Википедија

Serumska bolest

Serumska bolest je sistemska imunopatološka reakcija preosetljivosti tipa tri na uvođenje parenteralnih stranih proteina, seruma životinja. Reakcije na neproteinske lekove su klinički slične reakcijama kod serumske bolesti (npr nakon primen penicilina, nesteroidnih antiinflamatorni lekova (NSAID) Ove reakcije se obično javljaju 1 do 3 nedelje nakon izlaganja leku, ali se mogu javiti već 1 do 24 sata nakon toga. Ubrzane reakcije su posredovane T-ćelijama, iako se IgE mehanizam ne može uvek isključiti.[1]

Serumska bolest
SinonimiSerum sickness
Animacija serumske bolesti
Specijalnostialergologija
Simptomiosip, bol u zglobovima, groznica, limfadenopatija (oticanje limfnih čvorova)
Uzrociantiserum, neki lekovi
Dijagnostički metodsimptomi, test krvi (nizak broj ćelija i proteina komplementa), test urina
Slična oboljenjalupus, multiformni eritem, koprivnjača
Prevencijabez upotrebe antitoksina, profilaktičkih antihistaminika ili kortikosteroida
Lečenjespontano se rešava
Lekovikortikosteroidi, antihistaminici, analgetici, prednizon
Prognozadobra
Frekvencijavarira u zavisnosti od tipa antigena.

Serumska bolest koja se javlja kod 5-10% pacijenata može se pojaviti kod osoba koje su injektirane stranim serumom, nakon ponovljenog i primarnog uvođenja stranog seruma.

Stvoren u telu stranabelančevina kruži u krvi, i uzrokuje sintezu antitela uz naknadno formiranje imunih kompleksa, depozicije na tkivima sa brojnim oštećivanjima i oslobađanjem biološki aktivnih supstanci.

Povlačenje uzročnika je glavni oslonac lečenja serumske bolesti. Antiinflamatorni lekovi i antihistaminici pružaju simptomatsko olakšanje. Teški slučajevi (zahvaćenost više sistema sa značajnim simptomima) mogu zahtevati lečenje 7 do 10 dana kortikosteroidima (0,5-2 mg/kg).[2] U nekim slučajevima, plazmafereza ​​može ublažiti serumsku bolest.[3]

Istorija uredi

Istorijski gledano, termin serumska bolest označava samoograničeni sindrom uzrokovan taloženjem imunih kompleksa koji je rezultat izlaganja stranim proteinima ili haptenima.

Von Pirquet i Schick prvi su opisali sindrom 1905. godine, kao groznicu sa kožnim erupcijama (uglavnom koje se sastoje od urtikarije), bolovima u zglobovima i limfadenopatijom u regijama koje dreniraju mesto injekcije nakon što su pacijentima dali antitoksin u obliku konjskog seruma.[4]

Kasnije su lekari prijavili sličnu kliničku sliku nakon injekcije drugih antitoksina i antivenina na dobijenih od konja.[5]

Identifikovanje serumske bolesti vremenom sepokazalo kao značajno otkriće u razumevanju bolesti imunološkog kompleksa.

Epidemiologija uredi

Godišnja incidencija serumske bolesti se smanjuje kako se primena stranih antigena u medicinskoj terapiji radefinisana.[6] Verovatnoća razvoja serumske bolesti zavisi od doze. U jednoj studiji, 10% pacijenata koji su primili 10 ml antitoksina tetanusa razvilo je serumsku bolest, dok je primena 80 ml ili više izazvala bolest kod skoro svih pacijenata.[6]

Verovatnoća takođe varira u zavisnosti od tipa antigena. Antirabični serum je povezan sa većom verovatnoćom (16,3%) serumske bolesti od antitoksina tetanusa (2,5%-5%).[6] Stopa reakcija nalik serumskoj bolesti po tipu cefaklora koja je prijavljena kod dece u Sjedinjenim Američjim Državama je 0,2%.[7]

U jednoj studiji, serumska bolest je bila češća kod pacijenata starijih od 15 godina kojima je davan antirabični serum.[8]

Bolest slična serumskoj bolesti povezana sa antibiotikom se, međutim, češće opisuje kod dece mlađe od 5 godina.

