Википедија

Ситафордска загонетка

дело детективске фантастике британске књижевници Агате Кристи

Sitafordska misterija je delo detektivske fantastike britanske književnici Agate Kristi. Roman je prvi put objavljen u SAD od strane Dodd, Mead and Company 1931. godine pod naslovom Ubistvo u Hejzelmuru[1][2] i u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane Collins Crime Club.

Sitafordska zagonetka
Orig. naslovThe Sittaford Mystery
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
IzdavačDodd, Mead and Company
Datum1931.
Broj stranica308 (prvo izdanje)
Hronologija
PrethodnikUbistvo u vikarijatu
NaslednikOpasnost u End Hausu

Septembra iste godine pod originalnim naslovom Agate Kristi.[3] To je prvi njen roman koji je dobio drugačiji naslov za američko tržište. Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2,00 dolara,[2] a izdanje u Velikoj Britaniji za sedam šilinga i šest penija (7/6).[4]

Gospođa Vilet i njena ćerka organizuju veče „ okretanja stola “ (seanse) tokom snežne zimske večeri u Dartmuru. Duh im govori da je kapetan Trevelijan mrtav. Pošto su putevi neprohodni za vozila, major Barnabi najavljuje svoju nameru da ode do sela peške da proveri stanje svog prijatelja, gde izgleda otkriva da se predviđanje ostvarilo. Emili Trejfjuzis, verena za Trevelijanovog nećaka, otkriva misteriju zajedno sa policijom.

Roman je bio dobro prihvaćen, uz pohvale za lik gospođice Emili Trejfjuzis. Pominjanje ser Artura Konana Dojla koji više nije bio živ kada je knjiga objavljena i elementi okruženja koji podsećaju na Dojlovo delo Baskervilski pas (objavljen 1902) takođe su zabeleženi i cenjeni.

Radnja

uredi
  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Sitaford je malo selo na obodu Dartmura. Gospođa Vilet i njena ćerka Vajolet su novi stanari Sitaford Hausa, rezidencije u vlasništvu Trevelijana, penzionisanog kapetana mornarice. Pozivaju četvoro ljudi na čaj u petak popodne: dugogodišnjeg prijatelja kapetana Trevelijana, majora Barnabija, gospodina Rajkrofta, gospodina Ronija Garfilda i gospodina Duka. Na predlog gospodina Garfilda, njih šestoro odlučuju da igraju igru okretanja stola. Tokom seanse, u 17.25, duh objavljuje da je kapetan Trevelijan upravo ubijen. Zabrinut za kapetanovu bezbednost u Ekshamptonu, major Barnabi kaže da namerava da prepešači do tamo šest milja. Tlo je pokrio debeo sloj snega, a za kasno veče predviđaju se dalje obilnije snežne padavine. U Sitafordu nema telefona, a automobili ne mogu manevrisati u ovim uslovima.

Dva i po sata kasnije, nešto pre 20 časova, usred mećave, major Barnabi se vuče stazom do ulaznih vrata Hejzelmura, kuće u Ekshamptonu u kojoj sada živi kapetan Trevelijan. Kada niko ne otvara vrata, on odlazi po lokalnu policiju i lekara. Ulaze u kuću kroz otvoreni prozor za radnu sobu pozadi i pronalaze mrtvo telo kapetana Trevelijana na podu. Doktor Voren procenjuje da je vreme smrti između 17 i 18 časova. Prelom lobanje je uzrok smrti. Oružje je bila zelena cev puna peska.

U testamentu kapetana Trevelijana piše da će, osim 100 funti za njegovog slugu Evansa, njegova imovina biti podjednako podeljena na četiri osobe: njegovu sestru Dženifer Gardner, njegovog sestrića Džejmsa Pirsona, sestričinu Silviju Dering i sestrića Brajana Pirsona (troje dece njegove druge, preminule sestre). Svako od četvoro će naslediti oko 20.000 funti. Džejms Pirson je uhapšen zbog ubistva jer je u vreme ubistva bio u Ekshamptonu, bezuspešno pokušavajući da dobije zajam od kapetana Trevelijana.

Dok zvaničnu istragu vodi inspektor Narakot, verenica Džejmsa Pirsona Emili Trejfjuzis počinje da istražuje samu sebe. Pomaže joj Čarls Enderbi, novinar Dejli Vajra koji je, posle ubistva, predao ček na 5.000 funti majoru Barnabiju za pobedu na fudbalskom takmičenju organizavnog od strane novina u Ekshamptonu. Emili i Čarls ostaju sa gospodinom i gospođom Kertis u Sitafordu, tražeći tragove o zločinu. Gospodin Dejkres, zastupnik Džejmsa Pirsona, kaže Emili da stvari izgledaju mnogo gore nego što su već zamišljali. Džejms je pozajmio novac od svoje firme da špekuliše akcijama bez znanja preduzeća.

