Википедија

Skladištenje podataka na oblaku

Skladištenje podataka na Oblaku je model smeštanja podataka, u kome se digitalni podaci čuvaju u logičke baze, dok se fizički deo tog spremišta sastoji od više servera (i često raštrkano na različite lokacije), i to fizičko okruženje je uglavnom vlasništvo hosting kompanija. Ove kompanije su uglavnom odgovorne za održavanje tih podataka dostupnim, i održavanje i čuvanje fizičkog okruženja. Ljudi i organizacije kupuju ili iznajmljuju određenu količinu memorije od takvih kompanija i koriste tu memoriju koju koriste za korisničke podatke, podatke organizacija ili aplikacione podatke.

Uslugama klaud skladištenja podataka može se pristupiti  kroz zajednički klaud računarski servis, veb-servis (API) ili u aplikacijama koje koriste API, kao što su klaud skladištenje desktopa, gejtvej klaud skladišenje ili veb-baziran sistem za upravljanje sadržajem.

Istorija

uredi

Cloud computing, veruje se, prvi je izmislio Joseph Carl Robnett Licklider  1960—ih godina sa svojim radom na ARPANET -u, sa kojim je želeo da se poveže sa ljudima i informacijama bilo gde i bilo kada.[1]

1983. godine firma CompuServe je ponudio svojim korisnicima 128k[traži se izvor] disk prostora koji su mogli da koriste za skladištenje podataka koji je korisnik odabrao .[2]

1994. godini, kompanija AT&T je pokrenula PersonaLink uslugu, online platformu za ličnu i poslovnu komunikaciju i preduzetništva. Skladište podataka za tu uslugu je bilo jedno od prvih koje je bilo potpuno na mreži, odnosno svi podaci te usluge su bili na klaudu odnosno "oblaku", kako je jedna od njihovih reklama tvrdila.[3] Amazon Web Services je predstavio svoje klaud smeštanje uslugu AWS S3 2006. godine i stekao široko priznanje i prihvatanje kao prodavac skladišnog prostora popularnim uslugama kao što su Smugmug,Dropbox, Synaptop i Pinterest. 2005, kompanija Box je pokrenula onlajn servis za skladištenje i deljenje podataka za biznise.[4]

Arhitektura

uredi
 
Visok nivo arhitekture klaud skladištenja.

Oblak skladištenje podataka se bazira na osnovu virtualizovane infrastrukture i dosta podseća na opširniju verziju cloud computing-a u pogledu dostupnih interfejsa, instant fleksibilnosti i scalability, multi-tenancy, i meterede resursa. Klaud servisi mogu se koristiti van službenih prostorija (Amazon S3) ili raspoređen u preduzeću (ViON Capacity Services).[5]

Oblak skladištenje, kao po pravilu, odnosi se na hostovan objekat za skladištenje, ali termin je proširen da obuhvati i druge vrste skladištenja podataka, koji su sada dostupni u obliku servisa, kao i jedinice za skladištenje.

Objekat za skladištenje usluga, kao što su Amazon S3 i Microsoft Azure  za skladištenje, kao i  Openstack Swift, objekat sistemi za skladištenje, kao  EMC Atmos, EMC ECS i Hitachi Content Platform, i distribuirani istraživački projekti kao OceanStore[6] i VISION Cloud[7] - sve su to primeri skladištenje, koji koriste karakteristike klauda.

Klaud skladištenje je:[6]

  • Sastoji se od mnoštva distribuiranih resursa, ali deluje kao jednina, bilo u federativnom[8] ili kooperativnoj  arhitekturi klaud skladištenja
  • Visoka otpornost na račun rezervisanja i distribuciju podataka
  • Veoma izdržljiv kroz celo stvaranje verzionirane kopije
  • Uglavnom je konzistenta vezano za podatke replike[9]

Prednosti

uredi
  • Kompanije trebaju samo da plate za skladištenje koje oni zapravo koriste, po pravilu, u proseku mesečne potrošnje.[10] To ne znači da je klaud skladištenje jeftinije, već samo da ona nosi operativne troškove, a ne kapitalne.
  • Preduzeća koja koriste klaud memoriju mogu da smanje potrošnju energije i do 70%, što ih čini ekološki svesnom kompanijom.[11] Osim toga, na nivou provajdera, sada oni imaju posla sa mnogo većom količinom energije tako da će oni morati da budu opremljeni tako da svoje troškove svedu na minimum.
  • Organizacije mogu da izaberu između lokalne i klaud opcije skladištenja, ili kombinaciju te dve opcije, u zavisnosti od odgovarajućih kriterijuma odlučivanja, koju čine recimo inicijalni direktni troškovi potencijalnu dalju uštedu; na primer, kontinuitet operacija (coop), oporavak (DR), bezbednosti (PII, HIPAA, SARBOX, IA/CND), kao i čuvanje zapisa zakona, pravila i politike određene firme.[12]
  • Dostupnost i zaštita podataka je ključna stvar arhitekture skladištenja podataka, tako da u zavisnosti od primene naprednih tehnologija, napori i troškovi za dodavanje dostupnosti i zaštite se može ukloniti.[13]
  • Poslovi održavanja skladišta, kao što su kupovina dodatnog kapaciteta skladišta, su poslovi koje preuzima provajder ovih usluga .[10]
  •  Klaud skladište pruža korisnicima trenutni pristup širokom spektru resursa i aplikacija, smeštenih u infrastrukturi drugih organizacija preko veb interfejs servisa.[14]
  • Klaud skladištenje se može koristiti za kopiranje slika virtuelne mašine iz oblaka u lokalnu memoriju ili uvoz slike virtualne mašine sa lokalne memorije u biblioteku klauda. Pored toga, klaud se može koristiti za prebacivanje virtuelne mašine između korisničkih naloga ili između centara za obradu podataka.[15]
  • Klaud se može koristiti i kao rešenje u slučaju prirodne katastrofe, time što se može napraviti kopija svih podataka u klaudu, zbog toga što se serveri klauda vrlo često nalaze na poptuno različitim stranama sveta.[16]

