Википедија

Socioseksualna orijentacija

Socioseksualna orijentacija ili socioseksualnost je želja za stupanje u seksualne odnose izvan privržene veze i razlikuje se od osobe do osobe. Pojedinci sa ograničenijom socioseksualnom orijentacijom imaju manju želju da upražnjavaju neobavezan seks; oni teže velikoj ljubavi, odanosti i emocionalnoj bliskosti pre nego što imaju seks sa ljubavnim partnerima. Osobe sa manje ograničenom socioseksualnom orijentacijom češće stupaju u neobavezan i opušteniji su po pitanju seksa bez ljubavi, prepuštanja ili osećaja blizine.[1]

Merenja/analiza uredi

Glavni članak: Popis socioseksualne orijentacije

Prerađen Popis Socioseksualne Orijentacije (SOI-R) je osmišljen da izmeri socioseksualnost, gde se visok razutat SOI povezuje sa neograničenom orijentacijom, dok niski rezultati SOI predstavljaju ograničeniju orijentaciju. SOI-R takođe omogućava pojedinačnu procenu tri aspekta socioseksualnosti: ponašanje, stav i želje.[2]

Seksualna orijentacija i polne razlike uredi

Muškarci teže ka višim SOI razultatima i neograničeniji su od žena širom različitih kultura.[3][4] Kako god, postoji veća razlika u rezultatima u svakom polu pojedinačno nego između muškaraca i žena, ukazujući na to da je prosečan muškarac manje ograničen od prosečne žene, socioseksualna orijentacija može varirati kod pojedinaca bez obzira na pol.[5]

Biseksualne žene imaju značjno veću neograničenost i socioseksualne stavove i od lezbijki, i od heteroseksualnih žena. Biseksualke takođe imaju najizraženiju neograničenost u socioseksualnom ponašanju, a zatim idu lezbijke i na kraju heteroseksualke.[4] Gejevi i biseksualni muškarci su slični heteroseksualnim muškarcima po socioseksualnim stavovima, tu pokazuju relativno neograničene stavove povezne sa ženama. Ipak, gej muškarci su najneograničeniji u socioseksualnom ponašanju, praćeni biseksualnim, a potom heteroseksualnim muškarcima. Ovo može biti jer gej muškarci imaju više šansi za pronalaženje partnera koji žele kraktoročne veze i neobavezan seks.[4]

Neograničena socioseksualnost je povezana sa ranim životnim iskustvom seksa, češćom seksualnom aktivnošću i većim brojem seksualnih partnera. Neograničeni muškarci teže ka većem prihvatanju mitova o silovanju, prethodne seksualne agresije i konzervativnijem gledištu žena od ograničenih muškaraca. Neograničene žene imaju više seksualnih fantazija koje uključuju posedovanje moći i kontrole nad drugom osobom i niže nivoe seksualne konzervacije od ograničenih žena.[6]

Individualne razlike uredi

Individue koje su socioseksualno neograničeni imaju tendenciju da postižu bolje rezultate na testovima ekstrovertnosti,[7]  , imaju veću otvorenost ka novim iskustvima, [8] , impulsivniji[9] su, spremni na rizik,[9] skloniji su tome da se ne vezuju ѕa druge,[10] i, imaju veću verovatnoću da će izbegavati vezivanje za druge , [10]   i postićiće više na crtama tamne trijade: narcizam , psihopatija , makijavelizam. [11][12]  Kod žena, socioseksualna neograničenost je povezana sa većim maskulinitetom [13] , a visoka samokontrola je karakteristična za osobe sa neograničenom socioseksualnošću, bez obzira na pol ili seksualnu orijentaciju. .[14]

Pojedinci koji imaju intrizičnu reloigioznu orijentaciju (religija kao kraj) imaju tendenciju da budu socioseksualno ograničeni, dok oni sa ekstrizičnom religijskom orijentacijom(religija kao sredstvo za postizanje nereligijskih ciljeva) teže ka neograničenoj socioseksualnosti. [15]

Tendencije parenja uredi

Motivi uredi

Socioseksualno neograničene žene su više motivisane da se upuste u neobavezan seks nego socioseksualno ograničene žene, jer vide više koristi povezanih sa kratkoročnim parenjem. Ovo uključuje seksualne benefite (npr. iskustvo novog partnera) , koristi od resursa (npr.dobijanje skupocenih poklona) , kao i poboljšanje veština zavođenja. Socioseksualnost nije povezana sa kratkoročnim koristima za muškarce.[16]

