Смрт долази на крају

Smrt dolazi na kraju (engl. Death Comes as the End) je istorijski roman Agate Kristi prvi put objavljen u SAD-u od strane izdavača "Dodd, Mead and Company" u oktobru 1944. i u Velikoj Britaniji od strane izdavača Collins Crime Club u martu sledeće godine. Američko izdanje se prodavalo po ceni od 2 dolara, a britanski za sedam šilinga i šest penija.

Smrt dolazi na kraju
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Death Comes as the End
Autor	Agata Kristi
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	istorijska misterija
Izdavanje
Datum	oktobar 1944.
Broj stranica	223
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Odsutna u proleće
Naslednik	Iskričavi cijanid

To je jedini Kristin roman čija radnja nije smeštena u 20. vek, a - što je za nju neobično - takođe nema evropskih likova. Umesto toga, radnja romana smeštena je u Tebu 2000. godine pre nove ere, mesto za koje je Kristijeva stekla priznanje dok je radila sa svojim suprugom arheologom ser Maksom Malovanom na Bliskom istoku. Roman je poznat po veoma velikom broju smrtnih slučajeva i uporediv je sa romanom Deset malih crnaca sa ovog stanovišta. To je ujedno i prvi roman pune dužine koji kombinuje povesnu fikciju i filmsku jedinicu/detektivsku književnost, žanr koji je kasnije nazvan povesna ludnica.

Predlog da se priča zasniva na drevnom Egiptu došao je od poznatog egiptologa i porodičnog prijatelja Stivena Glenvila. Takođe je pomogao Kristijevoj sa pojedinostima svakodnevnog života domaćinstva u Egiptu pre 4000 godina. Pored toga, dao je snažne predloge Kristijevoj da promeni kraj knjige. To je uradila, ali se posle pokajala zbog toga, osećajući da je njen (neobjavljeni) kraj bolji. Roman je zasnovan na stvarnim pismima koje je preveo egiptolog Batiskomb Gan iz razdoblja egipatskog Srednjeg kraljevstva, a koje je napisao izvesni Hekanahte svojoj porodici, žaleći se na njihovo ponašanje i ophođenje prema svojoj konkubini.

Ovaj roman je jedan od samo četiri Kristina koji nisu dobili nikakvo prilagođavanje u drugim medijima, a ostali su Nepoznato odredište, Putnik za Frankfurt i Zaleđe sudbine.

Kristijeva je kao temu za naslove svojih poglavlja, kao i za mnoge svoje romane, u ovom slučaju koristila egipatski poljoprivredni kalendar.

Uvod u radnju

Mirni životi jedne egipatske porodice su poremećeni kada se otac Imotep vratio sa severa sa svojom novom konkubinom Nofret koja je počela da seje nezadovoljstvo među njima. Kada se desila smrt, probudio se strah od prokletstva u kući, ali da li je ubica u blizini?

Radnja

Roman je prvenstveno pisan iz perspektive Renisenb, mlade udovice koja se ponovo upoznaje sa svojom porodicom kada je njen otac Imotep, uspešan, ali pompezni i kratkovidi sveštenik, u njihove živote doveo novu „ženu“, Nofret. Nofret ubrzo poremećuje i suprotstavlja se Imotepovim sinovim - Jahmosu, Sobeku i Ipiju - kao i njihovim ženama. Renisenb shvata da je domaćica Henet, dok glumi odanost, puna mržnje. Ona se suočava sa Henet pred kraj priče koja u naletu ljutnje priznaje da mrzi Renisenb i njenu davno preminulu majku.

Pošto je Imotep pozvan, Satipi i Kejt, žene starijih sinova, pokušavaju da maltretiraju Nofret trikovima, ali plan se izjalovio kada je Nofret apelovala na Imotepa i on zapreti da će se odreći svojih sinova i njihovih porodica po svom povratku. Odjednom svi imaju pobudu da ubiju Nofret, a kada je ona pronađena mrtva u podnožju litice, nesreća izgleda malo verovatna, iako niko neće da prizna ništa drugo.

Zatim, Satipi u strahu pada u smrt sa iste litice dok je šetala sa Jahmosom. Renisenb i drugi se pitaju da li je Nofretin osvetnički duh gledao preko Jahmosovog ramena nekoliko trenutaka pre smrti. Ovo objašnjenje postaje snažno kada su Jahmose i Sobek popili otrovano vino. Sobek umire, a Jahmos preživljava jer je popio manje vina. Dečak rob koji kaže da je video Nofretinog duha kako truje vino umire od otrova ubrzo nakon toga.

Zgodni pisar Kameni se zaljubio u Renisenb i na kraju ju je zaprosio. Nesigurna da li voli njega ili očevog savetnika Horija kojeg poznaje od detinjstva, Renisenb prepušta izbor u očevim rukama i veri se za Kamenija. Ona, međutim, shvata da je njegov odnos sa Nofret bio bliži nego što je pretpostavljala i da je ljubomora možda uticala na Nofretinu gorku mržnju prema porodici. Hori i Esa, starija majka Imotepa (pametna žena koja iako skoro potpuno slepa vidi stvari jasnije od većine drugih - posebno njenog sina) počinju da istražuju mogućnost ljudskog ubice. Ipi, i sam verovatno osumnjičen, počinje da se hvali svojim novim, boljim položajem kod oca. On planira da se otarasi domaćice Henet i to joj govori. Sledećeg jutra, Ipi je pronađen utopljen u jezeru.

