Sedekija (hebr. צדקיהו), je bio treći sin kralja Josije (1 3:15 Dnev.) ujedno poslednji kralj Judeje (597/6 587/6 p. n. e.) pre vavilonskog ropstva.

Sedekija
Lični podaci
Datum rođenja617. p. n. e.
Mesto smrtiVavilon,
Porodica
PotomstvoMulek
RoditeljiJosija
PrethodnikJeconiah
NaslednikNabukodonosor II

Život i vladavina

uredi

Prvobitno ime mu je bilo Matanija. 597. p. n. e. Vavilonci su pod Nabukodonosorom II opseli Jerusalim. Nakon što su zauzeli i opljačkali grad, njegov nećak Joahin je svrgnut i proteran u Vavilon zajedno sa svojim dvorom, svitom i oko 10.000 stanovnika. Nabukodonosor je imenovao Mataniju za novog kralja, a on je pri tome promenio ime u Sedekija.[1]

Kada je došao na vlast imao je dvadesetjednu godinu. Prorok Jeremija mu je bio savetnik, ali je uprkos toga "činio zlo naočigled Gospoda" ( 2 Car 24:19, 20; Jeremija 52: 2 , 3).

Sedekija je ispočetka bio vazal Nabukodonosora. Međutim, nakon deset godina je, uprkos Jeremijinih upozorenja i uprkos lošeg primera svog prethodnika, odlučio da se pobuni protiv Vavilonaca, odnosno uđe u savez s egipatskim faraonom Apriesom. Nabukodonosoru je to bio povod da "svu svoju vojsku" ( 2 Car 25: 1) baci na Jerusalim. 589. p. n. e. je otpočela opsada Jerusalima. Potrajala je osamnaest meseci, a za to vreme je "svako najgore zlo palo na grad, koji je do poslednje kapi ispio pehar Božjeg gneva" ( 2 Car 25: 3; Plač Jeremijin ' '4: 4, 5, 9).

Tako je Nabukodonosor uspeo da po drugi put u svojoj vladavini osvoji Jerusalim. Grad je opljačkan i porušen. Sedekija i njegovi sledbenici su uspeli da pobegnu iz grada, ali su uhvaćeni na ravnici Jerihon i odvedeni u ropstvo.[2]

Sedekiji su tada pobijeni sinovi, a nakon toga izvađene oči. Potom je okovan lancima. 587. p. n. e. oje dveden u Vavilon ( 2 Car 25: 1-7; Knjiga Dnevnika 36:12; Knjiga proroka Jeremije 32: 4,5; 34: 2, 3; 39: 1-7; 52: 4-11; Knjiga proroka Jezekilja 12:12), gde je ostao zatočen do smrti.[3]

Nakon pada Jerusalim je vavilonski kralj je odredio Nebuzaradana da uništi sve što je ostalo od grada. Stanovništvo je proterano u Vavilon, ali je mali broj vinogradara i pastira ostao (Jer. 52:16). Gedalija, zajedno sa haldejskim garnizonom ostavljen da vlada nad Judejom ( 2 Car 25:22, 24; Jer. 40: 1, 2 , 5, 6).[4]

Izvori

uredi

Literatura

uredi