Kada se gledaju atraktivni  ženski modeli, neograničeni muškarci su više zainteresovani za njen  fizički izgled , dok ograničeni muškarci pokazuju više interesovanja za društvene osobine koje atraktivne žene poseduju. Neograničene žene navode više interesovanja za popularnost atraktivnih muških modela i manje su zainteresovane za muškarčevu volju da se obavežu, kada se porede sa ograničenim ženama.[17]  

Preference u parenju uredi

Muškarci i žene s neograničenom socioseksualnom orijentacijom vide kratkoročne partnere s većim seksualnim iskustvom kao poželjnijim, dok ograničene žene percipiraju seksualno neiskustvo partnera kao poželjne. [18][19] Neograničeni pojedinci stavljaju veću važnost na fizičku i seksualnu privlačnost partnera, dok ograničeni pojedinci naglašavaju one osobine koje ukazuju na dobre roditeljske i lične kvalitete (npr. ljubazna, odgovorna, verna). [20]  Ocenjivanje seksualne atraktivnosti je više varijabilna u neograničenim muškarcima nego u ograničenim muškarcima.[21]

Individue su u stanju da tačno odrede socioseksualnu orijentaciju tehnološki kreiranih, ali i realnih lica, jer sa neograničenom socioseksualnošću povezuju ženska lica sa većom atraktivnošću, a muška lica sa većom maskularnošću. Žene imaju tendenciju da teže ka muškim licima koja su povezana sa ograničenom socioseksualnoscu, dok muškarci preferiraju ženino lice koje izgleda kao socioseksualno neograničeno; odnoseći se i na kratkoročne i dugoročne partnere. .[22][23]

Interakcije sa drugima uredi

Žene koje su socioseksualno neograničene svakodnevno imaju više društvenih kontakata sa muškarcima nego žene koje su socioseksualno ograničene. Međutim, kada se govori o prijateljstvu (neromantičnom), pojedinci koji su neograničene smatraće ga manje zadovoljavajućim i nižeg kvaliteta nego ograničeni pojedinci.[24] Neograničeni pojedinci takođe češće smatraju da su varanje ili nevera prihvatljivi pod određenim uslovima (npr. Kada su uključeni u loš odnos), te su često uključeni u više varanja od ograničenih pojedinaca. [25] Odnos između socioseksualne orijentacije i nevere je posredovan predanošću, što znači da neograničeni pojedinci mogu varati jer su manje predani svom partneru nego ograničenim pojedinci. [26]

Hormoni uredi

Pojedinci koji su u romantičnoj vezi, obično imaju niži nivo testosterona od pojedinaca koji su sami. Međutim, utvrđeno je da se to primenjuje samo na pojedince koji imaju ograničenu socioseksualnu orijentaciju. Nivo testosterona muškaraca i žena u partnerstvu, neograničenog socioseksualnog statusa je sličniji nivou samaca . [27] 

Kultura uredi

U regionima koji pate od visokog  preovladavanja infektivnih  bolesti, i kod muškaraca i kod žena, zabeležen je niži nivo socioseksuanosti, kao cena nepažljivog stila života (tj. neograničenosti) koji može nadmašiti prednosti.[28]

Uplitanja uredi

Posedovanje neograničene socioseksualne orijentacije, u Američkim primercima, povećava verovatnoću dobijanja sina 12 – 19%.[29]  Ovo se može objasniti uopštenom Trivers-Vilardovom hipotezom, koja tvrdi da će roditelji, koji poseduju neku naslednu osobinu koja pospešuje muški reproduktivni uspeh više od ženskog,  imati više sinova, a imaće više ćerki ukoliko poseduju osobine koje povećavaju ženski reproduktivni uspeh više od muškog.[30] Pošto neograničena socioseksualnost povećava reproduktivnu sposobnost sinova više nego ćerki (kao sto muškarci imaju potencijal da imaju više potomstva kroz neobavezne odnose) neograničeni roditelji imaju više nego očekivanu proporciju pola potomaka (više sinova).

