Википедија

Skejter

Skejtbording (poznat i kao skejtanje) naziv je za ekstremni sport u kojem osoba (skejtborder ili skejter) stoji na posebnoj dasci s točkovima na dve osovine (skejtebordu ili skejtu) te pritom izvodi razne trikove.[1][2] Sam naziv dolazi od dve engleske reči: skate, što znači „klizati” te board, što znači "daska". Skejteri ili skejtborderi su pripadnici omladinske potkulture i vrste sporta „skejtbordinga” (engl. skateboarding). Povezuje se sa ekstremnim akrobacijama, umetnošću crtanja grafita, uzbudljivim načinom života i pobunom protiv vladajućih vrednosti, slično pank potkulturi. Skejtbording su oblikovali i uticali mnogi skejteri tokom godina. Jedan izveštaj iz 2009. godine je utvrdio da je tržište skejtborda vredno procenjenih 4,8 milijardi dolara prihoda godišnje, sa 11,08 miliona aktivnih skejtera u svetu.[3] Godine 2016, najavljeno je da će skejtbord biti predstavljen na Letnjim olimpijskim igrama 2020. u Tokiju, i za muške i za ženske timove.[4]

Skejtbording
Skejter ispred Barklejs centra, Bruklin, Njujork
Najviše upravno teloWorld Skate
Karakteristike
Mešani polDa, odvojena takmičenja
Prisustvo
Zemlja ili  regionŠirom sveta
OlimpijadaDebitovaće 2021
Skejteri u Pekingu, Kina.

Skejtbording se razvio 1970-ih godina u SAD, a zamah je doživio sredinom osamdesetih, nakon povećanja dužine i raspona daske, a samim time i točkova.[5][6] Dominantna su dva stila skejtanja: strit, skejtanje na ulici pri čemu se za trikove koristi bilošta po čemu se daska može voziti te vert (od vertical = „uspravno”), stil koji je tipičan za razna takmičenja koja karakterišu veći skokovi i veća visina izvođenja trikova, obično u posebno izrađenim „polucijevima” - half pipe.

Osim što je ekstremni sport, skejtbording može biti i rekreacija te svojevrstan način umetničkog izražavanja. Tradicionalno se povezuje s drugim urbanim supkulturnim aktivnostima, kao što su BMX biciklizam, grafiti, pank (postoji i ceo muzički pravac nazvan skejt pank[7]), grandž, hip hop itd. Takođe, daska za skejt može služiti i kao prevozno sredstvo.

Skejtbording je česta tema filmova i videoigara. Neka od najpoznatijih imena skejtanja su Rodni Malin, Toni Hok, Stejsi Peralta, Stiv Kabaljero, Bob Bernkvist i drugi. Šon Vajt, dvostruki olimpijski pobednik u snoubordu - disciplina polucevi, takođe je prvak u skejtbordingu na X Igrama, igrama ekstremnih sportova.[8]

Razvoj skejtbordinga uredi

 
Skejter drži skejtbord. Daske u današnjem obliku pojavile su se početkom 1970-ih.

Skejtbording je nastao 1940-ih i 1950-ih u Kaliforniji i isprva se zvao „ulično surfanje”, pošto su surferi tražili aktivnost kojom bi se zabavili dok nema velikih talasa. Prvi su skejtovi bile obične daske s pričvršćenim točkovima koturaljki. Nakon što je nova zanimacija postala popularna, neke su preduzeća počela s proizvodnjom dasaka, obično napravljenih od nekoliko slojeva slepljenih drvenih ploča, koje su na oba kraja bile lagano podignute. Ti se prvi skejtovi, osim po dimenzijama, nisu previše razlikovali od današnjih. Stav na skejtu (stance) bio je sličan stavu na dasci za surfanje, jer su prvi skejteri bili surferi.

