Slavko Županski

Slavko Županski
Slavko Županski
	Slavko Županski
Lični podaci
Datum rođenja	29. avgust 1880.
Mesto rođenja	Melenci, Austrougarska
Datum smrti	1959. (78/79 god.)
Mesto smrti	Zrenjanin, FNRJ
Porodica
Supružnik	Anica Županski
Prethodnik
Mandati
Prethodnik
župan Torontalsko-tamiške županije
	1. decembar 1918. — 1. septembar 1919.
Prethodnik	Funkcija uspostavljena
Naslednik	Jovan Bogdanov

Slavko Županski (Melenci, 29. avgust 1880 — Zrenjanin, 1959) bio je srpski i jugoslovenski političar. Osnovao je 31. oktobra 1918. godine Srpsko narodno veće u Velikom Bečkereku.

Biografija

Rođen je u Melencima 29. avgusta 1880. godine, od oca Stefana, seoskog učitelja, i majke Mileve. Nakon završene Srpske velike gimnazije u Novom Sadu upisao je pravni fakultet u Budimpešti i postao pitomac Tekelijanuma. Za vreme studija bio je aktivan član univerzitetske omladine i predsednik Peštanske ujedinjene omladine. Godine 1907. doktorirao je iz oblasti prava i položio advokatski ispit. U Velikom Bečkereku otvorio je advokatsku kancelariju. Sa sveštenikom Dragutinom Mojićem izdavao je „Bečkerečke novine” od 1913. do 1914. kada su zabranjene. Bio je aktivan u Oblasnom odboru narodne omladine i predsednik Okružnog odbora Radikalne stranke. Jula 1914. godine uhapšen je sa mnoštvom istaknutih Srba u Velikom Bečkereku. Nakon hapšenja odveven je u zatvor „Čilag” (Csillagbörtön) u Segedinu, a zatim interniran u Kapuvar. Nakon kraćeg boravka u logoru upućen je u Vršac, kako bi bio upućen na front. Da bi izbegao odlazak u rat, povredio je sebi ruku vojničkim ašovom. Upućen je u vojnu bolnicu u Temišvaru, a zatim u Debrecin, odakle je pušten kući pred kraj rata^[1].

Na njegovu inicijativu, u Velikom Bečkereku je 31. oktobra 1918. godine osnovan prvi Srpski narodni odbor na prostoru Vojvodine. Zaslužan je i za osnivanje Centralnog narodnog veća za Vojvodinu u Novom Sadu. Učestvovao je u pripremi dočeka srpske vojske koja je ušla u Veliki Bečkerek 17. novembra 1918. godine. Učestvovao je u radu Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine. Početkom decembra imenovan je za velikog župana Torontalsko-tamiške županije, na čijem čelu ostaje do septembra 1919. godine, kada podnosi ostavku.

U međuratnom periodu aktivno učestvuje u nacionalnim organizacijama. Inicirao je podizanje spomenika kralju Petru I Karađorđeviću u Velikom Bečkereku. Organizovao je proslavu 20-godišnjice oslobođenja Petrovgrada 1938. godine, kao i demonstracije 27. marta 1941. godine u ovom gradu.

Nakon oslobođenja 1944. godine izabran je za predsednika Oblasnog odbora Narodnog fronta. Bio je poslanik u skupštinama AP Vojvodine i NR Srbije. Bio je predsednik Advokatske komore Vojvodine od 1947. godine.

Umro je u Zrenjaninu 1959. godine.^[2] Sa suprugom Anicom, rođenom Brašovan, imao je četvoro dece^[3].

Vidi još

Spomen-kuća Slavka Županskog

Reference

^ Vorgić, Dejan (2019). Spomen-kuća Slavka Županskog. Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin. str. 13. ISBN 978-86-85961-77-9.
^ Vanda Vojvodić Micova: Uloga znamenitih ličnosti srednjeg Banata u toku Prvog svetskog rata^{[mrtva veza]}
^ Vorgić, Dejan (2019). Spomen-kuća Slavka Županskog. Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin. str. 14. ISBN 978-86-85961-77-9.

Spoljašnje veze

Slavko Županski na sajtu zrikipedija

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] Vorgić, Dejan (2019). Spomen-kuća Slavka Županskog. Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin. str. 13. ISBN 978-86-85961-77-9.

[2] Vanda Vojvodić Micova: Uloga znamenitih ličnosti srednjeg Banata u toku Prvog svetskog rata^{[mrtva veza]}

[3] Vorgić, Dejan (2019). Spomen-kuća Slavka Županskog. Zrenjanin: Narodni muzej Zrenjanin. str. 14. ISBN 978-86-85961-77-9.

[1]

[2]

[3]