazil Sisi
Kina Suen Ven (po 7 golova)
Najbolji igračKina Suen Ven
Nagrada za fer-plej Kina
← 1995
2003 →

Izdanje iz 1999. bilo je prvo koje je uključilo šesnaest reprezentacija, što je povećanje u odnosu na dvanaest iz 1995. godine, i sadržalo je spisak sudija i zvaničnika utakmica koji su bili isključivo ženski. Celokupan turnir se igrao prvenstveno na velikim terenima američkog fudbala zbog očekivane potražnje nakon uspešnog ženskog turnira na Olimpijskim igrama 1996. Prosečna poseta je bila 37.319 gledalaca po meču, a ukupna poseta bila je 1,194 miliona, što je rekord koji je stajao do 2015. godine. Turnir je napravio profit od 4 miliona dolara na svom operativnom budžetu od 30 miliona dolara.

Finalu, odigranom na Rouz boulu u Pasadeni u Kaliforniji, prisustvovalo je 90.185 ljudi, čime je postavljen međunarodni rekord u broju gledalaca na ženskom sportskom događaju. Sjedinjene Države su osvojile turnir pobedivši Kinu u izvođenju penala nakon nerešenog rezultata u regularnom toku i produžecima. Jedanaesterci su završeni u korist SAD 5 : 4 tako što je Brendi Čestejn postigla pobednički gol u petoj seriji, nakon ranijeg promašaja Kineskinje Liu Jing. Kineski napadač Suen Ven i brazilski vezista Sisi bili su zajednički najbolji strelci turnira, sa po sedam golova.

Turnir se smatrao „prelomnim momentom“ za ženski fudbal u SAD koji je povećao interesovanje i učešće u ženskom fudbalu. Nova profesionalna liga, Ženska ujedinjena fudbalska asocijacija, osnovana je nakon turnira, i igrala je tri sezone pre nego što je odustala zbog finansijskih poteškoća. Sjedinjene Američke Države su takođe bile domaćin sledećeg Svetskog prvenstva 2003. godine, koje je odigrano na manjim mestima i završeno tako što je tim domaćina završio na trećem mestu.

Istorija

uredi

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. bilo je treće izdanje FIFA svetskog prvenstva za žene, međunarodnog ženskog prvenstva koje je FIFA stvorila nakon nekoliko turnira koji su bili prethodnici koji su organizovani da bi se proverila njegova izvodljivost. Međunarodni ženski fudbal je stekao popularnost 1970-ih, nakon ublažavanja rodnih sankcija od strane nacionalnih fudbalskih saveza, a takmičenja su organizovana između nacionalnih timova, uključujući Mundialito i Svetski pozivni turnir za žene.[1]Domaćin ženskog turnira koji je organizovala FIFA bila je Kina 1988. godine, a nakon toga je usledila najava prvog FIFA Svetskog prvenstva za žene, čiji je domaćin bila Kina 1991. godine[2] Domaćin ženskog turnira koji je organizovala FIFA bila je Kina 1988. godine, a nakon toga je usledila najava prvog FIFA Svetskog prvenstva za žene, čiji je domaćin bila Kina 1991. godine.[3] Turnir, koji je imao nekoliko modifikovanih pravila i koji je bio zvanično poznat kao Prvo Svetsko prvenstvo u ženskom fudbalu za „M&M's Kup” do retroaktivnog naziva „Svetskog kupa”, FIFA je smatrala uspehom i pratio ga je drugi svetski Kup u Švedskoj četiri godine kasnije sa većom medijskom pažnjom, ali se igrao pred manjim gledaocima u proseku ispod 4.500.[4][5]

Stadioni

uredi

Sa izuzetkom polufinala, 32 meča na turniru su bila organizovana u 15 stadionskih dvomeča, koji se sastoje od dva meča odigrana uzastopno na istom stadionu.[6] Polufinale su se igrale na odvojenim mestima, ali su organizovane kao dablhederi koje su ugostili FK San Hoze ertkvejksi i Nju Ingland revolušn iz MLSa.[7][8] Za turnir je korišćeno osam mesta: tri na istočnoj obali, četiri na zapadnoj obali i jedno u Čikagu.[9] Većina stadiona su bila stadioni američkog fudbala sa većim kapacitetom od mnogih stadiona koji su korišćeni na prva dva turnira. Na zahtev FIFA-e, organizatori turnira su prvobitno planirali da koriste pet manjih koledž fudbalskih mesta na istočnoj obali koja se nalaze u jednoj vremenskoj zoni. Finalna utakmica bi se odigrala na RFK Memorijalnom stadionu u Vašingtonu.[10] Posle uspeha prvog turnira u ženskom fudbalu na Letnjim olimpijskim igrama 1996, koji je imao veliku posećenost i kulminirao gledanjem meča za zlatnu medalju od 76.489 ljudi,[11] organizacioni komitet je odlučio da koristi veće stadione i dobio 15 ponuda u 1997. godini.[4][12][13]

Imena osam stadiona i gradova domaćina su objavljeni 19. novembra 1997. godine, uključujući pet velikih stadiona za američki fudbal koji su korišćeni na Svetskom prvenstvu za muškarce 1994. godine.[9] Finale turnira je dodeljeno Rouz boulu u Pasadeni, Kalifornija, koji je ponovio svoju ulogu iz meča za zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1984. i muškog finala 1994. godine. Utakmica otvaranja bi se igrala na stadionu Džajants u Ist Raderfordu, Nju Džerzi, blizu Njujorka.[6] Organizacioni komitet turnira je procenio da bi Svetsko prvenstvo 1999. u proseku imalo posećenost od 25.000 po meču, sa američkim mečevima i kasnijim nokautima koji su bili skoro rasprodati na većim mestima.[9] Stadion Fedeks fild u Landoveru, Merilend, koji opslužuje tržište Vašingtona, imao je ograničen kapacitet od 41.000 sedišta zbog tekuće izgradnje tokom grupne faze. Kasnije je povećan na 55.000 za četvrtfinale.[14]

Dva manja stadiona, Sivik stadion u Portlandu, Oregon, i Spartan stadion u San Hozeu, Kalifornija, izabrani su da budu domaćini nekoliko utakmica grupne faze i jednog četvrtfinalnog duela.[6] Za turnir, Građanski stadion je bio opremljen privremenim travnatim terenom koji je bio postavljen preko njegove površine sa veštačkom travom, koja je debitovala tokom prijateljskog zagrevanja 6. juna.[15] Ostala mesta su pretrpela male modifikacije kako bi se održavale utakmice turnira, uključujući preuređenje svlačionica američkog fudbala da bi se smestilo više timova i promenu dimenzija terena za igru.[8]

Pretprodaja karata po sniženim cenama počela je u oktobru 1997. godine i preko 300.000 prodato je do aprila 1999. godine.[16] Do početka juna, prodaja karata je dostigla 500.000 — postavljajući novi rekord za ženski sportski događaj nadmašivši NCAA ženski košarkaški turnir.[17] Osam mečeva prvog vikenda bilo je organizovano u četiri duela koji su privukli ukupno 134.236 gledalaca, što je nadmašilo ukupnu posećenost Svetskog prvenstva 1995. godine; meč Sjedinjenih Država i Danske privukao je 78.972 gledalaca na stadionu Džajants u Nju Džersiju, postavljajući novi američki rekord za posećenost ženskom sportskom događaju.[18] Ta brojka je kasnije nadmašena u finalu, odigranom između Sjedinjenih Država i Kine na Rouz boulu pred publikom od 90.185 gledalaca — što je svetski rekord za ženske sportove.[19]

Los Anđeles
(Pasadena (Kalifornija)) 		San Francisko
(Stanford (Kalifornija)) 		Vašington
(Landover (Merilend)) 		Njujork/Nju Džerzi
(Ist Raderford (Nju Džerzi))
Rouz boul Stadion Stanford Fedeks fild Stadion Džajantsa
Kapacitet: 95,542 Kapacitet: 85,429 Kapacitet: 80,116 Kapacitet: 77,716
       
Mesta održavanja FIFA Svetskog prvenstva za žene 1999. u Sjedinjenim Državama
Izvor: FIFA tehnički izveštaj[20]
Čikago Boston
(Foksboro) 		Portland San Hoze
Soldžer fild Stadion Foksboro Sivik Spartan
Kapacitet: 65,080 Kapacitet: 58,868 Kapacitet: 27,396 Kapacitet: 26,000
       

Države učesnice

uredi

Kvalifikacije

uredi
Glavni članak: Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999.
 
