1995
година
(преусмерено са 1995.)
1995. је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 1. јануар — Аустрија, Финска и Шведска су постале чланице Европске уније.
- 1. јануар — Уз посредовање некадашњег америчког председника Џимија Картера, у Босни и Херцеговини ступило на снагу четворомесечно примирје.
- 17. јануар — У земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.
- 30. јануар — У једном од најтежих напада током трогодишње побуне исламских екстремиста у Алжиру, у експлозији аутомобила-бомбе погинуло најмање 20, а повређено око 60 људи.
ФебруарУреди
- 25. фебруар — После губитка око милијарду долара које је на берзи у Сингапуру изазвао дилер Ник Лисон, банкротирала лондонска банка "Беринг", једна од најстаријих и најугледнијих британских банака.
МартУреди
- 7. март — Први чеченски рат: Руси освајају Грозни (види Прва битка за Грозни).
- 15. март — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану.
- 20. март — Припадници јапанске верске секте Аум Шинрикјо пустили су нервни гас у токијску подземну железницу, од чега је умрло 12 људи, а више од 5.500 повређено.
- 22. март — Руски космонаут Валериј Пољаков вратио се на Земљу после 437 дана проведених на свемирској станици Мир, поставивши рекорд за најдужи лет у свемир.
АприлУреди
- 19. април — Од експлозије камиона-бомбе испред деветоспратне зграде федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено.
MajУреди
- 1. мај — У операцији „Бљесак“ Хрватска је запосела Западну Славонију која је до тада била део РСК, протеравши око 18.000 Срба са тих простора.
- 2. мај — Шест особа погинуло, а 176 рањено када су пројектили крајишких Срба погодили центар Загреба.
- 25. мај — Приликом Масакра на Тузланској капији граната је усмртила 71 особу.
ЈунУреди
- 2. јун — Војска Републике Српске је оборила амерички авион F-16 који је патролирао зоном забрањеног лета изнад Босне и Херцеговине.
- 18. јун — Снаге Војске Републике Српске ослободиле последње од 372 припадника мировних снага у Босни које су држале као таоце од краја маја, после напада авиона НАТО на српске положаје у околини Пала.
- 19. јун — Чеченски побуњеници ослободили 1.500 талаца које су држали шест дана и напустили болницу у граду Буђоновск на југу Русије, пошто је с руским властима договорен прекид ватре и наставак мировних преговора о Чеченији.
- 29. јун — Више од 500 људи погинуло је у Сеулу када се срушила петоспратна робна кућа.
ЈулУреди
- 2. јул — Кошаркашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу на европском првенству у Атини, победивши репрезентацију Литваније резултатом 96:90.
- 11. јул — У рату у Босна и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана.[1][2]
- 16. јул — Хашки трибунал подигао оптужницу против Радована Караџића и Ратка Младића због опсаде и гранатирања Сарајева.
- 18. јул — Након дугог периода мировања, вулкан Суфријер је започео ерупцију која је нанела велике штете острву Монтсерат.
- 22. јул — Потписан Сплитски споразум.
АвгустУреди
- 4. август — Хрватска војска започиње војну операцију „Олуја“, током које заузима Книн и остале градове у Р.С. Крајини и протерује око 230.000 људи.
- 28. август — На сарајевску пијацу Маркале испаљена граната која је усмртила 37 особа, а 48 ранила.
- 29. август — Руководство Републике Српске овластило председника Србије, Слободана Милошевића да заступа Републику Српску у мировним преговорима.
- 30. август — НАТО је започео кампању бомбардовања положаја Војске Републике Српске током рата у Босни и Херцеговини.
СептембарУреди
- 8. септембар — На мировним преговорима у Женеви, Република Српска службено призната као ентитет у БиХ.
- 14. септембар — После двонедељних ваздушних удара НАТО авијације, Војска Републике Српске повукла тешко наоружање око Сарајева.
ОктобарУреди
- 5. октобар — Ричард Холбрук, као човек САД одређен да постигне мир у Босни и Херцеговини, прогласио двомесечно примирје. До тог дана, муслиманско-хрватска офанзива свела територију Срба на мање од 50% БиХ.
НовембарУреди
- 21. новембар — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону потписан је Дејтонски мировни споразум о окончању рата у Босни и Херцеговини.