U prospektivnoj kohortnoj studiji sprovedenoj sa 109 pacijenata koji su primili zmijski protivotrov u Australiji, serumska bolest se javila kod 29% pacijenata.[9]

Etiologija uredi

Trenutno, najčešći uzrok serumske i slične serumske bolesti je reakcija preosetljivosti na lekove i vakcine koji uključuju: antitoksine, antivenine,[9] hormone drugih vrsta, streptokinaze, vakcine.

Utvrđeno je da poliklonska i monoklonska antitela pripremljena od seruma konja, zeca ili miša (npr antitimocitni globulin, OKT-3) izazivaju serumsku bolest.[10]

Lekovi koje mogu izazvati serumsku bolest
Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi Ostali lekovi povezani sa serumskom bolešću
  • Cefalosporini
  • Ciproflokacin
  • Griseofulvin
  • Linkomicin
  • Metronidazole
  • Para-aminosalicilna kiselina
  • Penicilini
  • Streptomicin
  • Sulfonamidi
  • Tetraciklini
  • Allopurinol
  • Barbiturati
  • Bupropion[11]
  • Kaptopril
  • Karbamazepin
  • Fluoksetin
  • Zlatne soli
  • Halotan
  • Hidantoini (npr. fenitoin)
  • Hidralazine
  • Indometacin
  • Jodidi
  • Gvožđe dekstran
  • Metimazol
  • Metildopa
  • Mirabegron[12]
  • Penicilamin
  • Prokainamid
  • Prokarbazin
  • Propranolol
  • Tiouracil

Prijavljeno je da monoklonalna antitela izazivaju sindrom sličan serumskoj bolesti. Ovo uključuje infliksimab, koji se koristi za lečenje poremećaja uključujući reumatoidni artritis, psorijatični artritis, Kronovu bolest, ulcerozni kolitis i akilozni spondilitis[13][14]; omalizumab, koji se koristi za lečenje astme povezane sa alergijom i hronične idiopatske urtikarije;[15][16][17][18] i rituksimab, koji se koristi za lečenje različitih reumatoloških i neoplastičnih poremećaja.[19][20][21]

Prijavljen je mogući slučaj serumske bolesti nakon treće infuzije okrelizumaba za lečenje relapsno-remitentne multiple skleroze (MS).[22]  Iako pacijent u ovom slučaju nije imao klasičnu prezentaciju groznice, osipa i artralgije, serumska bolest nije mogla biti isključena; komentar slučaja preporučuje razmatranje serumske bolesti kod pacijenata sa odloženim reakcijama preosetljivosti na anti-CD20 monoklonalne terapije.[23]

Ubodi insekata iz reda Himenoptera (npr. pčele, ose), komarci i ujedi krpelja mogu izazvati serumsku bolest.[24]

Infektivne bolesti koje uključuju cirkulišuće imune komplekse (npr. hepatitis B, infektivni endokarditis) mogu izazvati reakcije slične serumskoj bolesti. Ova stanja su često povezana sa cirkulišućim krioglobulinima.

Patogeneza uredi

Serumska bolest je primer tipa tri, ili bolesti preosetljivosti posredovane imunološkim kompleksom. Veličina molekula, punjenje, struktura, količina i valencija uključenog antigena utiču na tip formiranih imunoloških kompleksa.[25]

Za mehanizam razvoja serumske bolesti od glavnog je značaja prolongirana cirkulacija stranog proteina u krvi, formiranje sekundarnih antigena i otpornijeg kompleksa (uz obavezno učešće komplementa), taloženja cirkulišućih imunih kompleksa u tkivima sa oštećenjem njima (tip 3 reakcije preosetljivosti, alergijske reakcije, tipa razvaja fenomen Artija).

Period inkubacije bolesti je 1-2 nedelje. U drugim slučajevima, kada se karakteristična klinička slika razvija brže (u prvih 1-5 dana nakon nanošenja serum), glavnu ulogu u patogenezi mogu odigrati senzibilizacija kože antitelima (Reagin - IgE) i alergijske reakcije po tipu anafilakse.