Mapa kvalifikovanih reprezentacija i njihov konačni plasman na turniru

Na Svetskom prvenstvu za žene 1999. učestvovalo je šesnaest reprezentacija, što je povećanje u odnosu na dvanaest iz 1995. godine i najveće povećanje broja tomova u kvalifikacijama u istoriji turnira.[21] Gana, Meksiko, Severna Koreja i Rusija su debitovale na Svetskom prvenstvu za žene na turniru 1999. godine, pri čemu je Meksiko bila prva zemlja španskog govornog područja koja se kvalifikovala, dok je Rusija bila prva slovenska zemlja koja se kvalifikovala.[22] Od preostalih dvanaest timova, tri su se vraćala na svoj drugi turnir, devet je učestvovalo u sva tri izdanja od 1991. godine.[23] Sedam najboljih četvrtfinalista turnira se takođe kvalifikovalo za Olimpijske igre u Sidneju 2000. zajedno sa domaćinom Australijom.[24]

Sjedinjenim Državama je dodeljena automatska kvalifikacija na turnir kao domaćin. Preostali učesnici su određeni kroz seriju od šest turnira koje su od 1997. do 1998. vodile kontinentalne fudbalske konfederacije. U kvalifikacijama su učestvovale 63 reprezentacuje koje su odigale u 141 utakmici.[21] FIFA dodelila šest mesta za Evropu, tri za Aziju, dva za Afriku, i po jedno mesto za Severnu Ameriku (bez domaćina), Okeaniju i Južnu Ameriku.[25] Još jedno mesto (za Meksiko) je određeno plej-of serijom između drugoplasiranih na turnirima Severne i Južne Amerike.[21]

Grupna faza

uredi

Finalnim žrebom, 14. februara 1999. godine, šesnaest timova učesnika bilo je organizovano u četiri grupe, označene od A do D. Grupna faza se sastojala od 24 utakmice odigrane u krugu, u kojima je svaki tim igrao jedan meč protiv preostala tri u svojoj grupi.[26] Timovi su dobijali tri boda za pobedu, jedan bod za remi, a nijedan za poraz.[27] Pobednici i drugoplasirani iz svake grupe kvalifikovali su se za prvu rundu nokaut faze, koja je počela četvrtfinalom 30. juna 1999. godine.[26]

Grupa A

uredi
Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. − grupa A
 
Kristin Lili i Mia Ham iz repr. SAD

Domaćini i šampionireprezentacija Sjedinjenih Američkih Država iz 1991. bili su smešteni u Grupu A zajedno sa Danskom, koja je bila neporažena u evropskim kvalifikacijama, Nigerijom, šampionom afričkog kvalifikacionog takmičenja, i Severnom Korejom u svom debiju na Svetskom prvenstvu.[23] Sjedinjene Države su pobedile Dansku rezultatom 3 : 0 u uvodnom meču, odigranom 19. juna pred rekordnih 78.972 na stadionu Džajants, uz golove koje su postigle Mia Ham, Džuli Foudi i Kristin Lili.[29] Sledećeg dana na Rose Bovlu, Severna Koreja je izgubila 2 : 1 od Nigerije, primivši golove od Mersi Akide i Rite Nvadike u drugom poluvremenu.[30]


Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Sjedinjene Države 3 3 0 0 13 1 +12 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Nigerija 3 2 0 1 5 8 −3 6
3   Severna Koreja 3 1 0 2 4 6 −2 3
4   Danska 3 0 0 3 1 8 −7 0
Izvor: FIFA
Sjedinjene Države  (3 : 0)  Danska
  • Mia Ham   17’
  • Džuli Foudi   73’
  • Kristin Lili   89’
 Izveštaj
Gledalaca: 78.972
Sudija: Sonja Denonkurt (Kanada)
Severna Koreja  (1 : 2)  Nigerija
  • Džo Song-ok   74’
 Izveštaj
  • Mersi Akide   50’
  • Rita Nvadike   79’
Gledalaca: 17.100
Sudija: Katrina Elovirta (Finska)
Sjedinjene Države  (7 : 1)  Nigerija
  • Ifanji Čejine   19’ (a.g.)
  • Mia Ham   20’
  • Tifeni Milbret   23’, 83’
  • Kristin Lili   32’
  • Mišel Ejkers   39’
  • Sindi Parlou Kon   42’
 Izveštaj
  • Nkiru Okosieme   2’
Gledalaca: 65.080
Sudija: Nikol Petignat (Švajcarska)
Severna Koreja  (3 : 1)  Danska
  • Džin Pjol-hju   15’
  • Džo Song-ok   39’
  • Kim Kum-sil   73’
 Izveštaj
  • Jani Johansen   74’
Gledalaca: 20.129
Sudija: Marta Liliana Pardo (Kolumbija)
Nigerija  (2 : 0)  Danska
  • Mersi Akide   25’
  • Nkiru Okosijeme   81’
 Izveštaj
Gledalaca: 22.109
Sudija: Marija Edilen Sikeira (Brazil)
Sjedinjene Države  (3 : 0)  Severna Koreja
  • Šenon MakMilan   56’
  • Tiša Venturini   68’, 76’
 Izveštaj
Gledalaca: 50.484
Sudija: Katrina Elovirta (Finska)

Grupa B

uredi
Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. − grupa B

Grupa B, koja je nazvana „grupom smrti” turnira,[31] uključivala je Nemačku vicešampiona iz 1995, polufinaliste Olimpijskih igara Brazil, četvrtfinaliste Italiju 1991. i novopridošlice Meksiko.[22][23] Brazil je otvorio grupnu fazu pobedom nad Meksikom rezultatom 7 : 1 na Giants stadionu, postigavši poslednjih šest golova na meču nakon što je bilo izjednačeno na 1 : 1 u prvih deset minuta. Napadač Pretinja i vezista Sisi postigli su het-trikove gde je prvi postignut u nadoknadi vremena, a drugi u 50. minutu. Katja je postigla pogodak iz penala pre poluvremena.[32] Italija i Nemačka su odigrale nerešeno 1 : 1 sledećeg dana na Rouz boulu. Italija je vodila sve do 61 minuta kada je Betina Vigman izjednačila iz dosuđenog jedanaesterca.[33]

Sisi je u drugoj utakmici Brazila na prvenstvu, protiv Italije, postigla dva gola i pobedom od 2 : 0 donela plasman u četvrtfinale.[34] Meksiko je eliminisan iz grupe porazom od Nemačke rezultatom 6 : 0 u Portlandu. Inka Grings je postigla het-trik za Nemce, uključujući prvi i poslednji gol na utakmici, dok su njene saigračice Sandra Smisek, Ariane Hingst i Renate Lingor postigle po jedan gol..[35]

