Sociologija muzike

Sociomuzikologija (od latinskog: socius, „pratilac“; iz starofrancuskog musique; i sufiksa -ologija, proučavanje, od starogrčkog: „govor“), takođe se zove muzika sociologije ili sociologija muzike, i odnosi se na akademsko potpolje sociologije koje se bavi muzikom (često u kombinaciji sa drugim umetnostima), kao i potpolje muzikologije koje se fokusira na socijalne aspekte muzičkog ponašanja i ulozi muzike u društvu.

Sociomuzikološka pitanja

Rad sociomuzikologa je često sličan etnomuzikolozima u smislu njihovog istraživanja u sociokulturološkom kontekstu muzike. Međutim, sociomuzikologija odražava manje akcenata na etničkom i nacionalnom identitetu, i nije ograničena samo na etnografske metode. Umesto toga, sociomuzikolozi koriste širok spektar istraživačkih metoda i interesuju se za vidljivo ponašanje i muzičke interakcije u okviru ograničenja društvene strukture. Sociomuzikolozi češće nego etnomuzikolozi koriste istraživanja i ekonomske parametre, na primer, i imaju tendenciju da se fokusiraju na muzičku praksu u savremenim industrijskim društvima. Pošto oblast muzikologije ima težnju da naglasi istoriografski i analitički/kritički nego sociološki pristupi u istraživanju, sociomuzikologija se još uvek smatra donekle izvan glavnih tokova muzikologije. Ipak, rast popularnosti etnomuzikologije u poslednjih nekoliko decenija (sa kojima terenske akcije imaju mnogo sličnosti), kao i razvoj i usmeravanja „Nove muzikologije“ (koincidira sa pojavom interdisciplinarne studije kulture u akademskim krugovima), doprineo je da sociomuzikologija postane potpuno uspostavljena oblast.

Među najznačajnijim klasičnim sociolozima koji ispituju socijalne aspekte i posledice muzike su Džordž Simel, Alfred Šuc, Maks Veber i Teodor Adorno. Vredni pomena: Alfons Silberman, Čarls Siger, Hauard Sol Beker, Norbert Elijas, Moris Halbvak, Žak Atali, Džon Mjuler i Kristofer Smol. Među savremene sociomuzikologe ubrajaju se Tija Denora, Džordžina Rodija, David Hebert, Peter Martin i Josif Šlos.

Vidi još

Reference

Literatura

Ko, Charles Ka Shing (2011). An analysis of sociomusicology, its issues; and the music and society in Hong Kong. Hong Kong: Ko Ka Shing. ISBN 978-9-881-58021-4.

Takođe pročitati

Adler, Guido (1885). Umfang, Methode und Ziel der Musikwissenschaft. Vierteljahresschrift für Musikwissenschaft, 1, 5-20.
Beaud, Paul & Willener, Alfred (1973). Musique et vie quotidienne, essai de sociologie d'une nouvelle culture: electro-acoustique et musique pop; improvisation. in series, Repères. [S.l.]: Éditions Mame. 272 p. ISBN 978-2-250-00512-7.
Becker, Howard S. (1963). "The Culture of ... [and] Careers in ... a Deviant Group: the Dance Musician", in his Outsiders: Studies in the Sociology of Deviants (New York: Free Press, 1966, cop. 1963), p. [79]-119. N.B.: The results are of a study undertaken in 1948-1949.
Clercq, Jocelyne de (1970). La profession de musician: une enquête, in series, Études de sociologie de la musique. Bruxelles: Éditions de l'Institut de Sociologie, Université libre de Bruxelles. Variant title on half-title page: Le Musicien professional: une enquête. 165, [1] p. Without ISBN or SBN
Hill, Dave (1986). Designer Boys and Material Girls: Manufacturing the [19]80s Pop Dream. Poole, Eng.: Blandford Press. ISBN 978-0-7137-1857-7.
Honing, Henkjan (2006). "On the growing role of observation, formalization and experimental method in musicology." Empirical Musicology Review, 1/1, 2-5
Kerman, Joseph (1985). Musicology. London: Fontana. ISBN 978-0-00-197170-7.
Ko, C. K. S. (2011). An analysis of sociomusicology, its issues; and the music and society in Hong Kong. Hong Kong: Ko Ka Shing. ISBN 978-9-881-58021-4.
McClary, Susan, and Robert Walser . "Start Making Sense! Musicology Wrestles with Rock" in On Record ed. by Frith and Goodwin 1990. 1988. ISBN 978-0-394-56475-3. str. 277–292.
Middleton, Richard (1990/2002) (1990). Studying Popular Music. Philadelphia: Open University Press. ISBN 978-0-335-15275-9. .
Sorce Keller, Marcello (1996). Musica e sociologia, Milan: Ricordi.
Pruett, James W. & Thomas P. Slavens (1985). Research guide to musicology. Chicago: American Library Association. ISBN 978-0-8389-0331-5.
Voyer, Pierre (1981). Le Rock et le rôle. [sic]. [Montréal, Qué.]: Leméac. ISBN 978-2-7609-9429-4.