Zašto se bolest imunološkog kompleksa javlja pod određenim okolnostima nije poznato. Mogući faktori mogu uključivati visok nivo imunih kompleksa i relativni nedostatak nekih komponenti komplementa što dovodi do smanjene sposobnosti eliminacije imunih kompleksa.[26]

Ne izazivaju imuni odgovor sve supstance koje imuni sistem prepoznaje kao strane. Antigen mora biti karakteristične veličine ili imati specifične antigene determinante i fiziološka svojstva da bi bio efikasan stimulator imunog sistema.

Nakon što se uvede odgovarajući antigen, imuni sistem pojedinca reaguje sintetisanjem antitela nakon 4-10 dana. Antitelo reaguje sa antigenom, formirajući rastvorljive cirkulišuće imune komplekse koji mogu da difunduju u vaskularne zidove, gde mogu da iniciraju fiksaciju i aktivaciju komplementa.

Imuni kompleksi koji sadrže komplement stvaraju priliv polimorfonuklearnih leukocita u zid krvnih sudova, gde se oslobađaju proteolitički enzimi koji mogu posredovati u oštećenju tkiva. Taloženje imunološkog kompleksa i naknadni inflamatorni odgovor su odgovorni za široko rasprostranjene vaskulitičke lezije koje se vide u serumskoj bolesti.

Klinička slika uredi

Serumska bolest se razvija 1-3 nedelje nakon inicijalne primene uzročnika (u mnogim slučajevima leka), ali se može javiti u roku od 12-36 sati kod osoba koje su prethodno bile senzibilizovane usled prethodnog izlaganja istoj supstanci.[3]

Simptomi serumske bolesti i njihova učestalost[3]
Simptomi Učestalost simptoma
Groznica/slabost ~100%
Kožne erupcije 93%
Artralgije (bolovi u zglobovima) 77%
Gastrointestinalne (GI) tegobe 67%
Glavobolje 57%
Mijalgije (bolovi u mišićima) 37%
Zamagljen vid 37%
Dispneja/piskanje u grudima 20%
Limfadenopatija (oticanje limfnih čvorova) 17%

Specifični GI simptomi mogu uključivati bol u stomaku, mučninu, povraćanje ili dijareju.[25]

Bol u grudima ili nedostatak daha zbog pleuritisa, perikarditisa ili miokarditisa je moguć, ali se retko javlja.

Kako se klinička slika karakteristiše groznicom, osipom i bolova u zglobovima, koja se mogu uočiti kod brojnih infektivnih i autoimunih bolesti, obavezna je konsultacija sa alergologom ili reumatologom.

Dijagnoza uredi

Groznica se razvija kod skoro svih pacijenata sa serumskom bolešću, koja prethodi kožnom osipu u 10-20% slučajeva. Groznicu karakterišu visoki skokovi koji se normalizuju u toku istog dana.[27]

Većina osipa povezanih sa serumskom bolešću je urtikarija (92%) i/ili serpiginoza.[25] Obično počinju na prednjem donjem delu trupa ili periumbilikalnim ili aksilarnim regionima i šire se na leđa, gornji deo trupa i ekstremitete.[27] U ekstremitetima, erupcije se javljaju na spoju palmarne ili plantarne kože sa dorzolateralnom površinom šaka, stopala, prstiju na rukama i nogama.

Morbiliformni ili skarlatiniformni osip, palpabilna purpura, eritem simpleks ili multiformni eritem ređe se javljaju. Na mestima ubrizgavanja mogući su svrab i eritem. Edem može biti ograničen na mesto injekcije, ali se može primetiti i na licu.[25]

Limfadenopatija (10-20%) može biti generalizovana ili može uključiti osetljivost u čvorovima koji dreniraju mesto injekcije. Može doći do i do pojave splenomegalije.