Brazil i Nemačka igrali su poslednji meč u grupi B za prvo mesto i sa time izbegnu kao drugoplasirani da igraju protiv jake ekipe Sjedinjenih Država u četvrtfinalu. Nakon što je u osmom minutu Birgit Princ postigla vodeći gol za Nemačku, Brazil je pojačao tempo i već u dvadesetom minutu golovima Katje i Sisi poveo sa 2 : 1 što je ostao rezultat do kraja prvog poluvremena. Jedanaesterac, dosuđen Nemačkoj u prvom minutu drugog poluvremena nakon što je Princ faulirana u petercu, Vigman je realizovala za izjednačenje 2 : 2. Nemice su zatim povele nakon što je Stefi Džones postigla treći pogodak za Nemice. U poslednjoj minuti nadoknade vremena Majkon je udarcem glavom postigla izjednačujući gol za rperezentaciju Brazila i postavila konačan rezultat 3 : 3. Brazil je završio na vrhu grupe i igrao je sa Nigerijom u četvrtfinalu, dok je Nemačka napredovala kao drugoplasirana ekipa koja se suočila sa Sjedinjenim Državama.[36][37] Italija, koja je već eliminisana remijem između Brazila i Nemačke, pobedila je Meksiko sa 2 : 0 na stadionu Foksboro i završila turnir sa rezultatom 1–1–1, kao treća u grupi.[38]


Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Brazil 3 2 1 0 12 4 +8 7 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Nemačka 3 1 2 0 10 4 +6 5
3   Italija 3 1 1 1 3 3 0 4
4   Meksiko 3 0 0 3 1 15 −14 0
Izvor: FIFA
Brazil  (7 : 1)  Meksiko
  • Pretinja   3’, 12’, 90+1’
  • Sisi   29’, 42’, 50’
  • Katja   35’ (pen.)
 Izveštaj
  • Maribel Domingez   10’
Gledalaca: 78.972
Sudija: Nikol Petinja (Švajcarska)
Nemačka  (1 : 1)  Italija
  • Betina Vigman   61’ (pen.)
 Izveštaj
  • Patricija Paniko   36’
Gledalaca: 17.100
Sudija: Bola Elizabet Abidoj (Nigerija)
Brazil  (2 : 0)  Italija
  • Sisi   3’, 63’
 Izveštaj
Gledalaca: 65.080
Sudija: Gite Nilsen (Danska)
Nemačka  (6 : 0)  Meksiko
  • Inka Grings   10’, 57’, 90+2’
  • Sandra Smisek  45+1’
  • Arian Hingst   49’
  • Renate Lingor   89’
 Izveštaj
Gledalaca: 20.129
Sudija: Im Un-džu (Južna Koreja)
Nemačka  (3 : 3)  Brazil
  • Birgit Princ   8’
  • Betina Vegman   46’ (pen.)
  • Stefi Džons   58’
 Izveštaj
  • Katja   15’
  • Sisi  20’
  • Majkon   90+4’
Gledalaca: 22.109
Sudija: Im Un-džu (Koreja)
Meksiko  (0 : 2)  Italija
Izveštaj
  • Patricija Paniko   37’
  • Paola Zani   51’
Gledalaca: 50.484
Sudija: Bola Elizabet Abidoj (Nigerija)

Grupa C

uredi
Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. − grupa C

Aktuelni šampioni Svetskog prvenstva Norveška bili su postavljeni u Grupu C, u kojoj su takođe bili 1995. četvrtfinalisti Japan, severnoamerički kvalifikacioni šampioni Kanada i novajlija Rusija, koji su se kvalifikovali kroz evropski plej-of.[22][25] U svom uvodnom meču Kanada je povela u 32. minutu protiv Japana. Utakmica je odigrana na stadionu Spartan u San Hozeu. Japan je izjednačio u 64. minutu golom Nami Otake, što je bio i konačan rezultat meča 1 : 1.[39] Norveška je počela odbranu titule na Svetskom prvenstvu u Masačusetsu pobedom od 2 : 1 nad debitantskom reprezentacijom Rusije. Golove za Norvešku su postigle Brita Sandaun posle kornera u 28. minutu koji je izvela Marijana Petersen, a ona je i postigla gol u 68. minutu i imala još devet opasnih šuteva nagol. Galina Komarova je u 78. minutu postigla utešni gol za Rusiju, jedan od samo dva udarca ka golu za tim tokom celog meča.[40]

Na stadionu Džek Kent Kuk, Vašingtona, Norveška je postala prvi tim koji je obezbedio plasman u četvrtfinale pobedom od 7 : 1 nad reprezentacijom Kanade. Meč je počeo pogotkom Norveške u osmom minutu ali je kanada izjednačila malo posle u 31. minutu golom Elizabete Huper. Radost Kanađanki nije dugo trajao jer je već posle pet minuta norveški napadač An Kristin Arenes, koja je postigla prvi gol u osmom minutu, vratila vođstvo svog tima udarcem glavom u 36. minutu. Sa tim rezultatom se i otišlo na poluvreme.[41] Pet norveških igračica su postigli gol u drugom poluvremenu i postavilo konačan rezultat od 7 : 1. To je bio istovetan rezultat, sa sedam golova, koje su postigli protiv Kanade u prvom kolu turnira 1995. godine.[42] Četiri dana nakon poraza od Norveške, Ruskinje su ostvarili svoju prvu pobedu na Svetskom prvenstvu pobedivši Japan sa 5 : 0 na Gradskom stadionu u Portlandu. Reprezentacija Rusije je postigla četiri gola u drugom poluvremenu, uključujući dva gola Olge Letjušove. Kapitena reprezentacije Irina Grigorijeva je bila asistent za preostala tri gola.[43]

Rusija se plasirala u četvrtfinale pobedom nad Kanadom rezultatom 4 : 1, utakmicom odigranom na stadionu Džajants u Nju Džersiju, i time završivši na drugom mestu sa šest bodova. Grigorijeva je postigla prvi gol Rusije u 54. minutu i ​​asistirala kod drugog, prvog od dva gola Elena Fomine. Kanada je smanjila zaostatak na 2 : 1 golom Čarmejne Huper u 76. minutu, ali je Fomin drugi gol u 86. minutu i ​​gol u nadoknadi vremena Olge Karaseve postavilo konačan rezultat utakmice od 4 : 1.[44] Norveška je završila bez poraza u grupnoj fazi savladavši Japan sa 4 : 0 na Soldžer Fieldu. Već u osmom minutu Norvežanke su povele iz penal sa 1 : 0, a prednost je povećana autogolom japanke Uni Len u 26. minutu. Norveški tim je zbog povrede morao da zameni prvo kapitena Lindu Medalen a kacnije i napadača An Kristin Arenes. Konačan gol na meču postigla je u 61. minutu Dagni Melgren, ona je iskoristila centaršut saigračice Len i glavom postigla gol.[45]


Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Norveška 3 3 0 0 13 2 +11 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Rusija 3 2 0 1 10 3 +7 6
3   Kanada 3 0 1 2 3 12 −9 1
4   Japan 3 0 1 2 1 10 −9 1
Izvor: FIFA
Japan  (1 : 1)  Kanada
  • Nami Otake   64’
 Izveštaj
  • Silvana Bertini   32’
Gledalaca: 23.298
Sudija: Marija Edilen Sikeira (Brazil)
Norveška  (2 : 1)  Rusija
  • Brit Sandun   28’
  • Marian Petersen   68’
 Izveštaj
  • Galina Komarova   78’
Gledalaca: 14.873
Sudija: Cuo Sjudi (Kina)
Norveška  (7 : 1)  Kanada
  • An Kristin Arenes   8’, 36’
  • Uni Len   49’
  • Hege Rise   54’
  • Linda Medalen   62’
  • Marian Petersen   76’
  • Solveg Gulbrandsen   87’
 Izveštaj
  • Elizabet Huper   31’
Gledalaca: 16.448
Sudija: Tami Ogston (Australija)
Japan  (0 : 5)  Rusija
Izveštaj
  • Larisa Savina   29’
  • Olga Letjusonova   52’, 90’
  • Natalija Karaseva   58’
  • Natalija Barbašina   80’
Gledalaca: 17.668
Sudija: Sandra Hant (SAD)
Kanada  (1 : 4)  Rusija
  • Elizabet Huper   76’
 Izveštaj
  • Irina Gligorijeva   54’
  • Elena Fomina   66’, 86’
  • Olga Karasajeva   90+1’
Gledalaca: 29.401
Sudija: Cuo Sjudi (Kina)
Norveška  (4 : 0)  Japan
  • Hege Rise   8’ (pen.)
  • Hiromi Ikeda   26’ (a.g.)
  • An Kristin Arenes   36’
  • Dagni Melgren   61’
 Izveštaj
Gledalaca: 34,256
Sudija: Marisela Kontreras (Venecuela)

Grupa D

uredi
Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. − grupa D
 
Ališa Ferguson je dobila crveni karton i isključena je u drugom minutu meča Australije protiv Kine, najbrže isključenje u istoriji turnira

Grupa D uključivala je polufinaliste iz 1995. godine i olimpijske vicešampionke Kinu, poslednjeplasiranu reprezentaciju Australije iz 1995. godine, novajlije i drugoplasirane sa kvalifikacionog afričkog turnira Ganu, i prethodne domaćine Svetskog prvenstva i polufinaliste Švedsku.[22][46] U svom uvodnom meču protiv Švedske na stadionu Spartan u San Hozeu, Kina je primila rani gol u drugom minutu, gol je postigla švedski defanzivni igrač Kristin Bengtson. Napadač Đin Jen postigla je izjednačujući gol za Kinu u 17. minutu, a Liu Ajling je postigla pobednički gol u 69. minutu.[47] Australija i Gana su odigrale nerešeno 1 : 1 na stadionu Foksboro u drugom uvodnom meču grupe dan kasnije, koji je počeo crvenim kartonom koji je pokazan vezisti Gane Barikisu Teti-Kvao u 25. minutu.[48] Golman Gane Memunatu Sulemana imala je 11 uspešnih odbrana tako da je utakmica bila bez golova do 74. minuta, kada je kapiten Matilda Džuli Mari dala gol za vođstvo Australije. Gana je izjednačila za manje od dva minuta kasnije golom Nane Gjamfu, čime je svojoj ekipi obezbedila bod.[49]

U svom drugom meču Švedska, odigranom protiv Australije na stadionu Džek Kent Kuk u blizini Vašingtona, je povela veoma rano. U osmom minutu Džejn Tornkvist je glavom poslala loptu u mrežu za vođstvo Švedske reprezentacije a Hane Ljungberg dvanaest minuta kasnije je duplirala skor. Golom Džuli Marej u 32. minutu zaostatak je smanjen na 2 : 1 na poluvremenu, ali je Ljungberg ponovo postigla gol u 69. minutu zbog greške u odbrani Australije, potvrdivši pobedu Šveđana od 3 : 1.[42][50] Kineskinja Suen Ven je ostvarla het-trik u prva 54. minuta utakmice protiv Gane, koja je završena pobedom od 7 : 0 na Sivik stadionu u Portlandu i time se kineska reprezentacija izborila se za plasman u četvrtfinale. Gana je izgubila Reginu Ansah zbog crvenog kartona u 52. minutu, a tri njene saigračice su zaradile po žuti karton zbog drugih prekršaja. Kinezkinje su nastavili da pogađaju u drugom poluvremenu, uključujući dva gola Džang Džang Oujing u 82. minutu i ​​na početku nadoknade vremena, dok je Džao Lihing dodala još jedan gol u nadoknadi minut kasnije.[51][52]

Kina je zatvorila svoju grupnu fazu savladavši Australiju rezultatom 3 : 1, produživši svoj pobednički niz na tri meča i nadmašivši svoje protivnike sa skorom od 12 : 2. Australijska napadačica Ališa Ferguson je isključena zbog faula u drugom minutu, što je i dalje najbrži crveni karton u istoriji Svetskog prvenstva za žene.[53] Suen Ven je postigla svoj prvi gol u 39. minutu, a ubrzo posle poluvremena usledio je i drugi, pošto je za oba pogotka postigla na dodavanja Džao Lihing. Šeril Solsberi je smanjila zaostatak na 2-1 svojim udarcem u 66. minutu, prekinuvši niz od 253 minuta prekida za kineskog golmana Gaoa Honga. Kinezi su na kraju pobedili sa 3 : 1 nakon što je Lju Jing postigla efektan gol u 73. minutu.[54][55] Švedska se plasirala u četvrtfinale pobedom od 2 : 0 nad Ganom u Čikagu, zahvaljujući golovoma koje je postigla Viktorije Svenson u 58. i 86. minutu.[56]


Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1   Kina 3 3 0 0 12 2 +10 9 Kvalifikovala se za nokaut fazu
2   Švedska 3 2 0 1 6 3 +3 6
3   Australija 3 0 1 2 3 7 −4 1
4   Gana 3 0 1 2 1 10 −9 1
Izvor: FIFA
Kina  (2 : 1)  Švedska
  • Đin Jen   17’
  • Lju Ajling   69’
 Izveštaj
  • Kristi Bengtson   2’
Gledalaca: 23.298
Sudija: Virdžinija Tovar (Meksiko)
Australija  (1 : 1)  Gana
  • Džuli Mari   74’
 Izveštaj
  • Nana Gimfah   76’
Gledalaca: 14,873
Sudija: Karl Sic (SAD)
Australija  (1 : 3)  Švedska
  • Džuli Mari   32’
 Izveštaj
  • Jane Ternkvist   8’
  • Hana Ljungberg   21’, 69’
Gledalaca: 16.448
Sudija: Fato Gaje (Senegal)
Kina  (7 : 0)  Gana
  • Suen Ven   9’, 21’, 54’
  • Đin Jen   16’
  • Džang Oujing   82’, 90+1’
  • Džao Lihing   90+2’
 Izveštaj
Gledalaca: 17.668
Sudija: Elke Gintner (Nemačka)
Kina  (3 : 1)  Australija
  • Suen Ven   39’, 51’
  • Lju Jing   73’
 Izveštaj
  • Čeril Salsberi   66’
Gledalaca: 29.401
Sudija: Sendra Hant (SAD)
Gana  (0 : 2)  Švedska
Izveštaj
  • Viktorija Sandel Svenson   58’, 86’
Gledalaca: 34.256
Sudija: Sonja Denonkurt (Kanada)

