Sindrom nemirnih nogu

Sindrom nemirnih nogu ili Vilis-Ekbomova bolest je skup neuroloških simptoma koji se karakterišu nelagodnošću u nogama tokom mirovanja. Sindrom prati konstantno pomeranje nogu, svrab, pucketanje i jeza u koži, pretežno u večernjim satima i noću, što ima za posledicu poremećaj normalanog procesa spavanja, i ili ležanja u mirnom stanju.

Epidemiologija

Iako se najčešće javlja kod osoba starijih od 40 godina, sa učestalošću od 2-10%, sindrom je prisutan u svim starosnim grupama.

U oko 15% slučajeva bolest nemirnih nogu izaziva hroničnu nesanicu.

Kod žena, bolest se češća javlja nego kod muškaraca, što se objašnjava činjenicom da je kod muškaraca nervni sistem stabilniji (jači).

Etiologija

Faktori rizika

Sindrom nemirnih nogu se može razviti u bilo kom uzrastu, čak i tokom detinjstva. Poremećaj je češći sa starenjem i češći je kod žena nego kod muškaraca.

Sindrom nemirnih nogu obično nije povezan sa ozbiljnim medicinskim problemom, međutim, ponekad može da prati neka stanja, kao što su navedena u donjoj tabeli:

Poremećaj	Opis
Periferna neuropatija	Ovo oštećenje nerava u rukama i stopalima ponekad je posledica hroničnih bolesti kao što su šećerna bolest i alkoholizam.
Nedostatak gvožđa	Čak i bez anemije, nedostatak gvožđa može izazvati ili pogoršati bolest. Kod bolesnika sa istorijom krvarenja iz želuca ili creva, ili kod bolesnica sa teškim menstrualnim periode, ili nepravilnom dijetom u krvi se može javiti nedostatak gvožđa.
Insuficijencija bubrega	Ako postoji otkaz funkcije bubrega, može se javiti i nedostatak gvožđa, sa pratećom anemijom. Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, zalihe gvožđa u krvi se mogu smanjiti. Ova i druge promene u hemiji tela mogu izazvati ili pogoršati bolest.
Bolesti kičmene moždine	Lezije kičmene moždine su često povezane sa ovom bolešću Nakon anestezije kičmene moždine, kao što je kičmeni blok, povećava rizik od razvoja sindroma nemirnih nogu.

Klinička slika

Glavni simptom bolesti je nagon za pokretanjem donjih ekstremiteta. Pacijenti obično opisuju simptome kao abnormalne, neugodne senzacije u nogama ili stopalima, koje se obično dešavaju na oba udav istovremeno, a jako retko na rukama.

Ponekad je pacijentu teško da objasni senzacije, koje ne opisuju kao grč u mišićima ili obamrlost, već najšešće kao želju i potrebu za pokretanjem nogu.

Uobičajeno je da sidorm bolesti varira u težini i karakteristikama simptoma, ne samo kod određenih pacijenata već i kod istog pacijenta.

Ponekad simptomi privremeno nestaju u određenim vremenskim periodima, a zatim se ponovo vraćaju.

Zajedničke prateće karakteristike kliničke slike

Simptom	Karakteristike
Senzacije koje počinju nakon odmora	Osećajš obično počinje nakon ležanja ili nakon dužeg sedenja, npr. u automobilu, avionu ili bioskopu.
Promene izazvane pokretom	Nakon laganog pokretata ili hodanja smanjuje se osećaj istezanja i osećaj trzanja u nogama.
Pogoršanje simptoma u večernjim satima	Simptomi se javljaju uglavnom noću, i pogoršavaju tokom sna.
Noćni trzaji nogu	Mogu biti povezani sa drugim, češćim stanjem koje se naziva periodično kretanje udova tokom spavanja, što uzrokuje trzaje i šutiranje nogom, najšešće tokom noći.

Komplikacije

Iako sindrom nemirnih nogu ne dovodi do drugih ozbiljnih stanja, simptomi mogu biti u rasponu od jedva dosadnih do onesposobljavajućih.

Mnogi bolesnici sa ovom bolešću teško je podnose pre svega zbog narušenog toka spavanja.

Ozbiljni oblici bolesti mogu prouzrokovati značajno oštećenje kvaliteta života i mogu dovesti do depresije. Dok stalna nesanica može dovesti do prekomerne dnevne pospanosti, koja može ometati i proces dremanja.

Vidi još

• Nesanica

Spoljašnje veze

Klasifikacija	D ICD-10: G25.8 ICD-9-CM: 333.94 OMIM: 102300 608831 MeSH: D012148 DiseasesDB: 29476
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 000807 eMedicine: neuro/509 Patient UK: Sindrom nemirnih nogu

• Restless Leg Syndrome and Cardiac Risk (jezik: engleski)
• Restless legs syndrome (RLS) (jezik: engleski)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).