Ima nekoliko lažnih tragova. Brajan Pirson je bio pod sumnjom kada ga je Enderbi otkrio kako pravi noćni sastanak sa Vajolet Vilet. On je Violetin verenik. Nije bio u Australiji, ali se vratio u Englesku istim brodom sa Viletovima. Pobuda Viletovih za useljenje u izolovanu kuću u Sitafordu jeste nije imao nikakve veze sa kapetanom Trevelijanom. Hteli su da žive blizu zatvora Dartmur gde je bio zatvoren Vajoletin otac. Njegov bekstvo iz zatvora tri dana nakon ubistva osmislio je Brajan Pirson. On i Brajan će živeti sa Viletovima kao njihovim slugama dok opasnost ne prođe, ali je zatvorenik ponovo uhvaćen. Martin Dering je stvorio lažno pokriće jer ga je supruga Silvija nadgledala zbog brakorazvodnog postupka. Silvija je sestričina gospodina Rajkrofta. Dženifer Gardner je kuma gospodina Garfilda, a gospodin Djuk je bivši glavni inspektor Skotland Jarda.

Emili rešava zagonetku u Hejzelmuru pošto je pronašla skijaške čizme kapetana Trevelijana skrivene u dimnjaku i dva para skija različitih veličina. Major Barnabi je ubica. On je usmeravaoo pokrete stola tokom seanse kako bi duh preneo poruku da je kapetan Trevelijan ubijen. Umesto da pređe šest milja za dva i po sata nakon seanse, otišao je u svoju kuću da obuče skije i prešao je za oko 10 minuta. Ubio je kapetana Trevelijan oko pet do šest. Zatim je očistio skije i stavio ih u orman. Sakrio je Trevelijanove skijaške čizme u dimnjak kako bi sprečio da ih policija vidi, i na taj način verovatno shvatio koliko je brzo osoba na skijama mogla da putuje između Sitaforda i Eksamptona. Major Barnabi se nadao da će drugi par skija, drugačije veličine, proći neprimećeno.

Gospodin Rajkroft, koji je član Društva za psihološka istraživanja, ponovo okuplja pet od šest prvobitnih učesnika za drugu seansu u vili "Sitaford", a odsutnog gospodina Djuka zamenjuje Brajan Pirson. Seansa je tek počela kada je ušao inspektor Narakot u društvu Emili i gospodina Djuka i optužio majora Barnabija za ubistvo kapetana Treveliana. Emili objašnjava da je Barnabi izgubio mnogo novca kupovinom neispravnih akcija. Njegova pobuda za ubistvo je bila da zadrži ček na 5.000 funti. Dobio je pismo u kojem ga je obaveštavao o pobedi ujutru na dan ubistva, suprotno onome što je rekao Enderbiju. Kapetan Trevelijan je pobedio na takmičenju, ali je koristio Barnabijevo ime da pošalje rešenja za takmičenje. U poslednjem poglavlju, Emili odbija Enderbijevu ponudu za brak – koji se zaljubio u nju tokom istrage – jer još uvek voli svog verenika Džejmsa.

Likovi

uredi

Stanovnici Sitaforda

uredi
  • Vila "Sitaford": gospođa Vilet i njena ćerka Vajolet
  • Vikendica 1: Major Džon Edvard Barnabi
  • Vikendica 2: Kapetan Vajat i njegov indijanski sluga Abdul
  • Vikendica 3: Gospodin Rajkroft, ujak gospodina Martina Deringa
  • Vikendica 4: gospođica Kerolajn Pershaus i njen sestrić Ronald Garfild
  • Vikendica 5: Bračni par Kertis
  • Vikendica 6: Gospodin Djuk

Istražitelji

uredi
  • gospođica Emili Trejfujusis: verenica Džejmsa Pirsona; amaterski tragač
  • gospodin Čarls Enderbi: novinar Dejli Vajer-a; amaterski tragač
  • Inspektor Narakot: istražitelj iz Eksetera
  • Nadzornik Maksvel: Narakotov šef
  • Pozornik Grejvs: policajac iz Ekhamptona
  • Narednik Polok: policajac iz Ekhamptona
  • Dr. Voren: lekar iz Ekhamptona