Nokaut faza

uredi
Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. − nokaut faza

Nokaut faza Svetskog kupa za žene sastojala se od tri runde pojedinačne eliminacije koje su vodile do finala i plej-ofa za treće mesto. Nakon nerešenog rezultata u regularnom vremenu, dva produžetka od po 15 minuta bi se koristila za određivanje pobednika. Po prvi put u istoriji Svetskog kupa za žene, zlatni gol bi se koristio u produžecima da bi se odmah odlučio pobednik.[57] Ako bi rezultat ostao nerešen na kraju produžetka, usledilo bi izvođenje jedanaesteraca.[58][59]

 
ČetvrtfinalePolufinaleFinale
 
          
 
1. jul – Lendover
 
 
  Sjedinjene Države3
 
4. jul – Stenford
 
  Nemačka2
 
  Sjedinjene Države2
 
1. jul – Lendover
 
  Brazil0
 
  Brazil (z. g.)4
 
10. jul – Pasadena
 
  Nigerija3
 
  Sjedinjene Države (pen.)0 (5)
 
30. jun – San Hoze
 
  Kina0 (4)
 
  Norveška3
 
4. jul – San Hoze|Foksboro
 
  Švedska1
 
  Norveška0
 
30. jun – San Hoze
 
  Kina5 Utakmica za treće mesto
 
  Kina2
 
10. jul – Pasadena
 
  Rusija0
 
  Brazil (pen.)0 (5)
 
 
  Norveška0 (4)
 

Četvrtfinale

uredi

U prvom meču dvomeča četvrtfinala na stadionu Spartan u San Hozeu igrale su reprezentacije Kine i Rusije. Reprezentacija Rusije je bila jedini tim koji je debitovala na turniru i takođe prošala u nokaut fazu.[60] Kina je napredovala pobedom od 2 : 0 nad Rusijom, golovima Pu Vej i Đin Jen, dok njihovi protivnici nisu uspeli da šutiraju ka golu do nadoknade vremena.[61] Drugi meč dvomeča, između rivala Norveške i Švedske, počeo je bez golova u prvom poluvremenu, a završio se sa četiri postignuta gola u drugom poluvremenu za pobedu Norveške od 3 : 1. Norveška je otvorila gol glavom Adn Kristin Arenes u 51. minutu, nakon čega su usledili gol Marijane Petersen u 58. i penal koji je iskoristila Hege Rise u 72. minutu. Švedska je postigla utešni gol udarcem Malin Mostrem u 90. minutu.[62][63]

Sledeći dvomeč, na stadionu Džek Kent Kuk u blizini Vašingtona, počeo je utakmicom između Sjedinjenih Država i Nemačke odigranom pred 54.642 gledalaca, uključujući predsednika SAD Bila Klintona.[64] Američki defanzivac Brendi Čestejn postigala je autogol u petom minutu posle pogrešne komunikacije sa golmanom Brajanom Skeri, ali su Amerikanke, Tifeni Milbret, jedanaest minuta kasnije postigli izjednačujući pogodak.[65] Nemačka je ponovo preuzela vođstvo u nadoknadi vremena prvog poluvremena, udarcem Betine Vigman koja je savladala golmana Skeri sa 20 metara. Čestejn se iskupila postigavši drugi izjednačujući gol za SAD u 49. minutu, posle kornera koji je izvela Mia Ham.[66] Džoj Foset je postigla treći gol za Amerikanke, glavom posle izvedenog kornera u 66. minutu, što je omogućilo Sjedinjenim Državama da idu dalje pobedivši Nemice sa konačnih 3 : 2.[65]

U drugj utakmici dvomeča na stadionu Džek Kent Kuk, sastali su se Brazil i Nigerija, bio je to prva utakmica u istoriji FIFA Svetskog prvenstva za žene koji je odlučen zlatnim golom u produžecima.[67] Sidinja je postigla dva gola u prva 22. minuta meča, a pridružile su joj se Nene u 35. minutu što je dovelo do vođstva od 3 : 0 u prvom poluvremenu. Nigerija je zamenila golmana En Čidžin sa rezervnom golmankom Džudit Čime i odmah na početku drugog poluvremena je izvršila pritisak i preuzela inicijativu. „Super orlovi” su postigli svoj prvi gol u 63. minutu preko Priske Emeafu koja je iskoristila grešku odbrane, a drugi gol je postigla Nkiru Okosijem nakon skoka i udarca glavom u 72. minutu. Izjednačujući pogodak za Nigeriju postigla je Nkeči Egbe u 85. minutu udarcem sa daljine od 13 metara. Pogodak je iznudio produžetke, gde je Nigerija igrala sa samo 10 igrača nakon što je napadač Avre izbačena u 87. minutu zbog dobijanja drugog žutog kartona.[68] Brazilski vezista Sisi, koja je asistirala za dva gola u prvom poluvremenu, postigla je zlatni gol sa 20 metara u 104. minutu i ​​donela pobedu u meču sa 4 : 3 za Brazil.[67][69]

Sedam najboljih četvrtfinalista se takođe kvalifikovalo za Letnje olimpijske igre 2000. zajedno sa domaćinom Australijom, koji je eliminisan u grupnoj fazi.[24] Kvalifikacije za Olimpijske igre su određene nizom taj-brejkova, počevši od razlike u porazu u četvrtfinalnom meču, nakon čega su usledili golovi postignuti u četvrtfinalu i učinku u grupnoj fazi.[70] Iako su i Rusija i Švedska izgubile sa po dva gola, Šveđani su postigli gol u svom porazu, dok Rusija nije, ostavljajući ih kao jedinih četvrtfinalista koji se nisu kvalifikovali za Olimpijske igre.[71][72]

Kina  (2 : 0)  Rusija
  • Pu Vej   37’
  • Đin Jen   56’
 Izveštaj
Gledalaca: 21,411
Sudija: Nikol Petog (Švajcarska)
Norveška  (3 : 1)  Švedska
  • Adn Kirstin Arenes   51’
  • Marian Petersen   58’
  • Hege Rise   72’ (pen.)
 Izveštaj
  • Malin Mostrem   90+1’
Gledalaca: 21.411
Sudija: Im Un-džu (Južna Koreja)
Sjedinjene Države  (3 : 2)  Nemačka
  • Tifeni Milbret   16’
  • Brendi Častejn   49’
  • Džoj Faset   66’
 Izveštaj
  • Brendi Častejn   5’ (a.g.)
  • Betina Vigman   45+1’
Gledalaca: 54.642
Sudija: Marta Liliana Pardo (Kolumbija)
Brazil  (4 : 3)  Nigerija
  • Sidinja   4’, 22’
  • Nene   35’
  • Sisi   104'
 Izveštaj
  • Priska Emeafu   63’
  • Nkiru Okosijeme   72’
  • Nkeči Egbe   85’
Gledalaca: 54.642
Sudija: Virdžinija Tovar (Meksiko)

Polufinale

uredi

Polufinalni mečevi koji su igrani na Dan nezavisnosti SAD bili su organizovani kao duple utakmice prvo su igrali MLS timovi, Nju Ingland revolušn i San Hoze klaša kao domaćini protiv MetroStarsa i D.C. Junajteda.[73][74] Sjedinjene Američke Države su se suočile sa Brazilom na stadionu Stenford nedaleko od San Franciska pred 73.123 gledalaca. Sjedinjene Američke Države su počele meč sa ranim vođstvom, nakon što je brazilski golman Maravinja nespretno uhvatila loptu koja joj je ispala i omogućila Sindi Parlou da postigne gol glavom u petom minutu. Brazil je uzvratio sa nekoliko udaraca u drugom poluvremenu što je zahtevalo od golmana Brijane Skeri da napravi tri lepe odbrane kako bi sačuvala vođstvo.[75] U kontranapadu u 80. minutu američka napadačica Mia Ham srušena je u šesnaestercu a njena saigračica Mišel Ejkers je izvela jedanaesterac i postigla gol za konačnih 2 : 0.[76]