Artritis (u 10%-50% slučajeva) je obično u metakarpofalangealnim i kolenskim zglobovima i obično je simetričan.[6] Povremeno, mali zglobovi, zglobovi kičme i temporomandibularni zglob mogu biti upaljeni. Može se javiti i mijalgija ili miozitis.

Može doći do edema, posebno oko lica i vrata.

Manifestacije od strane bubrega uključuju proteinuriju, mikroskopsku hematuriju i oliguriju; međutim, značajnija bolest bubrega obično ne nastaje.

Kardiovaskularni nalazi mogu uključivati inflamaciju miokarda i perikarda, dok se generalizovani vaskulitis javlja retko.

Neurološke manifestacije uključuju sledeće znake i simptome:[25][6]

  • periferna neuropatija
  • Nneuritis brahijalnog pleksusa
  • optički neuritis
  • paralize kranijalnih nerva
  • encefalomijelitis (retko)

Plućne manifestacije, kao što je pleuritis, su retke. Međutim, dispneja i cijanoza nisu neuobičajeni simptomi.

Diferencijalna dijagnoza uredi

Dijagnoze u razmatranju uredi

Dijagnoze u razmatranju koje treba uzeti u obzir u diferencijalnoj dijagnozi serumske bolesti uključuju sledeće:

  • Dermatitis herpetiformis
  • Henoh-Šonlejova purpura (IgA vaskulitis)
  • Mikroskopski poliangiitis
  • Nefritis

Diferencijalne dijagnoze uredi

  • Krioglobulinemija
  • Neposredne reakcije preosetljivosti
  • Epštajn-Bar virus (EBV) infektivna mononukleoza (mono)
  • Infektivni endokarditis
  • Kavasakije bolest
  • Leukocitoklastični vaskulitis
  • Poststreptokokni glomerulonefritis
  • Bolest srpastih ćelija
  • Sistemski eritematozni lupus (SLE)
  • Virusni hepatitis

Terapija uredi

Povlačenje uzročnika je glavni oslonac lečenja serumske bolesti. Cilj terapije je lečenje kliničkog sindroma koji nastaje usled dejstva rastvorljivih cirkulišućih imunoloških kompleksa koji se formiraju u uslovima viška antigena. Ovi imuni kompleksi mogu nastati od primene heterolognih antiseruma ili lekova za koje se zna da izazivaju serumsku bolest.[28]

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi i antihistaminici pružaju simptomatsko olakšanje. Ovi agensi imaju analgetičko, antiinflamatorno i antipiretičko dejstvo. Njihov mehanizam delovanja nije poznat, ali mogu inhibirati aktivnost ciklooksigenaze i sintezu prostaglandina. Mogu postojati i drugi mehanizmi, kao što je inhibicija sinteze leukotriena, oslobađanje lizozomalnog enzima, aktivnost lipoksigenaze, agregacija neutrofila i različite funkcije ćelijske membrane. Od ovih lekova najčešće se koriste:[28]

  • Ibuprofen koji smanjuje upalu blokiranjem sinteze prostaglandina i smanjuje temperaturu delujući na hipotalamusni centar za regulaciju temperature. Obično se primenjuje za blage simptome artralgije, mijalgije ili groznice.
  • Naproksen, koji je indikovan za ublažavanje blagog do umerenog bola. Inhibira inflamatorne reakcije i bol smanjenjem aktivnosti ciklooksigenaze, što dovodi do smanjenja sinteze prostaglandina.
  • Ketoprofen koji se koristi za ublažavanje blagog do umerenog bola i upale. Male doze su inicijalno indikovane kod mlađih i starijih pacijenata i kod onih sa oboljenjem bubrega ili jetre. Doze veće od 75 mg ne povećavaju terapeutske efekte. Visoke doze treba davati sa oprezom i pažljivo posmatrajte pacijenta dkako če odgovoriti njih.

Teški slučajevi (zahvaćenost više sistema sa značajnim simptomima) mogu zahtevati 7 do 10 dana primenu kortikosteroida.[6]

U nekim slučajevima, plazmafereza ​​može ublažiti serumsku bolest.[3]

Pacijenta treba bolnički lečiti ako je prisutan bilo koji značajni komorbiditet (npr poodmaklo ili veoma mlado doba, imunokompromitacija), ako su prisutni neki ozbiljni simptomi ili hemodinamska nestabilnost/hipotenzija, ili ako je dijagnoza nejasna.

