Slika tela

Slika tela ili slika o telu (engl. body image) je skup doživljaja, misli i osećanja vezanih za sopstveno telo. Ona obuhvata dve komponente — komponentu percepcije i komponentu procene i stavova u odnosu na svoje telo. Iz komponente procene proističu misli, stavovi i osećanja vezani za sopstveno telo.[1]

Slika o sopstvenom telu može biti pozitivna i negativna. Pozitivna slika tela povezana je sa zdravim odnosom prema ishrani i fizičkoj aktivnosti kod adolescenata, kao i sa dobrim mentalnim zdravljem. Nasuprot tome, negativna slika tela npr. kod adolescenata nosi rizik za nepravilnu ishranu i fizičku aktivnost, nisko samopoštovanje, razvoj depresivnosti i poremećaja ishrane.

Značajno je da lekari budu upoznati sa značajem slike tela za dravlje i blagostanje pacijenta, kako bi rano prepoznali negativnu sliku tela i posledice koje iz nje proizilaze i na vreme pružili adekvatnu pomoć i podršku. U sklopu ovoga jako je važno i da pedijatri, u saradnji sa roditeljima ili porodicom od ranog uzrasta rade na razvijanju pozitivne slike tela kod dece i adolescenata.

Opšte informacijeUredi

Slika tela je sopstveni doživljaj o sebi kada se gledamo u ogledalo ili kako sebe zamišljamo, a definiše se kao misli, percepcije i stavovi o fizičkom izgledu. A ti stavovi se mogu manifestovati kroz to:

  • Kako doživljavamo svoj izgled (uključujući naša sećanja, pretpostavke i uopštavanje činjenica).
  • Kakve saznanja imamo o svom telu, uključujući visinu, oblik i težinu.
  • Kako osećamo i kontrolišete svoje telo dok se krećemo Kako fizički doživljavavamo ili osećamo svoje telo.

Mnogi od nas stiču saznanja o sopstvenom telu u ranoj dobi, što može dovesti do pozitivne ili negativne slike o telu. Imati zdravu sliku o telu važan je deo mentalnog blagostanja i prevencije poremećaja u ishrani.

Pozitivna slika tela je jasna, ona je prava percepcija oblika tela; gledajući različite delove tela kakvim jesu. Pozitivna slika tiela (ili zadovoljstvo telom) uključuje osećaj udobnosti i samopouzdanja u sopstveno telo, i omogućava prihvatanje prirodnog oblika i veličine tela,i prepoznavanje fizičkog izgled, koji vrlo malo govori o vlastitom karakteru i sopstvenim vrednostima kao ličnosti.

Percepcija i procene sopstvenog telaUredi

Percepcije

Komponenta percepcije je mentalna slika koju stvaramo o izgledu i veličini svog tela - ono kako „u glavi“ vidimo svoje telo. Percepcija može biti u skladu sa stvarnim izgledom našeg tela ili može biti nerealna — „iskrivljena”.

Procene svog tela

Komponenta procena svog tela podrazumeva poređenje sa zamišljenim idealom (predstavom o tome kako bi naše telo trebalo da izgleda da bi bilo idealno) i poređenje slike svog tela sa izgledom drugih.

Faktori koji utiču na sliku tela i nezadovoljstvo telomUredi

Indeks telesne uhranjenosti i slika tela

Iako je veći indeks telesne mase (ITM) povezan sa lošijom slikom tela i depresivnim simptomima, I mada su istraživanja Karolin Sater ukazala su na to da ITM nije bio značajan nezavisan prediktor sniženog doživljaja lične vrednosti i viktimizacije od vršnjaka kod adolescenata uzrasta 10 do 16 godina (7), u drugim životim periodima nezadovoljstvo izgledom tela i ITM je često značajan prediktor sniženog doživljaja lične vrednosti i viktimizacije od okoline, koja zatim dodatno snižava doživljaj lične vrednosti.[2] Ovaj efekat je izraženiji kod devojaka nego kod muškaraca. Mada rezultati istraživanja ukazuju da negativna osećanja o svom telu nisu štetna samo za doživljaj svog tela već i negativno utiču na to kako ih drugi doživljavaju i kako se ponašaju prema njima, ili makar utiču na to kako osoba nezadovoljna svojim telom doživljavaju ponašanje drugih.[2]

Porodica i slika tela

Roditelji mogu značajno da utiču na formiranje pozitivne ili negativne slike tela kod svoje dece u detinjstvu u adolescenciji kroz komentare o njihovom izgledu i obliku kao i ličnim odnosom prema ishrani, fizičkoj aktivnosti i ličnim stavom prema sosptvenom telu. Zadirkivanje zbog izgleda od roditelja, braće i sestara je prediktor nezadovoljstva telom kod adolescenata.[3]

Mediji i slika tela

I pored toga što su tradicionalni mediji u širokoj upotrebi, sve više se koriste “novi” mediji, pre svega internet (Fejsbuk, Instagram, Tviter), na kome su sve popularniji sajtovi o modi, lepoti i poznatim ličnostima, posebno među mladim ženama nego modni časopisi.[4]