U drugom polufinalu, odigranom pred 28.986 posetilaca na stadionu Foksboro u Masačusetsu, Kina je pobedila aktuelnog šampiona Norvešku rezultatom 5 : 0, što je odgovaralo najgoroj margini poraza tima ikada.[77] Suen Ven je postigla gol već u trećem minutu. Usledio je volej desnom nogom Lju Ajling jedanaest minuta kasnije posle izvedenog kornera, povećavajući vođstvo tima na 2 : 0. Lju je postigla svoj drugi gol u 51. minutu, pogodivši volej levom nogom sa 14 metara, a Lju Ajling je postigla četvrti gol Kine u 65. minutu uz još jedan volej posle izvedenog slobodnog udarca koji je izvela Suen.[78] Kini je u 72. minutu dosuđen jedanaesterac zbog igre rukom u petercu Norveške. Suen je to iskoristila, postigavši svoj sedmi gol na turniru i tako se izjednačila sa brazilkom Sisi kao vodeći strelac prvenstva.[77]

Sjedinjene Države  (2 : 0)  Brazil
 Izveštaj
Gledalaca: 73.123
Sudija: Katrina Elovirta (Finska)
Norveška  (0 : 5)  Kina
Izveštaj
  • Suen Ven   3’, 72’ (pen.)
  • Lju Ajling   14’, 51’
  • Fan Juenđe   65’
Gledalaca: 28.986
Sudija: Sonja Denonkurt (Kanada)

Utakmica za treće mesto

uredi

Plej-of za treće mesto, u kojem su se borili Norveška i Brazil, bio je prvi deo duela sa finalom na Rouz Boulu u Pasadeni koji je počeo ujutru u 10:15.[79] Norveška je imala većinu šansi za gol tokom meča, ali je Maravinja odbranila sve njihove udarce kako bi sačuvala svoj gol. Pretinja je imala dve šanse da postigne gol za Brazil i dovede svoj tim u vođstvo, ali je norveški golman Bente Nordbi bila sigurna na svom golu.[80] Nakon što je ostao bez golova u produžetku i nadoknadi, prešlo se na izvođenje jedanaesteraca, standardni produžetak za zlatni gol je preskočen zbog ograničenja televizijskog rasporeda uoči finala.[59] Pretinja je promašila uvodni penal za Brazil, ali preostalih pet koje su izvele njeni saigračice bilo realizovano. Norveška je izgubila vođstvo promašajem u trećoj seriji Silja Jergensen, tako da je konačan ishod posle šeste serije bio 5 : 4 za Brazilu.[59][79]

Brazil  (0 : 0)  Norveška
Izveštaj
Penali
  • Pretinja  
  • Kidinja  
  • Ktja  
  • Majkon  
  • Nene  
  • Formiga  
 5 : 4
  •   Hege Rise
  •   Mariane Petersen
  •   Silje Jergensen
  •   Brit Sandaun
  •   Solveg Gulbrandsen
  •   Adn Kirstin Arenes
Gledalaca: 90,185
Sudija: Im Un-đu]] (Južna Koreja)

Finale

uredi
Glavni članak: Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 1999.
 
Brendi Čestejn

Finale na Rouz boulu 1999. godine odigrano je pred 90.185 gledalaca, za koje se tvrdilo da je svetski rekord za ženski sportski događaj,[81] dok je njegov televizijski prenos u SAD u proseku imao 17,9 miliona gledalaca i dostigao 40 miliona.[31][82] Dva finalista, Sjedinjene Američke Države i Kina, prethodno su se sastale u meču za zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, koji su SAD pobedile sa 2 : 1.[81] Uz nekoliko neuspešnih pokušaja domaćina, meč je posle produžetka ostao bez golova. Kina je dva puta šutirala ka golu SAD u produžecima, ali su vezni igrač Kristin Lili i golman Brijana Skari sačuvale nerešeno do kraja produžetka.[83]

Prilikom izvođenja penala koje je usledio, prve četiri igračice su postigle gol na svojim udarcima pre nego što je američki gočman Skeri uspela da odbrani šut Ljiu Jing u trećoj rundi. Kineski mediji su Skari optužili za varanje jer je namerno zakoračila ispred gol-linije pre nego što je odbranila udarac Lju, ali je izjavila da „svi to rade“.[84] Lili i Mia Ham su uspešno realizovali penale i doveli Amerikanke u vođstvo, ali su Džao Ojing i Sjun Ven uspeli da izvedu svoje penale i zadrže nerešeno 4 : 4.[85] Brandi Častejn, koja je nekoliko meseci ranije promašila jedanaesterac u Kupu Algarvea protiv Kineskinja, uspešno je ivela odlučujući udara i donela pobedu ekipi Sjedinjenih Država u raspucavanju 5 : 4.[83][86] Čestejn je proslavila tako što je skinula svoj dres i otkrila svoj sportski grudnjak ispod, stvarajući jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji ženskog sporta kako se pojavljivao na naslovnicama velikih časopisa i novina.[87][88][89]

Sjedinjene Države  (0 : 0)  Kina
Izveštaj
Penali
  • Karla Overbek  
  • Džoj Foset  
  • Kristin Lili  
  • Mia Ham  
  • Brendi Čestejn  
 5 : 4
  •   Sje Huejlin
  •   Ću Hajjen
  •   Lju Jing
  •   Džao Ojing
  •   Sjun Ven
Gledalaca: 90,185
Sudija: Nikol Petig (Švajcarska)

Priznanja

uredi

Kineski napadač Suen Ven dobila je Zlatnu loptu kao najbolji igračica turnira.[90] Takođe je podelila Zlatnu kopačku sa brazilskim vezistkinjom Sisi kao najbolji strelac turnira sa sedam golova i tri asistencije za oba igrača.[182] Sisi je takođe osvojila Srebrnu loptu, dok je američka veteranka Mišel Ejkers osvojila Bronzanu loptu. Adn Kristin Arenes osvojila je bronzanu kopačku sa četiri gola i jednom asistencijom. Kina je osvojila FIFA-inu nagradu za fer plej za svoj disciplinski rekord tokom turnira.[91] Nagrade turnira uručene su na ceremoniji FIFA Svetskog igrača godine 24. januara 2000. u Briselu.[92]

Zlatna lopta Srebrna lopta Bronzana lopta
  Suen Ven   Sisi   Mišel Ejkers
Zlatna kopačka Bronzana kopačka
  Sisi   Suen Ven   Adn Kristin Arenes
7. golova, 3. asistencije 4. gola, 1. asistencija
Fer plej
  Kina

Konačno rangiranje

uredi

Prema statističkoj konvenciji u fudbalu, mečevi odlučeni u produžecima se računaju kao pobede i porazi, dok se mečevi odlučeni izvođenjem jedanaesteraca računaju kao nerešeni.

