Svitjaz
Svitjaz (blr. Свіцязь; rus. Свитязь; polj. Świteź) kraško je jezero u zapadnom delu Republike Belorusije. Nalazi se u južnom delu Navagrudskog rejona u Grodnjenskoj oblasti.
| Jezero Svitjaz | |
|---|---|
 | |
| Koordinate | 53° 26′ 00″ S; 25° 55′ 00″ I / 53.433333° S; 25.916667° I |
| Tip | kraško jezero |
| Otoke | Svorotva |
| Zemlje basena |  Belorusija Grodnjenska oblast |
| Maks. dužina | 1,7 km |
| Maks. širina | 1,6 km |
| Površina | 2,24 km2 |
| Pros. dubina | 3 m |
| Maks. dubina | 15 m |
| Zapremina | 0,00672 km3 |
| Dužina obale1 | 4,5 km |
  Jezero Svitjaz | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Karakteristike uredi
Jezero Svitjaz smešteno je u centralnom delu Navagrudskog pobrđa, u oblasti koja pripada basenu reke Molčad. Jezero ima gotovo okrugao oblik, maksimalne dužine do 1,7 km, a širine do 1,6 km. Površina jezera je oko 2,24 km² dok je zapremina svega 0,00672 km³. Maksimalna dubina je do 15 metara (u proseku oko 3 metra). Ukupna površina slivnog područja je 14 km². jezero ne prima prirodnih pritoka, a jedina otoka je rečica Svorotva.
Okolina jezera je obrasla gustom mešovitom šumom površine oko 847 hektara. Tu raste više od 25 različitih vrsta drveća (hrast, jela, grab, jasen, javor, jasika, delimično čiste borove šume, te jova i breza). Zbog svoje biološke raznolikosti jezero i njegova okolina je 1970. proglašeno za rezervat biosfere od izuzetnog značaja.
Svitjaz u legendi uredi
Prema legendi, u vreme vladavine prvog litvanskog knjaza Mindovga u XIII veku, na mestu današnjeg jezera postojao je grad Svitjaz kojim je upravljao knjaz Turan. Kada su ruski knjazovi napali Navagrudak, knjaz Mindovg je u pomoć pozvao knjaza Turana, koji se odazvao pozivu i sa svom svojom vojskom krenuo da pomogne prijatelju. Ali neprijatelj je tada napao i Svitjaz u kome su ostali samo žene, deca i starci koji su se hrabro odupirali neprijatelju. Pošto nisu mogli da odbrane grad, njegovi stanovnici su odlučili da spale svoje domove i tako se spasu ropstva i sramote. Od silne vatre grad je propao u zemlju, a na njegovom mestu se pojavilo jezero. Svi njegovi stanovnici pretvorili su se u cveće na njegovim obalama, a neprijatelji su, čim bi dotakli svaki cvet, umirali.
Svitjaz u kulturnom stvaralaštvu uredi
Čuveni poljski i beloruski pesnik Adam Mickjevič koji je često boravio u ovom području, 1820. napisao je nadahnut jezerom i njegovim legendama poeme Svitjaz, a Svitzjanka i Ribka.
V strane Novogrudskoй, kto b ni bыl tы, stanь,
Dostignuv Plužinskogo bora,
Na meste i ná vodы ozera glяnь:
Dostoйno glubokoe vzora.
To Svitяzь. Ogromneйšim krugom ležit
Ego golubaя ravnina;
Lesov ona v čёrnoй oprave blestit,
Kak čistaя, gladkaя lьdina.
--Odlomak iz poeme Svitjaz A. Mickjeviča
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- Свитязь // Озера Белоруссии / О. Ф. Якушко и др.. — Мн.: Ураджай, 1988.
- Свитязь // Природа Белоруссии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др.. — Мн.: БелСЭ, 1989. — С. 140. — ISBN 978-5-85700-001-4.