Sklerozacija vena

Sklerozacija vena ili skleroterapija jedna je od metoda u lečenju proširenih vena. Ova terapija se smatra metodom izbora za male proširene vene. Međutim skleroziranje nije lek, za razliku od operacije bajpasa, jer ona ima privremeni efekat. Ova metoda ne leči osnovnu bolest i ne poboljšava dotok krvi, tako da pacijent mora poštovati sve preporuke lekara izbegavati pušenje, pregrevanja ili prehladu i ograničiti opterećenje na noge.

Ovu terapiju treba da radi isključivo specijalista vaskularni hirurgije ili specijalista dermatolog. Delovanje leka zavisi ne samo od komponenti, već i od iskustva lekara-flebologa. Skleroza se može ponoviti nakon nekog vremena, a trajanje efekta zavisi od individualnih karakteristika tela.

Opšte informacije

Skleroziranje vena je postupak u kome određeni hemijski agensi ubrizgani u venu oštećuju zid vene sa namerom da u njoj pokrene proces koji će dovesti do okluzije tretirane vene. U tu svrhu se koristi tečni sklerozant ili sklerozirajuća pena. Okludirane vena nakon što preusmerekrv kroz zdrave vene, remenom bivaju apsorbuje u lokalno tkivo. Ovaj proces traje od nekoliko nedelja, do nekoliko mesec dana ili više da bi se vide puni rezultati. U nekim slučajevima može biti potrebno sprovesti i nekoliko tretmana skleroterapije kako bi se dobili dobri rezultati.

Vene koje reaguju na lečenje se uglavnom ne vraćaju, ali se mogu pojaviti nove prođirene vene. Mesec dana nakon procedure lekar će utvrditi koliko je postupak funkcionisao i da li je potreba još tretmana. Generalno, potrebno je da sačeka oko šest nedelja pre nego što se pacijent podvrgnete još jednom tretmanu skleroterapije.

Indikacije

Skleroterapija može biti prikladna za sve ljude sa proširenim venama ili pauk venama, ako za to ne postoje kontraindikacije.

Kontraindikacije

Kontarindikacije za sklerozaciju vena obuhvataju:

• aktivnu duboku vensku trombozu ili trombozu površinskih vena (krvni ugrušak).
• trudno, mora se sačekate najmanje tri meseca nakon porođaja pre skleroterapije,
• dojenje (grudno dojenje).
• nemogućnost ustajanja iz kreveta.

Postupak

Sklerozacija vena ne zahteva anesteziju i obično se izvodi u ordinaciji dermatološkog hirurga. Procedura traje oko 15 do 30 minuta, ali tačno vreme zavisi od veličine površine i broja vena koje se tretiraju. Tokom postupka, pacijent leži na leđima sa blago podignutim nogama. Nakon čišćenja područja koje treba tretirati odgovarajučom iglom unesi se rastvor u ciljanu venu, što izaziva bubrenje zidova vena, lepljenje i zatvaranje lumena i zaustavljanje protok krvi.

U zavisnosti od veličine, jedna vena će možda morati da se ubrizgava više puta. Tretman se mora izvoditi u razmaku od nekoliko nedelja ili meseci. Tokom jedne sesije tretmana može se ubrizgati više vena.

Sklerozacija vena se zasniva na primeni:

• tečnog sklerozanta
• sklerozantne pene, koja ima prednost u odnosu na tečni sklerozant jer se sa manjom količinom sklerozanta (ali većom zapreminom) vena bolje puni, odnosno pena „izgura“ krv iz vene i ostvaruje bolji i dugotrajniji kontakt sklerozanta i zida vene. Jedna od karakteristika pene je i prisustvo vazdušnih mehurića koji predstavljaju kontrastno sredstvo za ultrazvučno snimanje, kojim se može detektovati prolazak pene kroz venu i praćenje njegovo širenje.Ovim se povećava bezbednost procedure, jer je moguće izbeći prelazak pene u duboke vene i oštećenje dubokih vena, venski sistem i plućnu cirkulacija.

Nakon oštećenja zida vene sklerozantom, sledeći procesi u veni mogu ići u dva pravca.U idealnom slučaju, odmah nakon oštećenja zida vene, zid vene se slepljuje, a upalni proces dovodi do fibrozne septacije i definitivnog zatvaranja vene.

U određenom broju slučajeva , nakon skleroziranja dolazi do manje ili više izraženog tromboflebitisa koji se manifestuje induracijom, crvenilom, toplotom i bolom u predelu tretiranih vena. U ovim slučajevima ishod može biti: potpuno ili delimično zatvaranje vene, ali se vena može i potpuno rekanalizovati. U tom slučaju po potrebi postupak se može ponoviti.

Oporavak

Nakon procedure, važno je hodati kako bi se sprečilo stvaranje krvnih ugrušaka u nogama. Većina pacijenata se vraća svojim normalnim aktivnostima istog dana, uz savet lekara da:

Izbegava izlaganje suncu - tretirana područja najmanje dve nedelje nakon procedure, jer upala izazvana injekcijama u kombinaciji sa izlaganjem suncu može dovesti do tamnih mrlja na koži, posebno ako pacijent već imate tamnu kožu.