Poz. G Tim O P N I GD GP GR Bod. Krajnji rezultat
1 A   Sjedinjene Države 6 5 1 0 18 3 +15 16 Šampionke
2 D   Kina 6 5 1 0 19 2 +17 16 Drugo mesto
3 B   Brazil 6 3 2 1 16 9 +7 11 Treće mesto
4 C   Norveška 6 4 1 1 16 8 +8 13 Četvrto mesto
5 C   Rusija 4 2 0 2 10 5 +5 6 Eliminisane u
četvrtfinalu
6 D   Švedska 4 2 0 2 7 6 +1 6
7 A   Nigerija 4 2 0 2 8 12 −4 6
8 B   Nemačka 4 1 2 1 12 7 +5 5
9 B   Italija 3 1 1 1 3 3 0 4 Eliminisane u
grupnoj fazi
10 A   Severna Koreja 3 1 0 2 4 6 −2 3
11 D   Australija 3 0 1 2 3 7 −4 1
12 C   Kanada 3 0 1 2 3 12 −9 1
13 D   Gana 3 0 1 2 1 10 −9 1
13 C   Japan 3 0 1 2 1 10 −9 1
15 A   Danska 3 0 0 3 1 8 −7 0
16 B   Meksiko 3 0 0 3 1 15 −14 0
Izvor: FIFA tehnički izveštaj[93]