Popularnost skejtanja stalno je rasla te 1965. godine nova aktivnost dobija i svoj časopis, Skateboarder Magazine, koji redovno izlazi od 1970-ih, kada skejtbording poprima obrise onoga što je danas. Tih je godina razvijen skejt s točkovima od poliuretana, koji su trajnošću i upravljivošću daleko nadmašivali pređašnje točkove napravljene od čelika ili plastike.[9] To je donekle smanjilo i troškove proizvodnje, a uveliko je povećalo pristupačnost skejta svakome. Pažnja se počela posvećivati i dizajnu daske, tako da su oslikani skejtovi često bili prava umetnička dela. Osovine točkova (kod skejtera poznate kao „mostovi”) postale su kvalitetnije i „mekše”, čime je daska bila upravljivija te su se stvorili preduslovi za razvitak složenijih trikova.

 
Skejtpark Luivilu s polucevi i punom cevi

Godine 1976. suša u Kaliforniji je ispraznila brojne bazene, koje su zatim skejteri počeli da koriste, što se uzima za početak vert skejtanja. Godine 1978. skejter Alan Gelfand izumeo je trik kojim je na određeni način revolucionirao skejtbording. Pritiskom pozadinske noge na rep skejta i istovremenim povlačenjem prednje noge po dasci postiže se skok - oli, koji je osnova za sve daljnje trikove. Počeli su se pojavljivati skejt parkovi koji su sadržavali sve popularne objekte za skejtovanje, kao što su ovalni bazeni, polucevi, duge evi za grajnd i sl. Sa sve većim visinama koje su skejteri postizali pojavilo se pitanje sigurnosti, što je dovelo do toga da su se (posebno u vertu) počele koristiti kacige te štitnici za laktove i kolena. Uprkos tome, ozlede su do danas ostale jedno od obeležja skejtbordinga: Toni Hok, jedan od najpoznatijih skejtera, priznaje da je u skejtanju slomio lakat te imao mnogo ogrebotina, iščašenja i uganuća.[10] Sigurnost je bila glavni razlog zatvaranja većeg broja skejt parkova krajem 1970-ih, jer su vlasnici bili prisiljeni da plaćaju velike troškove osiguranja.[11]

U osamdesetima je skejtbording postao delom popularne kulture i značajno je uticao na muziku, modu i druge aspekte življenja. S pojavom video kamera pojavili su se i video spotovi o skejtbordingu, i danas najpopularniji način pokazivanja veština pojedinih skejtera. Nekolicina vrhunskih vozača (Kabalero, Hok, Malen i drugi) prešla je u profesionalce te im je skejtbording postao glavni izvor prihoda. Premda je skejtbording krajem 1980-ih izgubio na popularnosti, s pojavom X Gejmsa 1995. ponovo je dospeo u žižu javnosti.[12] U novom je milenijumu skejtebording postao izuzetno popularna aktivnost, prisutna u filmovima, videoigrama i generalno u popularnoj kulturi.

Skejtbordinging trikovi uredi

S pojavom skate parkova i kvalitetnijih skejtova, skejteri su stvorili brojne trikove koji se dele u nekoliko osnovnih kategorija. Većina trikova započinje osnovnim skokom (ollie).

 
Оли
 
Flip
 
Grab
 
Mlevenje

Flip uredi

Flip trikovi su oni trikovi koje skejter izvodi okrećući dasku u vazduhu nogom. Daska se može okrenuti prednjom ili stražnjom nogom. Osnovni su trikovi kikflip, hilflip i pop šove-it.

Grab uredi

Grab (eng. za „hvatanje”) trikovi uglavnom zahtevaju veću visinu pa se pretežno izvode na polucevi, na način da skejter u vazduhu rukom hvata skejt. Najpoznatiji su indi grab, ervok, madona, benihana, tejl grab itd.

Mlevenje uredi

Trikovi mlevenja izvode se pri kontaktu jedne ili obe osovine („mosta”) skejta s rubom zida ili ogradom. Pri izvođenju ovih trikova izuzetno je važan osećaj za ravnotežu. Poznati su 50-50, 5-0, nousgrajnd, krukid grajnd itd.

 
Slajd
 
Erijal
 
Lip
 
Stojanje na rukama slobodnim stilom

Klizanje uredi

Klizački trikovi slični su grajnd trikovima, samo što umesto osovina, kontakt s podlogom ima daska ili točkovi (na kojima se u tom slučaju klizi, a ne vozi). Kao i kod grajnda, osećaj za ravnotežu presudan je za izvođenje ovih trikova. Poznati trikovi su tejilslajd (klizanje na „repu” daske), nousslajde (klizanje na „nosu” daske), frontsajde lipslajd i drugi.

