Soraja Manučehri
Soraja Manučehri (pers. ثریا منوچهری, Soraya Manouchehri; 1. januar 1951) bila je tridesetpetogodišnja žena smrtno kamenovana 15. avgusta 1986. u svom rodnom selu Kuhpaji, kao kazna za preljubu. Kamenovanje se desilo uprkos tome što dokaza sem jednog svedočenja nije bilo — nije sigurno da li je Soraja stvarno bila neverna ili je priča izmišljena.
Soraja Manučehri | |
|---|---|
 Fotografija devetogodišnje Soraje koju je napravio novinar tokom posete selu 1960. | |
| Datum rođenja | 1. januar 1951. |
| Mesto rođenja | Kuhpaja ,  Iran |
| Datum smrti | 15. avgust 1986. (35 god.) |
| Mesto smrti | Kuhpaja , Iran |
Biografija uredi
Manučerčijeva je rođena 1. januara 1951. u iranskom planinskom selu Kuhpaja, koje se nalazi na trideset pet kilometara od grada Kermana.[1] U selu provodi ceo život. Jedan od zanimljivih događaja u selu bila je poseta stranih novinara 1960, kada je Soraja imala devet godina. Naime, odatle potiče njena jedina fotografija.
Sa trinaest godina, Soraja se udala za Gorbana Alija, tada dvadesetogodišnjaka sa čijom porodicom je njena ugovorila brak. Kroz naredne godine, Soraja je rodila devetoro dece, od kojih dva mrtvorođenčeta. Za vreme stabilizacije Irana nakon revolucije 1979, Gorban Ali je otišao u obližnji grad da radi kao čuvar zatvora. Tamo je sreo četrnaestogodišnjakinju sa kojom je želeo da se oženi.[2]
Naposredno po tome, muž Soraju optužuje da ga je prevarila. Na šerijatskom sudu, Gorban Alijev rođak svedoči u njegovu korist, te sudija Soraju osuđuje na smrt kamenovanjem. Smrtna kazna izvršena je 15. avgusta 1986. Svedoci, među kojima je Sorajina tetka Zahra Kanum jedina imenovana, tvrde da je preljuba izmišljena kako bi optužitelj mogao da oženi mlađu ženu koju je upoznao na dužnosti.[2]
Zaveštanje uredi
Sorajina tetka Zahra Kanum je priču o kamenovanju ispričala francuskm književniku iz Nejija na Seni Frajdunu Sahebdžamu kojeg je srela u Iranu dok je on putovao po njemu. Francuz persijskog porekla je tu priču zapisao, a 1990. i izdao u obliku romana La Femme Lapidée (Kamenovana žena), koji je 1994. izdat na engleskom kao The Stoning of Soraya M.: A True Story (Kamenovanje Soraje M. — Istinita priča). Njegova knjiga poslužila je Sajrusu Nurasteu, američkom režiseru persijskog porekla, da uz pomoć svoje žene Betsi Gifen režira film Kamenovanje Soraje M. I Frajdunova knjiga i Sajrusov film su zabranjeni u Iranu.[2][3]
Izvori uredi
- ^ „Soraya Manutchehri”. Gone Too Soon. Arhivirano iz originala 14. 06. 2012. g. Pristupljeno 8. 12. 2012.
- ^ a b v „Soraya M., Stoned to Death”. Politics Daily. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 8. 12. 2012.
- ^ „The horrific execution scene that got a film banned...”. Daily Mail. Pristupljeno 8. 12. 2012.
