Silazne arteriole

Silazne arteriole
Silazne arteriole
	Šema bubrežnog tubula i njegovog vaskularnog snabdevanja. (Oznaka „Eferentni krvni sud“ je vidljiva u gornjem levom uglu.)
	Distribucija krvnih sudova u korteksu bubrega.
Detalji
From	glomerular capillaries
Identifikatori
Latinski	arteriola glomerularis efferens capsulae renalis
TA	A08.1.03.006
FMA	272214 77043, 272214
	Anatomska terminologija [edit on Wikidata]

Silazne arteriole ili eferentne arteriole jesu krvni sudovi u satavu urinarnog sistema organizama sisara. One odvode krv iz glomerula.^[1]

Eferentne arteriole koje nastaju konvergencijom glomerularnih kapilara odvode već filtriranu krv iz glomerula. One igraju važnu ulogu u održavanju brzine glomerularne filtracije, uprkos fluktuacijama krvnog pritiska.^[1]

U bubregu sisara one prate dva značajno različita toka, u zavisnosti od lokacije glomerula iz kojih potiču. U bubrezima sisara, oko 15% glomerula leži blizu granice između bubrežne kore (korteksa) i bubrežne srži (medule) i poznati su kao jukstamedularni glomeruli. Ostatali glomeruli su jednostavni nediferencirani glomeruli bubrežne kore.^[1]

Silazne arterije u nediferenciranim glomerulima kore bubrega uredi

Silazne arteriole nediferenciranih kortikalnih glomerula su najsloženije. Neposredno po izlasku iz glomerula, granaju se u kapilare i postaju deo bogatog spleta krvnih sudova koji okružuju delove korena bubrežnih tubula.

Silazne arterije u jukstamedularnim glomerulima uredi

Eferentne arteriole jukstamedularnih glomerula se značajno razlikuju. One se razlažu ali formiraju snopove krvnih sudova (arteriole rekti) koje prelaze spoljašnju zonu bubrežne srži da bi ispunili unutrašnju zonu. Krvni sudovi koji se vraćaju iz unutrašnje bubrežne srži (venule rektii) protežu se na veoma pravilan način među silaznim arteriolama rekti, formirajući dobro organizovanu rete mirabile.

Ovo je odgovorno za osmotsku izolaciju unutrašnje srži od ostatka bubrega i omogućava izlučivanje hipertonične mokraće, kada okolnosti to zahtevaju. Pošto rete takođe izoluje unutrašnji deo kore od razmene gasova, svaki metabolizam u ovoj oblasti je anaeroban, a crvena krvna zrnca, koja tu ne bi imala nikakvu svrhu, obično se iz ovih arteriola, nepoznatim mehanizmom, izbacuju u kapilare pleksusa koji okružuje tubule spoljašnje zone bubrežne srži.

Krv u ovom spletu vraćajući se iz unutrašnje srži pronalaze put do bubrežne vene i opšte cirkulacije putevima sličnim krvnim sudovima onima koji omogućavaju drenažu ostatka kore bubrega.

Regulacija brzine glomerularne filtracije uredi

Kada se nivo angiotenzina 2 poveća zbog aktivacije sistema renin-angiotenzin-aldosteron,^[2] većina arterija u telu doživljava vazokonstrikciju kako bi se održao odgovarajući krvni pritisak. Međutim, ovo smanjuje dotok krvi u bubrege. Da bi se kompenzovale, eferentne arteriole se sužavaju u većem stepenu od drugih arterija kao odgovor na povećane nivoe angiotenzina 2. Zbog toga se pritisak u glomerularnim kapilarama održava, a brzina glomerularne filtracije ostaje odgovarajuća. Međutim, u fazama gde je angiotenzin 2 veoma visok tokom dužeg vremenskog perioda, on će povećati onkotski pritisak koloida, suprotstavljajući se povećanom hidrostatskom pritisku usled eferentne konstrikcije. Ovo će smanjiti brzinu glomerularne filtracije, u zavisnosti od nivoa onkotskog proširenja kapilara, što rezuluje smanjenom frakcijom filtracije.^[3]