Vazdušni uredi

Vazdušni trikovi izvode se većinom na vert takmičenjima i često uključuju veliki rizik. Obično se sastoje od kombinacije rotacije i grab trikova. Poznati erijal trik, koji izvodi Toni Hok, naziva se "900", zbog toga što se skejter dva i pol puta okrene oko svoje ose, odnosno izvede okret od 900 stupnjeva.

Lip uredi

Lip trikovi izvode se na rubu bazena ili polucevi na način da se prednji ili zadnji deo daske na trenutak zadrži na rubu.

Slobodni stil uredi

Slobodni stil ili slobodni način je zajednički naziv za brojne trikove koji se izvode na ravnoj površini. Često ti trikovi mogu biti deo koreografije na određenu muziku. Poznati trikovi slobodnog stila su manual (trik u kojem se skejt vozi na jednom ili dva točka), handstand (stoji se na rukama na dasci) itd. Autor najvećeg broja trikova slobodnog stila je Rodni Malen.[13]

Skejt uredi

 
Vožnja skejta u naopakom (gufi) stavu - desna je noga napred
 
Skejt gledan s donje strane
 
Most skejta

Stav (eng. stance) označava položaj skejtera na dasci. Može biti prirodni (regular), kod kojeg je leva noga napred, a desna natrag, te „naopaki” (goofy, doslovno „šašavi”), kod kojeg je desna noga napred, a leva natrag. Ovo važi i za ostale sportove na dasci, kao što su snoubording te surfing. Većina skejtera vozi prirodnim, a oko četvrtine naopakim stavom.[14] Ukoliko skejter jednako vešto barata s oba stava, to se naziva svič-fut. Trik koji vozač izvodi dok je u „slabijem” stavu takođe se naziva svič. S druge strane, fakie (od eng. fake = „lažno”) označava izvođenje trikova dok se vozač u prirodnom stavu kreće unatrag. Tako je trik noli zapravo oli izveden pritiskom na prednji umesto na stražnji deo skejta, čime se postiže skok unatrag.

Položaj torza vozača takođe ima svoje nazive: frontside (eng. front = „prednji”) označava da je gornji deo tela okrenut prema smeru kretanja, dok backside (eng. back = „stražnji”) znači da je vozač leđima okrenut smeru kretanja.

Skejtbord ili skejt sastavljen je od tri dela:

  • Daska - obično je napravljena od šperploče, odnosno 7 do 9 slojeva drva slepljenih zajedno te ima blago uzdignut nos i rep. Severnoamerički proizvođači kao materijal najčešće koriste javor, a česte su i daske od stakloplastike, bambusa, smole, kevlara, karbonskih vlakana, aluminijuma te plastike. Na gornju stranu daske lepi se brusni papir, s ciljem povećanja trenja između patika i daske, čime se olakšava i pospešuje upravljanje skejtom. Brusni je papir obično crn, a pojavljuje se i u drugim bojama, u zavisnosti od dizajna skejta.[15]
  • Mostovi (osovine) skejta (eng. trucks) - pričvršćuju se na dasku i povezuju je s točkovima. Najčešće su izgrađeni od aluminijske legure kako ne bi bili preteški. Most se sastoji od dva dela: baze (pričvršćene vijcima za dasku) i nosača kroz kojeg prolazi osovina. Između njih nalaze se umetci od (najčešće) gume, koji služe za lakše okretanje skejta. Menjanjem tvrdoće umetaka postiže se lakše, odnosno teže skretanje skejta, a pravu meru svaki vozač treba odrediti sam.
  • Točkovi - najčešće su napravljeni od poluretana i dolaze u različitim bojama i veličinama u zavisnosti od tipa skejtanja. Veći točkovim (54–85 mm) brže se okreću te lakše prelaze preko neravnina. S druge strane, manji točkovi drže dasku bliže tlu i traže manje snage za ubrzanje, ali je zato skejt s takvim točkovima sporiji. Takođe se točkovi dele prema tvrdoći. Raspon je od veoma mekih (indeks 75 na „Shore A” lestvici) do veoma tvrdih (101 na „Shore A” lestvici). Uobičajeno, ulični skejteri koriste manje i tvrđe točkove, pošto se s njima lakše izvode flip trikovi (lakše se okreće skejt). Vert skejteri koriste srednje velike točkove (55-65 mm) kako bi postigli veću brzinu potrebnu za izvođenje viših skokova. Najveće i najmekše točkove koriste skejteri u disciplinama slalom i spust, jer se tu postižu najveće brzine, a točkovi moraju dobro prijanjati površini zbog potrebe za naglim promenama smera.