Ostali

uredi
  • Kapetan Džozef A. Trevelijan: vlasnik vile "Sitaford", zakupac Hejzelmur" u Ekshemptonu
  • Gospodin Robert Henri Evans: sluga kapetana Trevelijana
  • Gospođa Rebeka Evans: Evansova žena
  • Gospođa Dž. Beling: Rebekina majka, vlasnica kafane "Tri krune" u Ekhamptonu sa dozvolom
  • Vilijamson i Vilijamson: agenti za nekretnine
  • Volters i Kirkvud: zastupnici kapetana Treveliana
  • Gospođa Dženifer Gardner: sestra kapetana Trevelijana, živi u „Lovorima“ u Egzeteru, kuma gospodina Ronalda Garfilda
  • Gospodin Robert Gardner: Dženiferin suprug, invalid
  • Gospođica Dejvis: medicinska sestra Roberta Gardnera
  • Beatris: Služavka gospodina i gospođe Gardnera
  • Gospodin Džejms Pirson: Sestrić kapetana Trevelijana u Londonu
  • Gospodin Dejkres: zastupnik Džejmsa Pirsona
  • Gospođa Silvija Dering: Sestričina kapetana Trevelijana
  • Gospodin Martin Dering: Silvijin muž
  • Gospodin Brajan Pirson: Sestrić kapetana Trevelijana iz Novog Južnog Velsa, Australija
  • "Frimentl" Fredi: osuđenik iz zatvora u Dartmuru u Kraljevićgradu

Književni značaj i recepcija

uredi

Sitafordska zagonetka je bila prva Kristina knjiga koju nije recenzirao časopis Književni dodatak Vremena.

U izdanju Pregledu knjige njujorškog Vremena od 16. avgusta 1931. stoji da je „gđa. Najnovija Agata Kristi je na nivou njenog uobičajenog visokog standarda i u poređenju sa Ubistvom Rodžera Akrojda, jednim od najboljih koje je ikada uradila." U recenziji se dalje navodi da je „gospođica Trejfjusis jedna od najoštrijih i najdopadljivijih detektiva poslednjih meseci“. Na kraju su rezimirali: „Odlična knjiga koju možete poneti za čitanje vikendom“.[5]

U kratkom pregledu od 23. oktobra 1931, Dnevno ogledalo je rekao da „Par cipela za sneg i nagradno takmičenje nude tragove ka otkrivanju ubice, koji je dobro sakriven“.[6]

Robert Barnard je knjigu opisao kao veoma zabavnu, sa vešto postavljenim tragovima.“[7]

Čarls Ozborn: „... snažno postavljen zaplet, a do rešenja postavljenih zagonetki se verovatno neće doći dedukcijom od strane čitaoca. Delo je takođe jedan od najzabavnijih krimi romana gospođe Kristi, a njena upotreba Dartmura kao lokacije je majstorska.“[8]

Reference na druga dela

uredi

Misterija Sitaforda sadrži nekoliko referenci na Baskervilskokg psa Artura Konana Dojla.

  • Obe priče su smeštene u grofoviju Devon i imaju gotičku atmosferu koju daje nagoveštaj da bi natprirodni fenomeni mogli biti deo zapleta.
  • U obe priče je odbegli osuđenik iz zatvora Dartmur: „Frimantle“ Fredi u jednoj, Selden u drugoj.
  • U obe priče postoji prirodnjak : gospodin Rajkroft u jednoj, Džek Stejplton u drugoj.
  • U jedanaestom poglavlju, Čarls Enderbi kaže: „Ta seansa je takođe bila čudna. Razmišljam da o tome pošem za novine. Dobijte mišljenja od ser Olivera Lodža i ser Artura Konana Dojla i nekoliko glumica i ljudi o tome." Konan Dojl je zapravo bio entuzijastičan za parapsihologiju, posebno u kasnijim godinama.

Mesta

uredi

'Ekhampton' je lako prepoznatljiv kao Okehampton. Na Dartmuru postoji Sitaford Tor, što je dalo inspiraciju Kristiju za imenovanje. Fizička lokacija njenog izmišljenog naselja Sitaford se u velikoj meri poklapa sa onim u Belstonu, ali njegov opis takođe podseća na Trouli gde je Kristijeva imala kuću.

Istorija publikacije

uredi

U SAD roman je serijalizovan u časopisu Gud Hausekiping u šest nastavaka od marta (tom XCII, broj 3) do avgusta 1931 (tom XCIII, broj 2) pod naslovom Ubistvo u Hejzelmuru sa ilustracijama V. Smitsona Broudheda.

