Sedžda
Sedžda (arap. سجدة) je farz u namazu, znači spuštanje i stavljanje lica, odnosno čela na zemlju, istovremeno sa rukama, kolenima i stopalima, koje muslimani obavljaju tokom molitve, dok se uči Kuran.[1]
Ova definicija sedžde može se izjednačiti sa obavezom klanjanja koju su naredili Alah i njegov poslanik Muhamed. Reči Alahovog poslanika, što znači:
- Naređeno mi je (od Alaha) da klanjam na sedam udova, na čelo i sa znakom ruke preko nosa, i dve ruke i dva kolena i stomak i prste na dve noge. (Mutafakun Alah Hadis).[2]
Izvor sedžde uredi
Kuran naredba da se klanjaju i njene posledice na ahiret (onaj svet dženet i džehenem) pominju se u Kuranu u suri El-Kalam, stihovi 42 i 43. U ovom stihu, Alah opisuje odmazdu za ljude koji ne žele da klanjaju Alahu dok još žive u ovom ajetu. Kada budu na ahiretu biće ispunjeni poniženjem. Poniženje koje im se daje biće okrenuti naopačke položaj tela iz položaja sedžde. Položaj leđa zamenjuje položaj glave. Ovo stanje je dato nevjernicima i licemjerima.[3]
Reference uredi
- ^ Edin, Memić. „O sedždi”. preporod.com (na jeziku: bošnjački).
- ^ „O sedždi meleka Ademu, a.s.”. ZNACI (na jeziku: bošnjački).
- ^ „Propuštena sedžda je oholost”. Muftijstvo tuzlansko (na jeziku: bošnjački). 3. 5. 2020.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Sedžda na Vikimedijinoj ostavi