Odeća, obuća i dodaci uredi

 
Tipične patike zaa skejtbording

Premda ne postoji službeni kodeks odevanja skejtera, dosta se odjevnih predmeta može okarakterizirati tipično skejterskim. To su u prvom redu preširoke (baggie) pantalone ili isprane farmerice, košarkaški dresovi, majice dugih rukava s kapuljačom, majice kratkih rukava s natpisom koje se nose preko majice dugih rukava, kape „šilterice” s logom proizvođača skejta te platnene patike s debelim i ravnim đonom. Takođe se nose i debele „karirane” košulje po kojima su početkom 1990-ih bili prepoznatljivi pripadnici grandž pokreta (Šon Vajt je nosio takvu košulju prilikom osvajanja zlatne medalje u snoubordu na ZOI 2010. u Vankuveru.[16]). Takva je odeća popularna kod pripadnika mlađe populacije, čak i ako nisu direktno vezani uz skejtbording, a brojni proizvođači odeće specijalizovali su se za ovu modu. Profesionalni vozači kod verta i skejt spusta nose i kacige, štitnike za laktove i kolena te često i rukavice.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Borden, Iain (2019). Skateboarding and the City: A Complete History. Bloomsbury, London, England: Bloomsbury Publishing. ISBN 9781474208420. LCCN 2018015183. OCLC 1083120279. doi:10.5040/9781474208420. Pristupljeno 31. 12. 2020 — preko Google Books. 
  2. ^ Ocean Howell (2003). „Extreme Market Research”. Topic Magazine. Topic Magazine. Arhivirano iz originala 22. 8. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  3. ^ Montgomery, Tiffany (12. 5. 2009). „The state of the skateboarding industry”. Arhivirano iz originala 12. 8. 2014. g. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  4. ^ „Skateboarding Is Officially an Olympic Sport. What Now?”. 6. 8. 2016. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  5. ^ mopspug
  6. ^ Steve Cave, about.com. „Skateboarding: A Brief History (page 2)”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2007. g. Pristupljeno 13. 12. 2006. 
  7. ^ „SNFU”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2011. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  8. ^ Shaun White Swaps Skateboard for Snowboard to Prepare for the Olympics, The New York Times, 28. srpnja 2009.
  9. ^ „A Brief History of Skateboarding”. Arhivirano iz originala 01. 03. 2012. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  10. ^ Tony Hawk... flies like an eagle, askmen.com
  11. ^ „Skateboarding: A Brief History (page 2)”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2007. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  12. ^ „Skateboarding: A Brief History (page 3)”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2013. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  13. ^ „Rodney Mullen Biography”. Arhivirano iz originala 27. 03. 2010. g. Pristupljeno 09. 03. 2021. 
  14. ^ Q & A Goofy
  15. ^ Anatomija skejta[mrtva veza]
  16. ^ Shaun White potvrdio da je najbolji snowboarder[mrtva veza]

Literatura uredi

  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Brooke, Michael (1999). The Concrete Wave: The History of Skateboarding. Warwick Publishing.
  • Hawk, Tony and Mortimer, Sean (2000). Hawk: Occupation: Skateboarder. New York: HarperCollins.
  • Hocking, Justin, Jeffrey Knutson and Jared Maher (eds.) (2004). Life and Limb: Skateboarders Write from the Deep End. New York: Soft Skull Press.
  • Mullen, Rodney and Mortimer, Sean (2003). The Mutt.
  • Thrasher Magazine (2001). Thrasher: Insane Terrain. New York: Universe.
  • Weyland, Jocko (2002). The Answer Is Never: A History and Memoir of Skateboarding. New York: Grove Press.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скејтер&oldid=27682253”