Prognoza uredi

Serumska bolest je obično samoograničena i nestaje u roku od nekoliko dana.[3] Prognoza serumske bolesti kod pacijenata bez zahvata unutrašnjih organa je dobra,[26] iako povremeni izveštaji navode smrtnost kao rezultat progresivnog glomerulonefritisa ili teških neuroloških komplikacija.

Komplikacije serumske bolesti mogu uključivati sledeće:[29]

  • vaskulitis
  • neuropatiju
  • akutne povrede bubrega
  • glomerulonefritis (retko)
  • anafilaksiju
  • šok

Izvori uredi

  1. ^ Torres, María J.; Salas, Maria; Ariza, Adriana; Fernández, Tahia D. (2016). „Understanding the mechanisms in accelerated drug reactions”. Current Opinion in Allergy & Clinical Immunology. 16 (4): 308—314. ISSN 1528-4050. doi:10.1097/aci.0000000000000285. 
  2. ^ „On the relation of heterophile antigen to serum sickness”. Journal of Allergy. 8 (1): 105. 1936. ISSN 0021-8707. doi:10.1016/s0021-8707(36)90146-6. 
  3. ^ a b v g d Frank, Michael M.; Hester, C. Garren (2014), Immune Complex–Mediated Diseases, Elsevier, str. 602—616, Pristupljeno 2023-12-02 
  4. ^ Shulman, Stanford T. (2016-10-28). „Clemens von Pirquet: A Remarkable Life and Career”. Journal of the Pediatric Infectious Diseases Society: piw063. ISSN 2048-7193. doi:10.1093/jpids/piw063. 
  5. ^ Ishii, Kris (1998). „Principles and Practice of Cardiopulmonary Physical Therapy. 3rd ed. Frownfelter D, Dean E, eds. St Louis, Mo, Mosby, 1996, hardcover, 787 pp, illus, $64.”. Journal of Physical Therapy Education. 12 (1): 67—68. ISSN 0899-1855. doi:10.1097/00001416-199801000-00015. 
  6. ^ a b v g d đ Rixe N, Tavarez MM. Serum Sickness. Ann Allergy. 2022 Jan. 56(2):105-9
  7. ^ King, BA; Geelhoed, GC (2003-11-24). „Adverse skin and joint reactions associated with oral antibiotics in children: The role of cefaclor in serum sickness‐like reactions”. Journal of Paediatrics and Child Health. 39 (9): 677—681. ISSN 1034-4810. doi:10.1046/j.1440-1754.2003.00267.x. 
  8. ^ Karliner, Joel S. (1965-08-02). „Incidence of Reactions Following Administration of Antirabies Serum”. JAMA. 193 (5): 359. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.1965.03090050035009. 
  9. ^ a b Ryan, Nicole M.; Kearney, Renai T.; Brown, Simon G. A.; Isbister, Geoffrey K. (2015-10-22). „Incidence of serum sickness after the administration of Australian snake antivenom (ASP-22)”. Clinical Toxicology. 54 (1): 27—33. ISSN 1556-3650. doi:10.3109/15563650.2015.1101771. 
  10. ^ Lawley, Thomas J.; Bielory, Leonard; Gascon, Pedro; Yancey, Kim B.; Young, Neal S.; Frank, Michael M. (1984-11-29). „A Prospective Clinical and Immunologic Analysis of Patients with Serum Sickness”. New England Journal of Medicine. 311 (22): 1407—1413. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm198411293112204. 
  11. ^ Benson, Elizabeth (2001). „Bupropion‐induced hypersensitivity reactions”. Medical Journal of Australia. 174 (12): 650—651. ISSN 0025-729X. doi:10.5694/j.1326-5377.2001.tb143479.x. 
  12. ^ Tan, Marcus G.; Burns, Bruce F.; Glassman, Steven J. (2019). „Serum sickness–like reaction associated with mirabegron”. JAAD Case Reports. 5 (6): 537—539. ISSN 2352-5126. doi:10.1016/j.jdcr.2019.04.010. 