Potencijalni problemi

uredi

Površina napada

uredi

Outsourcing skladištenje podataka povećava površinu napada.[17]

  1. Kada su informacije raspoređene u nekoliko mesta povećava se rizik od neovlašćenog fizičkog pristupa podacima. Na primer, u klaud arhitekturi, podaci se kopiraju i često sele, tako da je rizik od neovlašćenog nabavljanja tih podataka naglo povećava. (na primer, odlaganje stare opreme, ponovnu upotrebu diskova, preraspodela prostora) Način na koji se podaci kopiraju  zavisi od nivoa usluga koje klijent bira i način šifrovanja podataka pre slanja u oblak.
  2. Broj ljudi koji imaju pristup podacima koji bi mogli biti ugrožena (tj. mito, ili da prinudi) se naglo povećava. Jedna kompanija može imati male grupe administratora mrežnih inženjera i tehničara, ali klaud kompanije će imati mnogo više stručnjaka, i tako mnogo više ljudi koji imaju pristum svim informacijama te firme.[traži se izvor] ključevi za šifrovanje, koji se čuvaju kod korisnika, a ne kod zaposlenih u samom klaud servisu smanjuju rizik razotkrivenosti podatka, međutim raspoređivanje tih ključeva u samoj firmi može biti veoma skupo. Da bi se prevazišao ovaj problem može se  Key-aggregate cryptosystem.
  3. On povećava broj mreža po kojima se podaci kreću. Umesto da se kreću samo preko lokalne mreže (LAN) ili preko mrežnog skladišta podataka (SAN), skladištenje podataka u oblaku zahteva kretanje podataka kroz globalne mreže (WAN) .

Stabilnost provajdera

uredi

Kompanije nisu stalne i roba i usluga koje one nude može da varira. Skladištenje podataka na spoljašnjem serveru neke kompanije zahteva dosta istraživanja i ništa nije sigurno. Ugovori vrlo lako mogu propasti čim kompanija nestane ili se uslovi promene. Kompanije mogu:[18][19][20]

  1. Da bankrotiraju.
  2. Da se proširi i menjaju orijentaciju.
  3. Da budu kupljene od strane većih kompanija.
  4. Biti kupljen od strane kompanije sa sedištem koje su u zemlji koje imaju restrikcije za deljenje podataka.
  5. Prežive nepremostivu katastrofu.

Dostupnost

uredi
  • Efikasnost skladištenja podatka na spoljašnjim izvorima, verovatno će biti niži nego skladištenje na lokalnoj memoriji, u zavisnosti od toga koliko je kupac spreman da potroši na propusni opseg WAN[10]
  • Pouzdanost i dostupnost zavisi od široke oblasti dostupnosti mreže i na nivo predostorožnosti koje provajder pruža. Pouzdanost treba da se zasniva na opremi, kao i na broj različitih algoritama.

Drugi problemi

uredi
  • Bezbednost sačuvanih podataka i podataka u procesu prenosa može biti problem, kada je čuvanje poverljivih podataka u pitanju.[10]
  • Korisnici sa specifičnim zahtevima za čuvanje podataka, kao što su državne institucije, koje moraju da sačuvaju elektronske dokumente u skladu sa Statutom, mogu naići na određene probleme koristeći klaud. Na primer, Ministarstvo odbrane SAD je imenovalo agenciju za odbranu informacionih sistema (DISA), za održavanje spiska podataka kao što su,  lični podaci (PII), i održavanje bezbednosnih (Informaciono osiguranje; IA) zahteva[21]
  • Klaud je bogat resurs za hakere i organe nacionalne bezbednosti.[22][23] Zbog dosta različitih podataka korisnika i organizacija, klaud je veoma privlačna meta hakera.[24]
  • Piraterija i kršenje autorskih prava mogu biti uključeni u sajtove koji dozvoljavaju deljenje podataka. Na primer, CodexCloud sajt za sklatištenje knjiga, naišao je na spor sa vlasnicima intelektualne svojine koje su preuzete i dele se na tom sajtu, kao što su GrooveShark i YouTube - sajtovi sa kojim je bio poređen.[25][26]
  • Pravni aspekt, sa stanovišta usaglašenosti sa regulatornim zahtevima, predstavlja interes za skladištenje datoteka na domaćem, a posebno na međunarodnom nivou.[27]