Polje osumnjičenih je dodatno suženo. Esa pokušava da istera ubicu na čistac nagoveštavajući Satipijevu smrt, ali je i sama ubijena otrovanim mastima uprkos prisustvu kušača hrane. Henet - koja zna identitet ubice i trenutno je moćna usred rasula - ugušena je posteljinom koja se koristi za umotavanje sve većeg broja žrtava.

Na istoj stazi kod litice gde su pomrli Nofret i Satipi, Renisenb, očigledno pozvana od Hori, čuje korake iza sebe i okreće se i vidi Jahmosa. Ona tada vidi izraz ubilačke mržnje u očima svog brata koji je Satipi videla pre nego što je ubijena. Međutim, pre nego što je Renisenb bila ubijena, Hori ubija Jahmosa strelom i spašava je. Hori objašnjava Renisenb da Satipi nije sa strahom gledao ni u šta dalje nego u Jahmosa — gledala je pravo u njega. Potrošio je nesmrtonosnu količinu otrova i pretvarao se da se oporavlja dok je počinio ubistva kako da postane glavni naslednik tako i da se prepusti svojoj novootkrivenoj ljubavi prema nasilju. Renisenbin konačni izbor je za koga će se udati: za Kamenija, živahnog muža koji nije sličan njenom prvom, ili Horija, stariju i zagonetniju figuru. Ona pravi svoj izbor i pada u Horijev zagrljaj.

Likovi

• Imotep, sveštenik
• Nofret, Imotepova konkubina sa severa
• Esa, Imotepova majka
• Jahmos, Imotepov stariji sin
• Satipi, Jahmosova žena
• Ipi, Imotepov mlađi sin
• Renisenb, Imotepova ćerka
• Sobek, Imotepov srednji sin
• Kait, Sobekova žena
• Henet, žena koja drži sve zajedno
• Hori, porodični pisar
• Kameni, pisar sa severa
• Teti, Renisenbina ćerka
• Kai, Renisenbin pokojni muž

Književni značaj i prijem

Moris Vilson Dišer iz časopisa Književni dodatak Vremena 28. aprila 1945. rekao je da „Kada specijalista stekne nepogrešivu veštinu postoji iskušenje da pronađe zadatke koji su izuzetno teški. Prizori romana Smrt dolazi na kraju postavljeni u Drevnom Egiptu su naslikani delikatno. Domaćinstvo sveštenika koji je prikazan ne kao sveta ličnost već kao obiman zemljoposednik odmah izaziva privlačnost jer su njeni članovi ljudi. Ali dok autorkina veština može da izazove pometnju oko smrti stare žene pre nekoliko hiljada godina, to vremensko razdoblje smanjuje radoznalost o tome zašto ili kako su ona (i drugi) pomrli."

Moris Ričardson, samoproglašeni poštovalac Kristijeve, napisao je u izdanju časopisa Posmatrač 8. aprila 1945. godine: „Jedna od najboljih nedelja rata za krimi fantastiku. Prvo, naravno, nova Agata Kristi. Smrt dolazi na kraju. I zaista je zapanjujuće novo sa drevnim egipatskim okruženjem u seoskom domaćinstvu sveštenika koji preopterećuje svoju ionako napetu porodicu dovodeći kući ultra čvrstu konkubinu iz Memfisa. Ishod: niz ubistava. Sa svojom posebnom arheološkom opremom, gospođa Kristi čini da se na Nilu 1945. pre nove ere osećate jednako kao kod kuće kao da vas je bombardovala lažnim tragovima u salonu prekrivenom cincetom u toplicama "Limington". Ali ona nije samo promenila prizore. Njena rekonstrukcija je živopisna i ona zaista naporno radi na svojim likovima. Moje već bezosećajno divljenje prema njoj povećava se još više.“

Godine 1990. roman je uvršćen na Spisak 100 najboljih kriminalističkih romana svih vremena Udruženja pisaca krimi-romana.

Robert Barnard: „Božić Herkula Poaroa prenet u Egipat oko 2000. godine pre nove ere. Urađen sa taktom, ali ishod je nekako kosturski – shvatite koliko prosečna Kristijeva zavisi od ukrasa: odeće, nameštaja, pribora za buržoaski život. Krivac u ovaj se otkriva manje otkrivanjem nego postupkom uklanjanja."

Planirana ekranizacija

BBC-ova ekranizacija romana najavljena je u avgustu 2016. kao deo niza ekranizacija Kristinih dela. Gvinet Hjuz je najavljena kao scenaristkinja u decembru 2018. a emitovanje je planirano za 2019. Međutim, nikakve dalje vesti nisu otkrivene o ekranizaciji.