Reference

uredi
  1. ^ Murray, Caitlin (2019). The National Team: The Inside Story of the Women Who Changed Soccer. New York: Abrams Books. str. 4–6. ISBN 978-1-4197-3449-6. OCLC 1090417335. 
  2. ^ Murray (2019), str. 8–9
  3. ^ Wahl, Grant (6. 6. 2019). „How the Women's World Cup and USWNT Were Built From Scratch”. Sports Illustrated. Pristupljeno 10. 6. 2019. 
  4. ^ a b Murray (2019), str. 25–26
  5. ^ „The 1999 gamble that paid off”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 21. 2. 2019. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  6. ^ a b v Jones, Grahame L. (19. 11. 1997). „Rose Bowl Gets Women's Final”. Los Angeles Times. str. C7. Arhivirano iz originala 29. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  7. ^ Goff, Steven (4. 7. 1999). „Does United Know Way to Palo Alto?”. The Washington Post. str. D5. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  8. ^ a b Springer, Shira (18. 6. 1999). „Foxboro gets dressed up for banner occasion”. The Boston Globe. str. E7. Pristupljeno 15. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  9. ^ a b v Longman, Jere (20. 11. 1997). „Women's World Cup at Giants Stadium”. The New York Times. str. C7. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  10. ^ Berkowitz, Steve; Sullivan, Kevin (1. 6. 1996). „RFK May Host Final for Women's World Cup”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  11. ^ Longman, Jere (19. 6. 1999). „Women's World Cup: All Is Ready, and the Stands Are Full”. The New York Times. str. D1. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  12. ^ Heath, Thomas (7. 6. 1997). „Stadiums Vie for Women's World Cup”. The Washington Post. str. B2. 
  13. ^ Goff, Steven (20. 11. 1997). „Women's World Cup Lands in Landover”. The Washington Post. str. E2. 
  14. ^ Gisein, Dan (30. 6. 1999). „Cooke Stadium's Capacity Increased”. San Francisco Chronicle. str. D7. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  15. ^ Haight, Abby (28. 5. 1999). „Civic Stadium rolls out green carpet”. The Oregonian. str. C5. 
  16. ^ de Varona, Donna (2005). Hong, Fan; Mangan, J.A., ur. Soccer, Women and Sexual Liberation: Kicking Off a New Era. Portland, Oregon: Frank Cass. str. 10—13. ISBN 978-0-7146-8408-6. OCLC 57478517. 
  17. ^ Mullen, Liz (10. 5. 1999). „Women's World Cup readies $21 million advertising blitz”. Sports Business Journal. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  18. ^ Longman, Jere (22. 6. 1999). „Bigger Crowds Watching Better Play”. The New York Times. str. D5. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  19. ^ Vecsey, George (11. 7. 1999). „Sports of The Times; No Goals Scored, Two Champions, A Bright Future”. The New York Times. str. B1. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  20. ^ FIFA Technical Study Group (1999). USA 1999 Technical Report, 3rd Women's World Cup (PDF) (Izveštaj). Fédération Internationale de Football Association. str. 12—13. OCLC 224287864. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 9. 2015. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  21. ^ a b v „1999 FIFA Women's World Cup Qualifying Overview”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 22. 4. 2001. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  22. ^ a b v g Longman, Jere (18. 6. 1999). „A World of Their Own”. The New York Times. str. D6. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  23. ^ a b v „Women's 1999 World Cup Soccer”. The Courier-News (Infographic). Associated Press. 20. 6. 1999. str. D4. Pristupljeno 11. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  24. ^ a b „Front-runners advance at Women's World Cup”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 6. 1999. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  25. ^ a b DeSimone, Bonnie; Hersh, Philip (18. 6. 1999). „Women's World Cup '99: The world is watching”. Chicago Tribune. str. 4. Pristupljeno 1. 6. 2019 — preko Newspapers.com. 
  26. ^ a b Cotsonika, Nicholas J. (19. 6. 1999). „U.S. women ready for tournament challenge”. Dayton Daily News. str. D10. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  27. ^ Ward, Bill (13. 6. 1999). „Women enjoying attention”. The Tampa Tribune. str. 6. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  28. ^ Regulations – 3rd FIFA Women's World Cup USA, 1999. FIFA. 1999. str. 22. 
  29. ^ Longman, Jere (20. 6. 1999). „Hamm Handles Hype and Americans' High Hopes”. The New York Times. str. B1. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  30. ^ „Champ Norway opens with win”. Atlanta Journal-Constitution. Associated Press. 21. 6. 1999. str. D8. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  31. ^ a b Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom FIFA-Summary07.
  32. ^ Jones, Grahame L. (20. 6. 1999). „Mexico Kicked into Dreamland”. Los Angeles Times. str. D15. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  33. ^ Norwood, Robyn (21. 6. 1999). „Germany Avoids Disaster”. Los Angeles Times. str. D10. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  34. ^ Scoggins, Chip (25. 6. 1999). „Sissi puts right foot forward”. Chicago Tribune. str. 10. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  35. ^ Elliott, Helene (25. 6. 1999). „Mexico Is Overwhelmed by Germany, 6–0”. Los Angeles Times. str. D9. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  36. ^ Goff, Steven (28. 6. 1999). „Brazil Draws Excitement From Tie Vs. Germany”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  37. ^ Warren, James (28. 6. 1999). „Tie costly for Germans”. Chicago Tribune. str. 7. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  38. ^ Smith, Michael (28. 6. 1999). „Italy fends off Mexico”. The Boston Globe. str. D9. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  39. ^ Hunter, Stuart (20. 6. 1999). „Canada opens with a tie”. The Province. str. A83. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  40. ^ Bickelhaupt, Susan (21. 6. 1999). „Norway kicks off defense on right foot”. The Boston Globe. str. D9. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  41. ^ Jones, Grahame L. (24. 6. 1999). „Norway Is Picture Perfect”. Los Angeles Times. str. D4. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  42. ^ a b Goff, Steven (24. 6. 1999). „Norway Trounces Canada; Sweden Tops Australia”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 13. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  43. ^ Elliott, Helene (24. 6. 1999). „Russia Finds Firmer Footing, 5–0”. Los Angeles Times. str. D4. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  44. ^ Warren, James (27. 6. 1999). „Smooth exit for Canada”. Chicago Tribune. str. 5. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  45. ^ Trecker, Jamie (27. 6. 1999). „Norway Loses Players, but Gains 4–0 Victory”. The Washington Post. str. D6. Arhivirano iz originala 19. 11. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  46. ^ Starnes, Richard (19. 6. 1999). „Ready to kick up their heels”. The Ottawa Citizen. str. F3. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  47. ^ Almond, Elliott (20. 6. 1999). „China struggles, defeats Sweden”. The Mercury News. str. D1. 
  48. ^ Jones, Grahame L. (21. 6. 1999). „Ghana's Sulemana Ties Up Australia”. Los Angeles Times. str. B8. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  49. ^ Lessels, Allen (21. 6. 1999). „A waltz with the Matildas”. The Boston Globe. str. D10. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  50. ^ Cockerill, Michael (25. 6. 1999). „Swedes show Matildas the approaching exit”. The Sydney Morning Herald. str. 35. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  51. ^ Elliott, Helene (24. 6. 1999). „Hats Off to Sun Wen in China Rout”. Los Angeles Times. str. D4. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  52. ^ Mahoney, Ridge (23. 6. 1999). „Russia, China Roll Toward Quarterfinal Clash”. The Washington Post. str. D5. Arhivirano iz originala 19. 11. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  53. ^ FIFA Communications & Public Affairs Division (16. 4. 2015). „FIFA Women's World Cup Canada 2015 Statistical Kit: Milestones & Superlatives – Event edition” (PDF). Fédération Internationale de Football Association. str. 9—11, 15. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  54. ^ Yannis, Alex (27. 6. 1999). „China Bests Australia, And Russia Advances”. The New York Times. str. B8. Arhivirano iz originala 13. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  55. ^ „Aussies ejected, dejected”. Tampa Bay Times. Associated Press. 27. 6. 1999. str. C6. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  56. ^ Jones, Grahame L. (27. 6. 1999). „Substitute Is Spark for Swedes”. Los Angeles Times. str. D4. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  57. ^ „Golden Goal to be used for the first time at the Women's World Cup”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 16. 6. 1999. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  58. ^ Phillips, Troy (19. 6. 1999). „The Basics: FIFA Women's World Cup U.S.A. '99”. Fort Worth Star-Telegram. str. 13. 
  59. ^ a b v Goff, Steven (11. 7. 1999). „Brazil Earns Consolation Over Norway in Shootout”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  60. ^ Almond, Elliott (27. 6. 1999). „Russia defeats Canada; China match in S.J. is up next for victors”. The Mercury News. str. D8. 
  61. ^ Elliott, Helene (1. 7. 1999). „For Chinese, 2–0 Victory Is No Sweat”. Los Angeles Times. str. D7. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  62. ^ Meacham, Jody (1. 7. 1999). „Norway knocks Sweden aside 3–1”. The Mercury News. str. D1. 
  63. ^ Elliott, Helene (1. 7. 1999). „Norway Warms Up in the Second Half”. Los Angeles Times. str. D7. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  64. ^ Gildea, William (2. 7. 1999). „U.S. Women Play to the Crowd”. The Washington Post. str. A1. Arhivirano iz originala 30. 8. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  65. ^ a b Longman, Jere (2. 7. 1999). „Resilient Americans Advance to Semifinals”. The New York Times. str. D1. Arhivirano iz originala 13. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  66. ^ Shipley, Amy (2. 7. 1999). „U.S. Manages to Hold Its Own”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 19. 11. 2008. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  67. ^ a b „Sissi's golden goal”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 26. 4. 2019. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 12. 5. 2019. 
  68. ^ Jones, Grahame L. (2. 7. 1999). „Brazil Gets a Scare Before Advancing, 4–3”. Los Angeles Times. str. D10. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  69. ^ White, Joseph (2. 7. 1999). „Sissi's goal puts Brazil in semis”. The Boston Globe. Associated Press. str. E8. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  70. ^ „Qualification for the Sydney 2000 Women's Football Tournament”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 19. 6. 1999. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  71. ^ „Brazilians advance 4–3 in OT”. Tampa Bay Times. 2. 7. 1999. str. C3. Pristupljeno 12. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  72. ^ „Roundup: Russian plan backfires”. San Francisco Examiner. 2. 7. 1999. str. D7. Pristupljeno 8. 6. 2019 — preko Newspapers.com. 
  73. ^ Springer, Shira (6. 7. 1999). „It all worked out at Foxboro Stadium”. The Boston Globe. str. D6. Pristupljeno 13. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  74. ^ Parker, Wendy (4. 7. 1999). „Fans to hamper, help favored U.S.”. Atlanta Journal-Constitution. str. D4. Pristupljeno 13. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  75. ^ Shipley, Amy (5. 7. 1999). „U.S. Advances to Women's World Cup Soccer Final”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 19. 11. 2008. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  76. ^ Jones, Grahame L. (5. 7. 1999). „U.S. Pulls Out All the Stops and Earns a Berth in Final”. Los Angeles Times. str. D1. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  77. ^ a b Elliott, Helene (5. 7. 1999). „China Has No Trouble With Norway”. Los Angeles Times. str. D8. Pristupljeno 13. 5. 2019 — preko Newspapers.com. 
  78. ^ Goff, Steven (5. 7. 1999). „China Speeds into Final”. The Washington Post. str. D4. Arhivirano iz originala 31. 8. 2000. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  79. ^ a b Dillman, Lisa (11. 7. 1999). „Brazil Takes a Shortcut to Third”. Los Angeles Times. str. B6. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  80. ^ Almond, Elliott (11. 7. 1999). „Brazil sees 3rd-place finish as 'huge step'”. The Mercury News. str. D8. 
  81. ^ a b Gildea, William (11. 7. 1999). „U.S. Effort Nets Second World Cup Title”. The Washington Post. str. A1. Arhivirano iz originala 15. 4. 2016. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  82. ^ Sandomir, Richard (6. 7. 2015). „Women's World Cup Final Was Most-Watched Soccer Game in United States History”. The New York Times. str. B8. Arhivirano iz originala 4. 4. 2019. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  83. ^ a b Shipley, Amy (11. 7. 1999). „Chastain, Scurry Are Big Stars in Shootout”. The Washington Post. str. D1. Arhivirano iz originala 6. 4. 2016. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  84. ^ Vecesy, George (8. 8. 1999). „Backtalk: When Is It Gamesmanship, and When Is It Cheating?”. The New York Times. Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  85. ^ Jones, Grahame L. (11. 7. 1999). „U.S. Women Recapture the World Cup”. Los Angeles Times. str. B1. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  86. ^ Lisi, Clemente A. (2010). The U.S. Women's Soccer Team: An American Success Story . Lanham, Maryland: Scarecrow Press. str. 66–68. ISBN 978-0-8108-7415-2. OCLC 1030358776. 
  87. ^ Longman, Jere (5. 7. 2003). „The Sports Bra Seen Round the World”. The New York Times. str. D1. Arhivirano iz originala 1. 4. 2019. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  88. ^ Gee, Alison (13. 7. 2014). „Why Women's World Cup champion Brandi Chastain bared her bra”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  89. ^ Hersh, Philip (14. 7. 2009). „Big event, wide ripples”. Chicago Tribune. str. 6. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  90. ^ „Awards”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. Arhivirano iz originala 2. 7. 2015. g. Pristupljeno 16. 7. 2019. 
  91. ^ „Sun Wen and Sissi share adidas top scorer award”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 20. 7. 1999. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  92. ^ „FIFA World Player of the Year 1999 : Batistuta, Beckham or Rivaldo?”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 22. 12. 1999. Arhivirano iz originala 12. 5. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  93. ^ FIFA Technical Study Group (1999), str. 12

Spoljašnje veze

uredi
 
Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene 1999. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_фудбалу_за_жене_1999.&oldid=27734587”