Još pogledati

uredi
  • Oblak saradnja
  • Oblak interfejs za menadžment podataka, poznatiji kao CDMI
  • Klaud baze podataka
  • Poređenje bekap mreži
  • Servis hostinga podataka

Reference

uredi
  1. ^ „A History of Cloud Computing”. ComputerWeekly. 
  2. ^ Louden, Bill (septembar 1983). „Increase Your 100's Storage with 128K from Compuserve”. Portable 100. New England Publications Inc. (Volume 1, Number 1): 22. ISSN 0738-7016. 
  3. ^ Daniela Hernandez (23. 5. 2014). „Tech Time Warp of the Week”. Wired. 
  4. ^ „Box.net lets you store, share, work in the computing cloud”. Bizjournals.com. 6. 12. 2009. Pristupljeno 17. 6. 2015. 
  5. ^ „On-premises private cloud storage description, characteristics, and options”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  6. ^ a b S. Rhea, C. Wells, P. Eaton, D. Geels, B. Zhao, H. Weatherspoon, and J. Kubiatowicz, Maintenance-Free Global Data Storage.
  7. ^ Elliot K. Kolodner; Sivan Tal; Dimosthenis Kyriazis; Dalit Naor; Miriam Allalouf; Lucia Bonelli. A Cloud Environment for Data-intensive Storage Services. doi:10.1109/CloudCom.2011.55. 
  8. ^ Vernik, Gil, et al.
  9. ^ Kemme, Bettina, et al.
  10. ^ a b v g ZDNet, Nasuni Cloud Storage Gateway By Dan Kusnetzky, June 1, 2010, [1]
  11. ^ Gupta, P (20. 10. 2013). „The usage and adoption of cloud computing by small and medium businesses”. International Journal of Information Management (33): 861—874. doi:10.1016/j.ijinfomgt.2013.07.001. 
  12. ^ „Ochs, R. (2012). The New Decision-Makers. CRN (June 22, 2012). Retrieved on December 10, 2012.”. Arhivirano iz originala 5. 8. 2016. g. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  13. ^ „4 reasons why cloud and on-premises storage are different, but equally good for people data”. 9. 9. 2013. Arhivirano iz originala 25. 9. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013. 
  14. ^ O’Brien, J. A. & Marakas, G. M. (2011).
  15. ^ Wu C F, Wang Y S, Liu G N, Amies, A, 2012, Create solutions on IBM SmartCloud Enterprise: Transfer image assets between different accounts IBM developerWorks, June 6.
  16. ^ Kok, Joe. „Best Cloud Storage : Multi Geo-Location Server”. GoodCloudStorage. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  17. ^ „The Attack Surface Problem”. Sans.edu. Arhivirano iz originala 21. 09. 2013. g. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  18. ^ Butler, Brandon (2. 6. 2014). „Cloud's worst-case scenario: What to do if your provider goes belly up”. Network World. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  19. ^ Gaudin, Sharon (12. 1. 2015). „Verizon gets 'black eye' in long cloud shutdown”. ComputerWorld. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  20. ^ Butler, Brandon (1. 11. 2013). „Free cloud storage service MegaCloud goes dark”. Network World. Pristupljeno 20. 6. 2015. 
  21. ^ „DoDD 5015.2 DOD Records Management Program, Section 5.1.3” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 05. 2016. g. Pristupljeno 28. 06. 2016. 
  22. ^ Mello, John P. „National Security Agency Pressed to Reveal Details on Google Deal”. PCWorld. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  23. ^ Spring, Tom. „Google Ditches Microsoft's Windows Over Security Issues, Report Claims”. PCWorld. Arhivirano iz originala 01. 07. 2011. g. Pristupljeno 8. 7. 2013. 
  24. ^ Subashini, S.; Kavitha, V. (1. 1. 2011). „A survey on security issues in service delivery models of cloud computing”. Journal of Network and Computer Applications. 34 (1): 1—11. doi:10.1016/j.jnca.2010.07.006. 
  25. ^ Justin Pot (7. 12. 2011). „Codex Cloud: Upload Your Books & Read Them Online Along With Other People’s Uploads”. MakeUseOf. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  26. ^ Nancy Messieh (18. 10. 2011). „Publishers beware: Is CodexCloud the Grooveshark for ebooks?”. NextWeb. 
  27. ^ Jones, Hadley. „When Online File Storage Gets Legal: Regulatory Compliance”. CloudWedge. Pristupljeno 16. 1. 2014. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Складиштење_података_на_облаку&oldid=27007454”