Sergej Trubeckoj

Sergej Petrovič Trubeckoj (rus. Серге́й Петро́вич Трубецко́й; Nižnji Novgorod, 29. avgust 1790 — 22. novembar 1860) bio je ruski vojskovođa i jedan od vođa ustanka dekabrista (1825).

Sergej Trubeckoj
Puno ime	Sergej Petrovič Trubeckoj
Datum rođenja	(1790-08-29)29. avgust 1790.
Mesto rođenja	Nižnji Novgorod
Datum smrti	22. novembar 1860.(1860-11-22) (70 god.)
Mesto smrti	Moskva
Supružnik	Ekaterina Trubetskaya
Roditelji	Pyotr Trubetskoy Daria Gruzinskaya

Biografija

Rođen je 1790. godine u Nižnjem Novgorodu u plemićkoj porodici Trubeckoj. Njegov otac bio je Petar Sergejevič Trubeckoj (1760—1817), a majka Darija (umrla 1796), ćerka gruzijskog princa Aleksandra Bakaroviča od Kartlija. Trubeckoj je dobio kućno obrazovanje, a od 1806. godine pohađa predavanja na Moskovskom univerzitetu. Od 1808. godine ušao je u Semjonovski puk. Kao vojnik učestvuje u svim značajnijim bitkama Napoleonove invazije na Rusiju i rata Šeste koalicije, uključujući i bitke kod Borodina, Malojaroslaveca, Licena, Baucena, Kulma. U bici kod Lajpciga teško je ranjen. Posle rata je nastavio vojnu službu i 1821. godine unapređen je u pukovnika. Nakon završetka Napoleonovih ratova, Trubeckoj je stupio u masonsku ložu. Jedan je od osnivača „Saveza spasa” (1816) i „Saveza blagostanja” (1819), preteča Severnog i Južnog društva. Ova dva saveza povezana su sa masonerijom. Godine 1819. Trubeckoj je otišao u inostranstvo na lečenje. Kada se vratio u Rusiju (1821), Savez spasa i Savez blagostanja više nisu postojali. Trubeckoj je bio jedan od osnivača i lidera Severnog društva. Zalagao se za ustavnu monarhiju, ali su drugi dekabristi želeli da izvrše državni udar i uspostave republiku (npr. Rilev i Pestel). Izabran je za vođu (diktatora) ustanka dekabrista, ali se nije pojavio na Senatskom trgu, očigledno očekujući da će pobuna propasti. Uhapšen je sledećeg dana u stanu grofa Ludviga Lebzelterna, svog šuraka i ministra Austrijskog carstva u Petrogradu. Proteran je u katorgu u Nerčinsk gde je radio u rudnicima uglja. Njegova žena, Katarina Lavel, zajedno sa njim je otišla u egzil. Žena mu je umrla 1854. godine. Godine 1856. pomilovan je zajedno sa ostalim dekabristima. Njegova deca dobijaju svoje titule, ali se Trubeckoj ne vraća u Rusiju. Napisao je memoare koji su prvi put objavljei 1863. godine od strane Aleksandra Hercena u Londonu.

Izvori

• Materialы sledstvennogo dela S. P. Trubeckogo. Vosstanie dekabristov. Dokumentы. T.I, S.3-145
• Trubeckoй Sergeй Petrovič // Dekabristы. Biografičeskiй spravočnik. M., «Nauka», 1988