Sedekija
Sedekija (hebr. צדקיהו), je bio treći sin kralja Josije (1 3:15 Dnev.) ujedno poslednji kralj Judeje (597/6 587/6 p. n. e.) pre vavilonskog ropstva.
| Sedekija | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 617. p. n. e. |
| Mesto smrti | Vavilon, |
| Porodica | |
| Potomstvo | Mulek |
| Roditelji | Josija |
| Prethodnik | Jeconiah |
| Naslednik | Nabukodonosor II |
Život i vladavina uredi
Prvobitno ime mu je bilo Matanija. 597. p. n. e. Vavilonci su pod Nabukodonosorom II opseli Jerusalim. Nakon što su zauzeli i opljačkali grad, njegov nećak Joahin je svrgnut i proteran u Vavilon zajedno sa svojim dvorom, svitom i oko 10.000 stanovnika. Nabukodonosor je imenovao Mataniju za novog kralja, a on je pri tome promenio ime u Sedekija.[1]
Kada je došao na vlast imao je dvadesetjednu godinu. Prorok Jeremija mu je bio savetnik, ali je uprkos toga "činio zlo naočigled Gospoda" ( 2 Car 24:19, 20; Jeremija 52: 2 , 3).
Sedekija je ispočetka bio vazal Nabukodonosora. Međutim, nakon deset godina je, uprkos Jeremijinih upozorenja i uprkos lošeg primera svog prethodnika, odlučio da se pobuni protiv Vavilonaca, odnosno uđe u savez s egipatskim faraonom Apriesom. Nabukodonosoru je to bio povod da "svu svoju vojsku" ( 2 Car 25: 1) baci na Jerusalim. 589. p. n. e. je otpočela opsada Jerusalima. Potrajala je osamnaest meseci, a za to vreme je "svako najgore zlo palo na grad, koji je do poslednje kapi ispio pehar Božjeg gneva" ( 2 Car 25: 3; Plač Jeremijin ' '4: 4, 5, 9).
Tako je Nabukodonosor uspeo da po drugi put u svojoj vladavini osvoji Jerusalim. Grad je opljačkan i porušen. Sedekija i njegovi sledbenici su uspeli da pobegnu iz grada, ali su uhvaćeni na ravnici Jerihon i odvedeni u ropstvo.[2]
Sedekiji su tada pobijeni sinovi, a nakon toga izvađene oči. Potom je okovan lancima. 587. p. n. e. oje dveden u Vavilon ( 2 Car 25: 1-7; Knjiga Dnevnika 36:12; Knjiga proroka Jeremije 32: 4,5; 34: 2, 3; 39: 1-7; 52: 4-11; Knjiga proroka Jezekilja 12:12), gde je ostao zatočen do smrti.[3]
Nakon pada Jerusalim je vavilonski kralj je odredio Nebuzaradana da uništi sve što je ostalo od grada. Stanovništvo je proterano u Vavilon, ali je mali broj vinogradara i pastira ostao (Jer. 52:16). Gedalija, zajedno sa haldejskim garnizonom ostavljen da vlada nad Judejom ( 2 Car 25:22, 24; Jer. 40: 1, 2 , 5, 6).[4]
Izvori uredi
- ^ Thiele 1983, str. 217.
- ^ Bakon, Shimon. "Zedekiah: Last King of Judah", Jewish Bible Quarterly, Vol. 36, No. 2, 2008
- ^ Readings from the Ancient Near East: Primary Sources for Old Testament Study. Baker Academic. 2002. str. 159. ISBN 978-0-8010-2292-0.
- ^ Knight & Levine 2011, str. 31
Literatura uredi
- Knight, Doug; Levine, Amy-Jill (2011). The Meaning of the Bible. New York City: HarperOne. str. 31. ISBN 9780062067739.
- Thiele, Edwin (1983). The Mysterious Numbers of the Hebrew Kings. Grand Rapids: Zondervan/Kregel. str. 217. ISBN 978-0-8254-3825-7.
- Readings from the Ancient Near East: Primary Sources for Old Testament Study. Baker Academic. 2002. str. 159. ISBN 978-0-8010-2292-0.
