Sevast
Sevast (grč. σεβαστός, doslovno preuzvišeni) je bila vizantijska titula, koja je u doba Komnina uvedena kao visoka dvorska titula, ali je kasnije izgubila na svom značaju. Ona se javlja u Bugarskoj (od 12. veka) i Srbiji (od kraja 13. veka), a korišćena je kao osnova za stvaranje drugih titula.
Titula sevasta u Vizantiji uredi
Sam termin sevast, javlja se u tekstovima na grčkom jeziku, pisanim u I i 2. veku i njime je prevođena rimska titula avgust (lat. augustus) odnosno uzvišeni.
U vizantijskom ceremonijalu se javlja krajem 11. veka, kada je car Konstantin IX (1042—1055) svoju ljubavnicu Sklerinu proglasio sevastom. To zvanje je dodeljeno i Komninima (Aleksiju i Isaku), kao i nećaku patrijarha Mihajla Kerularija.
Reformom vizantijskih titula, koju je sproveo car Aleksije Komnin (1081—1118), termin sevast je iskorišćen kao osnova za stvaranje najvišihih titula (sevastokrator, panipersevast i protosevast), dok je kao titula bio rezervisan za pripadnike plemstva, najčešće članove vladarske porodice (procenjuje se da je 90% sevasta iz tog doba, pripadalo porodici Komnina[1]).
Već krajem 12. veka, titula sevasta je izgubila na svom pređašnjem značaju. Tokom 13. i 14. veka, titula sevasta je dodeljivana komandantima stranih jedinica u vizantijskoj vojsci, a već u 14. veku, spadala je među niže titule i nalazila se, u hijerarhijskom smislu, ispod titule drungarija.
Titula sevasta u drugim državama uredi
Titula sevasta korišćena je i u susednim državama, pod uticajem vizantijske kulture. U Bugarskoj se javlja u 12. veku i označava upravnika neke manje oblasti, dok se srednjovekovnoj Srbiji javlja u doba kralja Milutina (1282—1321), a koristi se za razne državne dostojanstvenike.
Titule sa osnovom sevast uredi
Titula sevast je poslužila kao osnova za stvaranje čitavog niza drugih titula:
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.