Nosi kompresivni elastični zavoj, odnosno elastičnu čarapu- da bi se održala kompresiju na tretiranim venama. I dok neki lekari uopšte ne koriste kompresivnu terapiju nakon skleroziranja retikularnih vena i telangiektazije, drugi smatraju da treba koristiti iste principe kao i za skleroziranje većih vena. Graduisana kompresija je „osnovna terapije“ venskih ulceracija (kompresivni zavoj, medicinske čarape sa graduisanim pritiskom, kompresivna „čizma“, neelastične bandaža). Graduisanom kompresivnom terapijom postiže se pritisak od 40 mmHg oko prsta do 17 mmHg do ispod kolena. Elastični zavoj mora biti postavljen od prsta do ispod kolena, uz prethodno eleviranu nogu ili u krevetu pre ustajanje. Kompresiona terapija se može primeniti u vidu elastičnih čarapa kompresijskog nivoa dva, koje su prilagođene pacijentu u trajanju od 5 do 7 dana. Nakon istraživanja pokazalo se da već tri dana primene kompresivne terapije posle skleroze retikularnih vena i talasagiektazije daju značajno bolje rezultate nego kada se ne primenjuje kompresivna terapija, a da se nešto bolji rezultati mogu očekivati ako se kompresivna terapija primenjuje tri nedelje.

Pridržavati se 48 sati nakon procedure, sledećih smernica

• izbegavati aspirin, ibuprofen i druge antiinflamatorne lekove. Mogu se uzeti acetaminofen ako je potreban za ublažavanje bolova,
• izbegavati kupanje u vrućoj kupki ili sedenjeu hidromasažnom bazenu ili sauni. Može se tuširati, ali voda treba da bude hladnija nego inače,
• prati mesta uboda blagim sapunom i mlakom vodom,
• izbegavati vruće obloge ili bilo koji oblik toplote na tretirana područja,

Komplikacije

Skleroterapija može dovesti do nekoliko ozbiljnih komplikacija.

Privremeni neželjeni efekti

Neki neželjeni efekti koji se mogu javiti na mestu injekcije uključuju:

• modrice
• povišene crvene površine,
• male rane na koži,
• zatamnjena koža u obliku linija ili mrlja,
• više malih crvenih krvnih sudova,

Ovi neželjeni efekti obično nestaju u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Nekim neželjenim efektima mogu biti potrebni meseci ili čak godine da potpuno nestanu.

Neželjeni efekti koji mogu zahtevati lečenje

Ostale komplikacije su manje uobičajene, ali mogu zahtevati lečenje, i uključuju:

Upala

Upala vena je obično blaga, ali može izazvati otok, toplotu i nelagodnost oko mesta uboda, oticanje gležnjeva ili stopala, ili grčeve u mišićima.

Mali, bolni čirevi

Na mestima lečenja, mogu razviti čirevi (male rane) odmah nakon tretmana ili nakon nekoliko dana. Ovo se dešava kada deo rastvora pobegne u okolnu kožu ili uđe u malu arteriju na mestu tretmana. Mogu se uspešno lečiti, ali je važno da odmah obavestite dermatologa ako se razviju.

Krvni ugrušak

Grudvica zgrušane krvi mogu se formirati u tretiranoj veni i ponekad zahtevaju drenažu. Retko, krvni ugrušak može dospeti do dubljih vene na nozi (duboka venska tromboza). Duboka venska tromboza nosi rizik od plućne embolije (veoma retka komplikacija skleroterapije), u kojoj ugrušak putuje od noge do pluća i blokira vitalni krvni sud.

Smeđe linije ili mrlje na koži na mestima injekcije

Zatamnjene oblasti mogu nastati kada krv pobegne iz tretiranih vena. Verovatno se formiraju od gvožđa u krvi. Ova tamna područja se češće javljaju kod pacijenata koji imaju veće vene ili pacijenata koji lako pocrne. U većini slučajeva nestaju u roku od godinu dana, ali ponekad traju duže.

Grupe finih crvenih krvnih sudova

U blizini mesta ubrizgavanja većih krvnih sudova, kod otprilike jedna trećina pacijenata razvija se grupe krvnih sudova, posebno na butinama. Većina nestaje sama, nekima su potrebni dodatni tretmani injekcijama ili laserska terapija, a nekoliko krvnih sudova možda neće nestati tokom lečenja.

Vazdušni mehurići

Sitni vazdušni mehurići mogu dospeti u krvotok, i obično ne izazivaju uvek simptome, ali mogu biti praćeni i simptomima koji uključuju smetnje vida, glavobolje, nesvesticu i mučninu. Ovi simptomi uglavnom vrlo brzo nestaju.

Alergijska reakcija

Moguća je pojava alergijskih reakcija kod imunokompromitovanih osoba, na sklerozantni rastvor koji se koristi za lečenje, ali to nije uobičajeno.

Vidi još

• Venski čir

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).