Sensej
Sensej (先生) znači učitelj (direktni prevod sa japanskog na srpski jezik, izgovara se Sensee). Sensej je japanska titula koja se koristi u obraćanju učitelju, profesionalcima kao što su doktori i advokati, političari, sveštenstvo i drugim ličnostima od autoriteta. Takođe upotebljava se da se iskaže poštovanje nekome ko je dostigao određeni nivo majstorstva u nekoj umetnosti ili veštini: pisci, muzičari, i umetnici. Npr. japanski manga obožavaoci nazivaju manga umetnika Osamu Tezuku - „Tezuka sensej“. Sensej je takođe jedna od uobičajenih titula koje se koriste u japanskim borilačkim veštinama.
Japanski izraz sensej piše se isto kao i kineska reč koja se izgovara ksianšeng na mandarinskom. Ksianšeng je počasna titula za nekog ko je poštovan; srpski ekvivalent je gospodin. Može se koristiti i uz nečije ime u značenju „gdin“. Pre nego što je razvijen moderan dijelakat, ksianšeng je korišten u obraćanju učiteljima oba pola; ovo više nije u upotrebi u standardnom mandarinskom, mada se i dalje zadržalo u nekim južnim kineskim dijalektima kao što su Hokien i Haka, gde još uvek ima značenje „doktor“ ili „učitelj“. Na japanskom jeziku sensej se koristi u obraćanju ljudima oba pola.
Upotreba u Budizmu uredi
U zen školama povezanim sa Sanbo Kjodanom, sensej se obično koristi za sveštene učitelje ispod ranga rošija. Isto tako, drugi zen budisti koriste izraz za sve sveštenike bez obzira na rang.
Osensej, daisensej i vakasensej uredi
Osensej (大先生) je japanska titula korišćena da se napravi razlika između dva učitelja (ili doktora, itd.) sa istim imenom. Stariji ili superiorniji se naziva osensej, a drugi vakasensej (若先生). U većini slučajeva, osensej je otac vakasenseja.
U borilačkim veštinama i duhovnoj praksi, još jedna upotreba termina je daisensej (大先生) ili Glavni učitelj. Osnivači aikidoa Morihai Uešiba i kjokušinkai karatea Masutacu Ojama, su nazivani osensej unutar svojih organizacijama. Osensej (veliki učitelj) Gičin Funakoši u karateu.
Negativna konotacija uredi
Pojam sensej se takođe može upotrebiti i u negativnoj konotaciji. Ponekad entuzijatski navijači i obožavaoci ga mogu upotrebiti za laskanje, kad govore ili se obraćaju harizmatičnom poslovnom, političkom i duhovnom vođi. Ljudi koji govore japanski posebno su osetljivi na ovakvu upotrebu kada se tiče članova iste socijalne grupe koji spontano povezuju izraz sensej sa konkretnom osobom - mnogi, ako ne i svi koji govore japanski jezik, smatraju ovakvu upotrebu kao znak da je reč o govoru pristalica o harizmatičnom duhovnom vođi ili vođi kulta. Kada govore o takvoj situaciji, Japanci će izraz upotrebiti sarkastično da ismeju preterano ulagivanje, a japanski mediji se često pozivaju na njega kako bi naglasili megalomaniju onih koji dopuštaju da ih tako nazivaju. U govoru, sarkastični sensej se naglašava zbog isticanja, dok se u pisanju koristi katakana.