Serafimi

Serafimi (grč. σεραφείμ; hebr. שְׂרָפִיםužareni, plameni, gorući; bića koja gore neprestanim ognjem) su nebeska bića u hrišćanstvu i judaizmu. U nebeskoj hijerarhiji u judaizmu nalaze se na petom od devet mesta, u hrišćanstvu na prvom mestu. Serafimi se takođe spominju u nekanonskoj knjizi — Knjiga po Enohu.

Freska serafima koji čuvaju kapije raja

IstorijaUredi

U Starom zavetu se spominju u knjizi proroka Jezekije (Jezek. 1,5) i proroka Isaije (Is.6,2) U Novom zavetu se spominju u otkrovenju Jovanomom (Otkr. Jov 4,7). Serafimi se pojavljuju u 2. veku pre Hrista u Knjizi po Enohu, gde se opisuju kao drakones (δράκονες „Zmajevi“), takođe se i pominju i u Gnostičkim tekstovima kao zmajoliki anđeli.

OpisUredi

U knjizi proroka Isaije se pominju kao šestokrila bića: „Serafimi stajahu više njega svaki ih imaše šest krila: dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, a dvjema lećaše.“ (Is.6.2). U Bibliji se ta reč najpre nalazi tamo gde je nazvana otrovna zmija (vatrena zmija), koja nanosi smrtnu ranu (4 Moj 21,6), (5 Moj 8,15). Pored toga, seraf se upotrebljava i u smislu lečenja: prema (4 Moj 21,8), pogled na serafa podignutog na motku donosi ozdravljenje onome koga zmije ujedu (2 Car 18,4; Jn 3,14). Prorok Isaija koristi isti izraz da bi njime označio krilata nebeska bića (Anđele), koje posmatra u svome viđenju prilikom poziva na svoju proročku službu (Is 6,1-7). U Isaijinom viđenju, serafimi su predstavljeni kako okružuju Gospodnji presto. Oni imaju čovečiji lik, a svaki od njih ima šest krila: jednim parom krila prekrivaju svoja lica, jer su nedostojni da gledaju Gospoda; drugim parom krila - noge, nedostojni da ih Gospod posmatra, a treći par krila služi im da lete, kako bi neprestano izvršavali nebeske zapovesti svoga Cara i Gospoda. Pri tome, neprestano su pevali pesmu „Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot! Puno je nebo i zemlja slave njegove!“ (jev: kadoš, kadoš, kadoš), i od grmljavine ovoga glasa potresli su se temelji hrama i hram se napunio dimom. Iz ovoga se vidi da serafimi nisu samo duhovi, nego i da su najviša duhovna bića, najbliža Bogu.

U CrkviUredi

Prema nebeskoj jerarhiji Svetog Dionisija Areopagita (gl. 5-9), serafimi zauzimaju prvo mesto u prvom redu, od tri reda po tri lika nebeskih bića. Ime serafim jasno izražava njihovo neprestano i večno delanje u blizini Boga, njihovu revnost i opredeljenost; izražaj njihove snažne, neiscrpne i neumorne aktivnosti, ustremljenost ka božanskom; plamteću, postojanu, neoslabivu i istrajnu ustremljenost; njihovu uzdignutost u odnosu na anđelske činove ispod njih; neskriveni, neugasivi i nepromenjivi sjaj i snagu koja satire i uništava sile mraka pred sobom, njihovu vatrenost i hitrinu.

Serafimi poseduju sposobnost da niže anđelske činove uzvode na više, da bude i rasplamsavaju u njima onaj isti gorući oganj koji oni sami imaju u sebi. Isto tako, budući da su plameni i ognjeviti, imaju sposobnost da očišćavajući pale, sažižu i uništavaju svaku pomračenost. „Serafim koga je video prorok Jezekija (Jez 1) jeste izobraženje vernih duša, koje se podvizavaju da dostignu savršenstvo. On je imao šest krila punih očiju, zatim četiri lica koja gledaju na četiri strane: jedno, koje liči na lice čoveka, drugo - na lice teleta, treće - na lice lava, i četvrto - na lice orla. Prvo lice serafimovo, lice čoveka, označava verne koji žive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje važe za njih. Ako neko od njih ode u monaštvo, poprima izgled teleta stoga što počinje da nosi teže napore u ispunjavanju monaških pravila i vršenju telesnih podviga. Ko izlazi u usamljenost, usavršivši se u poretku opštežića, i stupa u borbu sa nevidljivim demonima, postaje sličan lavu, caru divljih zveri. A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima, potčinivši ih sebi, biće uzdignut nagore Duhom Svetim i videće božanstvena viđenja. Time će postati sličan orlu: njegov um će tada videti sve što sa njim može da se desi sa šest strana, postajući sličan onim šestorim krilima - punih očiju. Tako će on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti večno blaženstvo.“ (Sv. Antonije Veliki)


LiteraturaUredi

IzvoriUredi