Na internetu postoje mnogi sajtovi koji održavaju i promovišu stereotipne ideale o ženskoj lepoti. Analiza sadržaja reklama na sajtovima posebno onim namenjenim mladima utvrdila je da većina prihvata figure ženskog pola, koje su mlade, vitke i privlačne. Sve to je povezano sa internalizacijom na internetu vitkog ideala, pa mnoge osobe prave poređenje svog izgleda sa drugima, i često iskazuju nezadovoljstva izgledom i teže ka vitkosti. Pod uticajem ovih sadržaja mlade žene koje koriste internet imaju veće šanse da razviju poremećaj u vezi sa uzimanjem hrane.[4]

Kada gledamo slike devojaka u časopisu, skoro svi znamo da su elektronski promenjene kako bi izgledale savršeno. Međutim kada je reč o društvenim medijima kao što je Fejsbuk, većina veruje da gleda stvarnee slike, ili „prave slike devojke”. Da li je to istina ili ne, ove slike na kraju postaju neka vrsta standard za poređenje, sa sopstvenom slikom tela

Adolescenti koji provode više vremena na socijalnim mrežama i češće proveravaju svoj profil na Fejsbuku češće istražuju svoje telo, značajniji im je ideal vitkog tela, češće porede svoj izgled sa drugima, a adolescentkinje su nezadovoljnije svojom težinom, češće imaju poremećaj u vezi sa uzimanjem hrane.[4] Neka istraživanja ukazuju da „deljenje“ velikog broja fotografija na fejsbuku povećava verovatnoću da će osoba doživljaj sopstvene vrednosti zasnivati na izgledu i da će internalizacija vitkog ideala biti izraženija.[4]

Takozvana „socijalna nega” (gledanje, lajkovanje” i davanje komentara o fotografijama i statusima drugih fejsbuk korisnika) povezana je sa težnjom ka vitkosti i upoređivanjem svog izgleda sa drugima.[4]

Istraživanje sprovedeno u Holandiji je pokazalo da je češća upotreba društvenih mreža 18 meseci kasnije prediktor povećanog investiranja u izgled, nezadovoljstva izgledom i i želje za kozmetskom hirurgijom. Takođe je značajno da iako je češća upotreba društvenih mreža bila prediktor nezadovoljstva telom, ali početno nezadovoljstvo telom nije bilo prediktor upotrebe društvenih mreža. Ova istraživanja su dala preliminarne rezultate

Posledice negativne slike telaUredi

Negativna slika tela i ishrana

Nezadovoljstvo telom se povezuje sa čitavim spektrom nezdravih ponašanja vezanih za uzimanje hrane, kao što je prejedanje, izazivanje povraćanja držanje dijeta kao i sa nastankom poremećaja ishrane u užem smislu.

Negativna slika tela i ponašanja vezana za zdravlje

Nezadovoljstvo telom može da motiviše neke osobe da se podvrgnu nepotrebnim kozmetskim procedurama ili hirurškim zahvatima. Nezadovoljstvo telom i potcenjivanje veličine svog tela neke pojedince može da podstakne na upotrebu anabolika i drugih sredstava za povećanje mišićne mase.

Negativna slika tela, psihosocijalni problemi i poremećaji mentalnog zdravlja

Negativna slika o telu povezana je sa niskim samopoštovanjem i poremećajima raspoloženja, a nisko samopoštvanje i negativna slika tela su faktori rizika za nastanak depresije, anksioznosti i poremećaja ishrane.

Negativna slika tela i fizička aktivnost

Slika tela može da utiče na anagažovanje u fizičkoj aktivnosti ili na njeno izbegavanje. Neke osobe nezadovoljstvo izgledom svog tela može da podstakne na fizičku aktivnost, druge može da spreči da se bave sportskim aktivnostima jer ne žele da ih drugi vide u sportskoj odeći, a treće da motiviše na preteranu fizičku aktivnost i iscrpljivanje, kako bi smanjili ili održali nisku telesnu masu.

IzvoriUredi

  1. ^ Grogan S. Body Image: Understanding Body Dissatisfaction in Men, Women and Children. 3rd edition. London: Taylor and Francis, 2016. r 2018.
  2. 2,0 2,1 Sutter C, Nishina A, Adams RE. How you look versus how you feel: associations between BMI z-scor, body dissastisfaction, peer victimization, and self-worthfor African American and white adolescents. J Adolesc. 2015;43:20-8.
  3. ^ Schaefer MK, Blodgett Salafia EH. The connection of teasing by parents, siblings, and peers with girls’ body dissatisfaction and boys’ drive for muscularity: the role of social comparison as a mediator. Eat Behav. 2014;15(4):599-608
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Holland G, Tiggemannn M. A systematic review of the impact of the use of social networking sites on body image and disordered eating outcomes. Body Image 2016;17:100-10.

Spoljašnje vezeUredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).