  13. ^ Gamarra RM, McGraw SD, Drelichman VS, Maas LC. Serum sickness-like reactions in patients receiving intravenous infliximab. J Emerg Med. 2006 Jan. 30(1):41-4.
  14. ^ Vermeire S, Van Assche G, Rutgeerts P. Serum sickness, encephalitis and other complications of anti-cytokine therapy. Best Pract Res Clin Gastroenterol. 2009. 23(1):101-12.
  15. ^ Pilette C, Coppens N, Houssiau FA, Rodenstein DO. Severe serum sickness-like syndrome after omalizumab therapy for asthma. J Allergy Clin Immunol. 2007 Oct. 120(4):972-3.
  16. ^ Disperati P, Hicks LK, Buckstein R. Rituximab-induced serum sickness in a patient with follicular lymphoma. Leuk Lymphoma. 2007 Aug. 48(8):1633-5.
  17. ^ Harrison RG, MacRae M, Karsh J, Santucci S, Yang WH. Anaphylaxis and serum sickness in patients receiving omalizumab: reviewing the data in light of clinical experience. Ann Allergy Asthma Immunol. 2015 Jul. 115 (1):77-8.
  18. ^ Eapen A, Kloepfer KM. Serum sickness-like reaction in a pediatric patient using omalizumab for chronic spontaneous urticaria. Pediatr Allergy Immunol. 2018 Jun. 29 (4):449-450
  19. ^ Karmacharya P, Poudel DR, Pathak R, Donato AA, Ghimire S, Giri S, et al. Rituximab-induced serum sickness: A systematic review. Semin Arthritis Rheum. 2015 Dec. 45 (3):334-40.
  20. ^ Khan DA. Hypersensitivity and immunologic reactions to biologics: opportunities for the allergist. Ann Allergy Asthma Immunol. 2016 Aug. 117 (2):115-20.
  21. ^ Cheong J, Ooi K. Rituximab-induced serum sickness in the treatment of idiopathic membranous nephropathy. Clin Kidney J. 2018 Feb. 11 (1):51-53.
  22. ^ Moreira Ferreira, Vanessa F; Kimbrough, Dorlan J; Stankiewicz, James M (2020-05-19). „A possible case of serum sickness after ocrelizumab infusion”. Multiple Sclerosis Journal. 27 (1): 155—158. ISSN 1352-4585. doi:10.1177/1352458520910486. 
  23. ^ Al-Araji, Sarmad; Ciccarelli, Olga (2020-05-19). „A possible case of serum sickness after ocrelizumab infusion – Commentary”. Multiple Sclerosis Journal. 27 (1): 158—159. ISSN 1352-4585. doi:10.1177/1352458520923947. 
  24. ^ Ghiasi, Y.; Carr, T. (2023). „SERUM SICKNESS REACTION FOLLOWING RHO(D) IMMUNE GLOBULIN”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 131 (5): S102. ISSN 1081-1206. doi:10.1016/j.anai.2023.08.302. 
  25. ^ a b v g d Mannik M. Serum sickness and pathophysiology of immune complexes. Rich RR, ed. Clinical Immunology Principles and Practice. St. Louis, Mo: Mosby; 1996. 1062-71.
  26. ^ a b Pichler, Werner J. (2013), Drug hypersensitivity, Elsevier, str. 564—577, ISBN 978-0-7234-3691-1, Pristupljeno 2023-12-02 
  27. ^ a b Sicherer SH, Leung DYM. Serum sickness. Kliegman, ed. Nelson Textbook of Pediatrics. 18th ed. Online Edition, Chapter 149.
  28. ^ a b „Serum Sickness Medication: Nonsteroidal anti-inflammatory drugs, Antihistamines, Corticosteroids”. emedicine.medscape.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-03. 
  29. ^ „Serum Sickness: Prognosis”. emedicine.medscape.com. 2022-07-19. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серумска_болест&oldid=27442841”