ДецембарУреди
- 8. децембар — Продиџи одржао концерт у београдској хали Пионир.
- 14. децембар — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД.
- 29. децембар — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Средњој Америци.
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 5. јануар — Ерик Мика, амерички кошаркаш
- 8. јануар — Кајл Едмунд, британски тенисер
- 9. јануар — Доминик Ливаковић, хрватски фудбалски голман
- 12. јануар — Алесио Ромањоли, италијански фудбалер
- 13. јануар — Наталија Дајер, америчка глумица
- 17. јануар — Дејан Давидовац, српски кошаркаш
- 17. јануар — Филип Јанковић, српски фудбалер
- 18. јануар — Драгана Станковић, српска кошаркашица
- 20. јануар — Калум Чејмберс, енглески фудбалер
- 22. јануар — Никола Ребић, српски кошаркаш
- 24. јануар — Матиц Ребец, словеначки кошаркаш
- 26. јануар — Немања Максимовић, српски фудбалер
- 27. јануар — Емил Роцков, српски фудбалски голман
- 29. јануар — Милена Радуловић, српска глумица
- 30. јануар — Маркос Љоренте, шпански фудбалер
ФебруарУреди
- 2. фебруар — Марко Јовичић, српски фудбалски голман
- 2. фебруар — Никола Стојковић, српски фудбалер
- 5. фебруар — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер
- 6. фебруар — Леон Горецка, немачки фудбалер
- 7. фебруар — Мирослав Пашајлић, српски кошаркаш
- 8. фебруар — Мијат Гаћиновић, српски фудбалер
- 8. фебруар — Габријел Дек, аргентински кошаркаш
- 8. фебруар — Џошуа Кимих, немачки фудбалер
- 15. фебруар — Megan Thee Stallion, америчка хип хоп музичарка
- 17. фебруар — Медисон Киз, америчка тенисерка
- 17. фебруар — Вељко Симић, српски фудбалер
- 19. фебруар — Никола Јокић, српски кошаркаш
- 20. фебруар — Данијел Аврамовски, македонски фудбалер
- 21. фебруар — Алексеј Николић, словеначки кошаркаш
- 23. фебруар — Ендру Вигинс, канадски кошаркаш
- 24. фебруар — Небојша Косовић, црногорски фудбалер
- 25. фебруар — Марио Хезоња, хрватски кошаркаш
- 27. фебруар — Сергеј Милинковић Савић, српски фудбалер
МартУреди
- 8. март — Марко Гудурић, српски кошаркаш
- 10. март — Зек Лавин, амерички кошаркаш
- 14. март — Сања Мандић, српска кошаркашица
- 17. март — Дарко Дејановић, босанскохерцеговачки фудбалски голман
- 19. март — Александар Бурсаћ, српски кошаркаш
- 20. март — Саша Здјелар, српски фудбалер
- 21. март — Брано Ђукановић, српски кошаркаш
- 21. март — Ђорђе Каплановић, српски кошаркаш
- 22. март — Ник Робинсон, амерички глумац
- 24. март — Милош Копривица, српски кошаркаш
- 28. март — Џастин Џексон, амерички кошаркаш
- 29. март — Бен Бентил, гански кошаркаш
- 31. март — Алекса Николић, српски кошаркаш
АприлУреди
- 1. април — Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш
- 7. април — Стефан Илић, српски фудбалер
- 7. април — Стефан Милошевић, српски фудбалер
- 8. април — Џеди Осман, турски кошаркаш
- 12. април — Џенифер Брејди, америчка тенисерка
- 16. април — Ивана Николић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Hurricane
- 18. април — Дивок Ориги, белгијски фудбалер
- 21. април — Томас Доерти, шкотски глумац и певач
- 23. април — Џиџи Хадид, амерички модел
- 24. април — Синиша Саничанин, босанскохерцеговачки фудбалер
- 26. април — Ђорђе Симеуновић, српски кошаркаш
- 27. април — Ник Кириос, аустралијски тенисер
- 28. април — Мелани Мартинез, америчка музичарка, глумица, редитељка, сценаристкиња, фотографкиња и визуелна уметница
МајУреди
- 6. мај — Немања Антонов, српски фудбалер
- 6. мај — Марко Пјаца, хрватски фудбалер
- 9. мај — Тимоте Ливави, француски кошаркаш