  • 1931, Dodd Mead and Company (Njujork), 1931, tvrd povez, 308 stranica
  • 1931, Collins Crime Club (London), 7 September 1931, tvrd povez, 256 stranica
  • 1948, Penguin Books, mek povez, (Penguin broj 690), 255 stranica
  • 1950, Dell Books (Njujork), mek povez, (Dell broj 391), 224 stranica
  • 1961, Fontana Books, mek povez, 190 stranica
  • 1973, Ulverscroft, tvrd povez, 387 stranica, ISBN 0-85456-203-6
  • 2010, HarperCollins; tvrd povez: 256 pages, ISBN 978-0-00-735459-7

Posveta

uredi

Posveta knjige glasi: „MEM-u, sa kojim sam razgovarala o zapletu ove knjige na uzbunu onih oko nas“. Osoba kojoj je knjiga posevećena je drugi suprug Agate Kristi, Maks Malovan (1904–1978) i jedna je od četiri knjige posvećene njemu, pojedinačno ili zajedno, a ostale su Ubistvo u Orijent ekspresu (1934), Hajde, reci mi kako živiš (1946) te poslednje pisano delo Kristi, Zaleđe sudbine (1973).

Godine 1928, Kristijeva je planirala odmor u Zapadnoj Indiji kada je slučajan razgovor na večeri sa komandantom Hauom iz Kraljevske mornarice i njegovom suprugom, koji se upravo vratio sa stacioniranja u Persijskom zalivu, probudio interesovanje za posetu Bagdadu, posebno kada su Haovi istakli da bi deo putovanja mogao da uključuje putovanje čuvenim Orijent ekspresom. Hausi su takođe spomenuli da je nedaleko od Bagdada, arheološka ekspedicija otkrivala ostatke drevnog grada Ura, o čemu je Kristi sa velikim interesovanjem čitala u The Illustrated London News. Zanesena idejom da krene na takvo putovanje, promenila je karte kod Tomasa Kuka i otpočela putovanje.[9]

Na putovanju se našla u društvu dosadne Engleskinje koja je bila rešena da uzme Kristijevu „pod svoje”, iako je to bilo poslednje što je želela. Očajnički želeći da pobegne, otputovala je u Ur i upoznala vođu arheološke ekspedicije Leonarda Vulija (1880–1960) i njegovu suprugu Katarinu (1888–1945). Posetioci iskopavanja su obično bili obeshrabreni, ali Ketrin Vuli je bila veliki obožavalac Ubistva Rodžera Akrojda. Pošto je bila moćna i teška žena koja se uvek snalazila u velikim i malim stvarima (Gertruda Bel je Ketrin opisala kao „opasnu“), prema Kristijevoj se ophodila kao prema počasnoj gošći.[10]‍:172–173 Godine 1929. Kristijeva je dala Vulijevim na privremeno korišćenje njenu tadašnju rezidenciju u Kresvel Plejsu u Londonu, a oni su je, zauzvrat, pozvali da se vrati na iskopavanje na kraju sezone.[10]‍:178

Vrativši se tamo u februaru 1930, upoznala je Maksa Malovana, koji je bolovao od upala slepog creva. Katarina mu je naredila da odvede Kristijevu u obilazak lokalnih znamenitosti. Posetili su Nipur, Divaniju, Nejeif, Ukhaidir i Kerbelu i na povratku u Bagdad, njihov automobil se zaglavio u pesku. Malovan je bio impresioniran načinom na koji je Kristijeva, umesto da podlegne panici, samo legla u hlad automobila da spava, dok je beduin otišao po pomoć. Nakon ponovnog ujedinjenja sa Vulijevim, većina žurke je postepeno krenula u Grčku gde je Kristijeva primila telegrame u kojima su je obaveštavali da je njena ćerka Rozalind (koja je bila na brizi o svojoj sestri u Abni Holu) teško bolesna od upale pluća. Kristijeva je krenula kući na četvorodnevno putovanje vozom sa Maksom u pratnji.[10]

Upoznavši je na putovanju, odlučio je da predloži brak i, nakon još nekoliko sastanaka, to je i učinio, na veliki šok Kristijeve.[10]‍:185

Kristijeva je prihvatila i pritom ju je njen zet Džejms Vots (1878?–1957) upozorio na oprez, a žestoko se usprotivila njenim planovima njegova supruga (Kristina sestra) Medž (1879–1950).[10]‍:185 Njihov sin Džek Vots (1903–1961) koji je zajedno sa Maksom bio na Nju koledžu u Oksfordu takođe je bio protiv, navodno zbog nepoverenja prema svom novom „stricu“.[11] Pošto je Sitafordska misterija napisana u ovom periodu, verovatno je da je ovo protivrečnost sadržana u posveti.

