Sintaksa padeža

Padežni sistem je vrlo kompleksan i složen podsistem sintakse. Njega čine različiti oblici promenljivih imeničkih reči. Padeži predstavljaju morfosintaksičku kategoriju imeničkih reči. S jedne strane , čine sistem oblik u promeni (deklinacija ) imeničkih reči , a s druge strane regulišu njihove upotrebne vrednosti, tj. sintaksičke funkcije u rečenici.

Nezavisni padeži

U sedmopadežnom sistemu nezavisni padeži su nominativ i vokativ . Oni ne zavise od od drugih reči, ne označavaju nikakav odnos prema drugim rečima , ali imaju svoj poseban oblik i funkciju, čime se uključuju u padežni sistem.

Nominativ je osnovni oblik imenskih reči , ne zavisi ni od jedne reči u rečenici, upotrebljava se kao glavni deo rečenice ili kao glavni član zavisne sintagme. Nominativ je bespredloški padež, s njim se upotrebljava samo veznik kao u poredbenim konstrukcijama ( On je vredan kao pčela.).

Značenja i funkcije nominativa

• imenovanje pojmova, pisani nazivi, naslovi, odrednice u rečenicama, spiskovima, popisima lica i stvari: "Seobe“,Ministarstvo prosvete , Univerzitet .
• gramatički subjekat: Kiša je pala. ; Student polaže ispite.
• imenski deo predikata : On je student.
• odredba imenske reči - atribut , atributiv, apozicija, apozitiv: velika reka ; Sava,velika reka, protiče...; Čovek , umoran, nastavi da hoda;
• dopuna glagola nepotpunog značenja: Ona se zove Svetlana.
• nepotpuna rečenica: Čista budalaština.
• poređenje: Radi kao mrav.

Vokativ ne označava odnose među imeničkim rečima, naknadno je dodata reč u iskazu, oblik za dozivanje i skretanje pažnje, intonaciono izdvojen u rečenici, u pisanju odvojen zapetom.

Značenja i funkcije vokativa

• dozivanje: Marko, dođi ovamo;
• skretanje pažnje: To je, gospodo, veoma važno.
• subjekat i imenski deo predikata u narodnim pesmama: Netko bješe Strahinjiću bane.; Misli jedan da je gorski vuče.

Zavisni padeži

Zavisni padeži imaju značenje raznih odnosa u koje stupaju imenske reči, čime imenske reči postaju odredba ili dopuna drugim imenskim rečima.

Genitiv je po značenju i funkciji najsloženiji padež. Njime se uvek kazuje čega se pojam tiče, na šta se odnosi dati pojam. Javlja se u dva oblika, bez predloga i sa predlozima (od, iz, sa, između, iznad, ispod, ispred, izvan, bez, zbog ).

Značenja i funkcije genitiva

1. Posesivni genitiv : kuća mog rođaka, roman Bore Stankovića, devojka plave kose (nekongruentni atribut), pevanje ptica(subjekatski genitiv), osećanje života(objekatski genitiv)
2. Ablativni genitiv : Odrekao se lošeg društva, Izašao je iz kuće(priloška odredba za mesto), kišnica je pala s krova(nekongruentni atribut) , takođe označava poreklo nečega
3. Partitivni genitiv: Kupili su hleba i mleka(pravi objekat)

Genitiv ima još mnoga značenja kao što su:

• vremenski : Letovali smo prošlog leta.
• sa značenjem mesta : Pojavi se između zgrada.
• sa značenjem načina: Radovao se od srca.
• sa značenjem uzroka: Uradio je to iz ljubavi.
• sa značenjem cilja : Došla je radi upisa....

Dativ - osnovno značenje dativa jeste namena, usmerenost, upravljenost. Javlja se u dve forme - bez predloga i sa predlozima ( prema, ka, nasuprot, uprkos, blizu, nadomak).

Značenja i funkcije dativa

• dopuna glagola davanja : Uručili su njemu nagradu.
• dativ stanja : Njemu se spavalo.
• posesivni dativ : Otac mu je bio oficir.
• dopusno značenje : Došao je uprkos preprekama.
• priloška odredba za mesto : Vratili su se svojoj kući.
• nepravi objekat : On mu se divi.
• vreme: Udaje se k jeseni....

Akuzativ se javlja u funkciji pravog objekta, predmeta radnje koji ta radnja obuhvata. Javlja se bez predloga sa predlozima ( kroz, niz, uz, na, u, o, za, po, mimo, među, nad, pod, pred).

Značenja i funkcije akuzativa

• pravi objekat : Čitao je zanimljivu knjigu.
• logički subjekat : Marka boli zub.
• nepravi objekat : Mislili su na ispit.
• vreme, mera vremena : Dolazili su svaki dan.
• način : Išli su nogu pred nogu.
• mesto : Išli su kroz šumu.
• sredstvo : Balzak je kroz svoje romane pokazao...

Instrumental se javlja u osnovnom značenju sredstva i društva. Javlja se bez predloga i sa predlozima( s/sa, za, među, nad, pod, pred).

Značenja i funkcije instrumentala

• sredstvo,oruđe : Oterao je psa štapom.
• način : Trčali su s naporom.
• mesto : Sedeli su za stolom.
• vreme : Godinama je čekala.
• nepravi objekat : Car Dušan je zavladao i drugim oblastima.
• društvo : Došao je sa drugovima.
• nepravi objekat : Bavi se trgovinom.

Lokativ se javlja najčešće sa značenjem mesta i samo sa predlozima ( na, u, po, o, prema, pri).

Značenja i funkcije lokativa

• mesto : Na tabli nešto piše.
• vreme : Sećao se kakav je bio udetinjstvu.
• način : Sve idepo planu.
• imenski deo predikata : Stalno su bili na oprezu.
• nepravi objekat : Brinuli su o deci .
• uzrok i cilj : Došao je po zadatku....

Literatura

• Javorka Marinković, Autorizovane beleške studenata sa predavanja prof. Javorke Marinković;
• Živojin S. Stanojčić, Kreativni centar Beograd 2010. godine;