- 11. мај — Желсон Мартинс, португалски фудбалер
- 26. мај — Кенан Сипахи, турски кошаркаш
ЈунУреди
- 1. јун — Полина Попова, руски модел, Мис Русије (2017)
- 2. јун — Ласло Ђере, српски тенисер
- 4. јун — Петар Ракићевић, српски кошаркаш
- 5. јун — Трој Сиван, аустралијски музичар и глумац
- 7. јун — Маки Бањак, камерунски фудбалер
- 19. јун — Никола Милојевић, српски тенисер
- 21. јун — Исидора Симијоновић, српска глумица и певачица
- 22. јун — Сара Колак, хрватска атлетичарка
- 23. јун — Дана Паола, мексичка певачица и глумица
- 27. јун — Монте Морис, америчко-нигеријски кошаркаш
ЈулУреди
- 4. јул — Поуст Малон, амерички музичар
- 9. јул — Марко Јанковић, српски фудбалер
- 9. јул — Андреја Стевановић, српски кошаркаш
- 12. јул — Јохио, шведски музичар
- 12. јул — Лук Шо, енглески фудбалер
- 13. јул — Данте Егзам, аустралијски кошаркаш
- 14. јул — Серж Гнабри, немачки фудбалер
- 22. јул — Александар Вукотић, српски фудбалер
- 24. јул — Кајл Кузма, амерички кошаркаш
- 25. јул — Карло Жганец, хрватски кошаркаш
- 30. јул — Ирвинг Лозано, мексички фудбалер
АвгустУреди
- 2. август — Кристапс Порзингис, летонски кошаркаш
- 3. август — Кендрик Нан, амерички кошаркаш
- 3. август — Мина Совтић, српска глумица
- 4. август — Бруна Маркезине, бразилска глумица и модел
- 4. август — Марко Тејић, српски кошаркаш
- 5. август — Радован Панков, српски фудбалер
- 11. август — Лука Вилдоза, аргентински кошаркаш
- 12. август — Раде Загорац, српски кошаркаш
- 17. август — Томислав Габрић, хрватски кошаркаш
- 19. август — Квинси Мениг, холандски фудбалер
- 22. август — Дуа Липа, енглеска музичарка
- 23. август — Камерон Нори, британски тенисер
- 25. август — Џош Перкинс, амерички кошаркаш
СептембарУреди
- 1. септембар — Огњен Јарамаз, српски кошаркаш
- 3. септембар — Огњен Ђуричин, српски фудбалер
- 3. септембар — Никлас Силе, немачки фудбалер
- 12. септембар — Василије Пушица, српски кошаркаш
- 16. септембар — Арон Гордон, амерички кошаркаш
- 18. септембар — Ђоко Шалић, српски кошаркаш
- 20. септембар — Марко Голубовић, српски фудбалер
- 22. септембар — Александра Пријовић, српска певачица
- 26. септембар — Милош Вељковић, српски фудбалер
- 29. септембар — Матијас Лесор, француски кошаркаш
ОктобарУреди
- 2. октобар — Муса Нџај, норвешки фудбалер
- 3. октобар — Драган Апић, српски кошаркаш
- 7. октобар — Слађана Мирковић, српска одбојкашица
- 17. октобар — Алексеј Миранчук, руски фудбалер
- 17. октобар — Антон Миранчук, руски фудбалер
- 18. октобар — Фусени Дијабате, малијски фудбалер
- 18. октобар — Тамаш Фаркаш, српски пливач
- 21. октобар — Дожа Кет, америчка музичарка
- 28. октобар — Милош Шатара, босанскохерцеговачки фудбалер
- 31. октобар — Предраг Рајковић, српски фудбалски голман
- 31. октобар — Михаило Ристић, српски фудбалер
НовембарУреди
- 3. новембар — Кендал Џенер, амерички модел
- 6. новембар — Андре Силва, порторикански фудбалер
- 12. новембар — Томас Лемар, француски фудбалер
- 12. новембар — Хасан Мартин, амерички кошаркаш
- 14. новембар — Андрија Вилимановић, српски одбојкаш
- 15. новембар — Карл Ентони Таунс, доминиканско-амерички кошаркаш
- 17. новембар — Елисе Мертенс, белгијска тенисерка
- 19. новембар — Абела Дејнџер, америчка порнографска глумица
- 20. новембар — Ђорђе Ивановић, српски фудбалер
- 25. новембар — Даница Крстић, српска певачица
- 27. новембар — Душан Ристић, српски кошаркаш
- 28. новембар — Тин Једвај, хрватски фудбалер
- 29. новембар — Лора Марано, америчка глумица и певачица