Prilagođavanja

uredi

Televizija

uredi

Roman je nominalno adaptirala TV Granada kao misteriju gospođice Marpl kao deo serije Agatha Christie's Marple (smeštena 1952. godine). U njemu je bila Džeraldin Mekjuan kao gospođica Marpl, koja se nije pojavila u romanu. Osim imena nekih likova i mesta, radnja ima malo sličnosti sa izvornom pričom i dodat je niz anahronih tema. U njemu su gostovali Timoti Dalton kao Trevelijan, Patriša Hodž kao gospođa Evadne Vilet, Keri Maligan kao Vajolet Vilet, Lorens Foks kao Džim Pirson. Emitovan je u Ujedinjenom Kraljevstvu 30. aprila 2006. Promene učinjene u ekranizaciji su:

  • U radnju je kao istražiteljka dodata gospođica Marpl koja se ne pojavljuje u romanu.
  • Likovi kapetana Vajata, njegovog sluge Abdula, gospodina Rajkrofta, bračnog para Kertis, gospodina Djuka, inspektora Narakota, nadzornika Maksvela, pozornika Grejvsa, narednika Poloka, gospodina Roberta Henrija Evansa, njegove supruge Rebeke, Dženifer i Boberta Gardnera, gospođice Dejvis, služavke Beatris, gospodine Dejkresa, Silvije i Martina DeringaBrajana Pirsona i robijaša Fredija se ne pojavljuju.
  • Imena nekih likova su izmenjena (kapetan Džozef Trevelijan je postao Klajv Trevelijan, Džon Barnabi Čarls Barnabi, Čarls Enderbi Džon Enderbi, Kerolajn Pershaus Elizabet Pershaus, Ronald Garfild Donald Garfild, a dr. Voren dr. Ambroz Bart)
  • Od Trevelijanovih zastupnika pojavljuje se samo Kirkvud kome je dodato ime Stenli.
  • Dodati su likovi Artura Hopkinsa, Ahmeda Galija, Martina Zimermana i Arčija Stouna.
  • Identitet i pobuda ubice su promenjeni. U ekranizaciji je to Čarls Barnabi koji je u stvari sin Klajva Trevelijana i ubio ga je pošto je napustio njega i njegovu majku zbog čega je njegova majka umrla. Način izvršenja ubistva je ostao isti kao u romanu izuzev dodavanja egipatske škorpije kraj leša.

Roman je takođe ekranizovan kao epizoda u okviru Les Petits Meurtres d'Agatha Christie iz 2018.

Radio

uredi

Petodelna radio drama je prvi put emitovana na Bi-Bi-Si Radiju 4 1990. godine sa Melindom Voker kao Emili Trejfjusis, Stivenom Tompkinsonom kao Čarlsom Enderbijem, Džonom Mofatom kao gospodinom Rajkroftom i Džefrijem Vajthedom kao inspektorom Narakotom.[12]

Izvori

uredi
  1. ^ Cooper, John; Pyke, B.A. (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second izd.). Scholar Press. str. 82, 86. ISBN 0-85967-991-8. 
  2. ^ a b Marcum, J S (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1930 - 1934”. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  3. ^ „Review”. The Observer. 6. 9. 1931. str. 6. 
  4. ^ Wagstaff, Vanessa; Poole, Stephen (2004). Agatha Christie: A Reader's Companion . Aurum Press Ltd. str. 71. ISBN 1-84513-015-4. 
  5. ^ „Review”. The New York Times Book Review. 16. 8. 1931. str. 17. 
  6. ^ „Review”. Daily Mirror. 23. 10. 1931. str. 20. 
  7. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 205. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. str. 63. 
  9. ^ Christie, Agatha (1977). An Autobiography. Collins. str. 361. ISBN 0-00-216012-9. 
  10. ^ a b v g d Morgan, Janet (1984). Agatha Christie, A Biography. Collins. ISBN 0-00-216330-6. 
  11. ^ Thompson, Laura (2007). Agatha Christie, An English Mystery. Headline. str. 295. ISBN 978-0-7553-1487-4. 
  12. ^ „The Sittaford Mystery”. BBC. 26. 12. 2015. Pristupljeno 28. 12. 2015. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ситафордска_загонетка&oldid=27536350”