ДецембарУреди
- 3. децембар — Срђан Плавшић, српски фудбалер
- 5. децембар — Антони Марсијал, француски фудбалер
- 9. децембар — Кели Убре Млађи, амерички кошаркаш
- 14. децембар — Алваро Одриосола, шпански фудбалер
- 18. децембар — Барбора Крејчикова, чешка тенисерка
- 27. децембар — Тимоти Шаламе, амерички глумац
- 29. децембар — Рос Линч, амерички глумац и музичар
- 30. децембар — Доминик Фајк, амерички музичар и глумац
СмртиУреди
ЈануарУреди
- 2. јануар — Сијад Баре, сомалијски генерал и политичар (* 1919)
- 20. јануар — Милан Ерак, српски глумац (* 1950)
- 28. јануар — Џорџ Вудкок, канадски књижевник (* 1912)
ФебруарУреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
МартУреди
- 9. март — Едвард Бернајз, аустријско-амерички пионир у области односа с јавношћу и пропаганде (* 1891)
- 12. март — Мија Алексић, српски глумац (* 1923)
- 26. март — Изи-И, амерички хип-хоп музичар (* 1964)
- 31. март — Селена, мексичко-америчка певачица (* 1971)
АприлУреди
- 6. април — Новак Новак, српски хумориста, писац и новинар (* 1928)
- 20. април — Милован Ђилас, југословенски филозоф и политичар (* 1911)
- 25. април — Џинџер Роџерс, америчка глумица, певачица и плесачица (* 1911)
МајУреди
- 5. мај — Михаил Ботвиник, јеврејско-руски шахиста и светски првак у шаху (* 1911)
- 25. мај — Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1948)
ЈунУреди
- 3. јун — Душан Булајић, српски глумац (* 1932)
- 23. јун — Џонас Солк, амерички вирусолог (* 1914)
- 29. јун — Лана Тарнер, америчка глумица (* 1921)
ЈулУреди
- 4. јул — Арсен Диклић, српски писац и сценариста (* 1922)
- 18. јул — Фабио Казартели, италијански бициклиста (* 1970)
АвгустУреди
- 3. август — Ајда Лупино, енглеско-америчка глумица и певачица (* 1918)
- 9. август — Џери Гарсија, амерички музичар (* 1942)
- 16. август — Љубиша Броћић, српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1911)
- 20. август — Хуго Прат, италијански цртач стрипа и илустратор (* 1927)
СептембарУреди
- 7. септембар — Радивоје Лола Ђукић, српски редитељ и комедиограф (* 1923)
- 9. септембар — Бела Палфи, српски фудбалер (* 1923)
- 12. септембар — Џереми Брет, енглески глумац (* 1933)
- 28. септембар — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (* 1937)
ОктобарУреди
- 27. октобар — Слободан Селенић, српски писац и критичар (* 1933)
НовембарУреди
- 3. новембар — Гојко Зец, српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1935)
- 4. новембар — Јицак Рабин, израелски политичар и премијер (* 1922)
- 16. новембар — Петре Прличко, македонски глумац (* 1907)
ДецембарУреди
- 25. децембар — Емануел Левинас, француски филозоф (* 1906)
- 30. децембар — Богољуб Петровић, српски глумац (* 1942)
Нобелове наградеУреди
- Физика — Мартин Луис Перл и Фредерик Рајнес
- Хемија — Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина и Ф. Шервуд Роуланд
- Медицина — Едвард Б. Луис, Кристијана Нислајн-Фолхард и Ерик Ф. Вајсхаус
- Књижевност — Шејмус Хини
- Мир — Џозеф Ротблат (Пољска/УК) и Пагваш конференција о науци и светским питањима
- Економија — Роберт Лукас (САД)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Judge's Words: 'Cleansing Became Genocide'”. The New York Times (на језику: енглески). 2001-08-03. ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-13.
- ^ „Memorijalni centar Srebrenica - Potočari | Liste žrtava genocida”. web.archive.org. 2014-04-18. Архивирано из оригинала 18. 04. 2014. г. Приступљено 2020-07-13. Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2014)