Relevantne teorije uredi

Teorija roditeljskog ulaganja uredi

Prema teoriji roditeljskog ulaganja, pol koji ulaze više u  potomke teži da bude više diskriminisan I vise socioseksualno ogranicen (uglavnom žene, usled trudnoće, rođenja deteta ili lučenja mleka).[31] U godini, žena može da rodi jednom (osim u slučaju višestruke trudnoće), bez obzira na broj partnera koji je imala, dok muškarci potencijalno mogu imati više dece nego žena sa kojima su spavali usled višestruke trudnoće.   Dakle, žene bi trebalo da budu selektivnije i ograničenije kako bi imale decu sa partnerima koji poseduju dobre gene i izvore, koji mogu obezbediti potencijal  potomstvu.  Muškarci, kako god, mogu povećati svoju reproduktivnu sposobnost tako što će biti neograničeni i imati mnogo dece sa mnogo žena. Prema tome, pošto muškarci ne moraju da ulažu tako puno fizički (bez trudnoće), oni su skloni da imaju više neograničenih socioseksualnih orijentacija. [traži se izvor]

Teorija odnosa polova uredi

Operativni odnos polova je broj seksualno konkuretnih muškaraca naspram seksualno konkurentnih žena u lokalnom okruženju.[3] Visok odnos polova ukazuje na to da je više muškaraca nego žena dostupno, dok nizak odnos polova podrazumeva da je više žena nego muškaraca seksualno dostupno. Visoki odnosi polova (više muškaraca) su povezani sa nižim SOI rezultatima (više ograničenih socioseksualnih orijentacija), kao muškarci moraju da zadovolje ženske preference za dugoročne monogamne odnose ako se efikasno takmice za ograničen broj žena. Niski odnosi polova (više žena) su u uzajamnoj vezi sa više neograničenih socioseksualnosti, kao što muškarci mogu da priušte  zahtevanje više neobaveznih odnosa ako su relativno retki i u potražnji. [32]

Teorija strategijskog pluraliѕma uredi

Glavni članak: Strateški pluralizam

Strategijski pluralizam govori da su žene razvijene da procene muškarce kroz dve dimenzije: njihov potencijal da budu dobri davaoci potomstva i njihov stepen genetskog kvaliteta.  Lokalno okruženje je uticalo na to koji su društveni karakteri bili preferirani od strane žena. U zahtevnim okruženjima gde je briga oba roditelja bila presudna za preživaljavanje novorođenčeta, trebalo bi da žene više vrednuju dobre roditeljske kvalitete, navodeći muškarce da usvoje ograničeniju socioseksualnu orijentaciju i ulažu više u svoje potomstvo kako bi pomogli deci da prežive. U  sredinama u kojima preovlađuju bolesti, dobri geni koji će pomoći potomstvu da se odupre patogenima bi trebalo da budu prioritetni ženama, navodeći zdrave mušarce da budu socioseksualno neograničeni da bi preneli svoje gene na mnoga potomstva. [5]

Teorija društvene strukture uredi

Prema teoriji društvene strukture, podela rada i društvena očekivanja vode do razlika među polovima u socioseksualnosti. U kulturama sa tardicinolanijim rodnim ulogama (gde žene imaju manje slobode od muškaraca) razlike među polovima u socioseksualnoj orijentaciji su veće. U ovim zajednicama, gde žene imaju manji pristup moći i novcu od muškaraca, očekivano je da bi žene trebalo da budu više seksualno ograničene i da imaju seksualne odnose samo sa muškarcima sa kojima su u obavezujućem odnosu, dok muškarci mogu biti seksualno neograničeni ako žele. U ravnopravnijim društvima, gde muškarci i žene imaju jednak  pristup moći i novcu, polna razlika u socioseksualnosti je manje izražena, dok pojedinci mogu uzeti društvenu ulogu drugog pola.[33]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Simpson, J. A.; Gangstad, S.W. (1991). „Individual differences in sociosexuality: Evidence for convergent and discriminant validity”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (6): 870—883. PMID 1865325. doi:10.1037/0022-3514.60.6.870. 
  2. ^ Penke, L.; Asendorpf, J. B. (2008). „Beyond global sociosexual orientations: A more differentiated look at sociosexuality and its effects on courtship and romantic relationships”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (5): 1113—1135. PMID 18954197. S2CID 2213695. doi:10.1037/0022-3514.95.5.1113. 
  3. ^ a b Schmitt, D. P. (2005). „Sociosexuality from Argentina to Zimbabwe: A 48-nation study of sex, culture, and strategies of human mating”. Behavioral and Brain Sciences. 28 (2): 247—311. PMID 16201459. S2CID 25458417. doi:10.1017/s0140525x05000051. 
  4. ^ a b v Schmitt, D. P. (2007). „Sexual strategies across sexual orientations: How personality traits and culture relate to sociosexuality among gays, lesbians, bisexuals, and heterosexuals”. Journal of Psychology and Human Sexuality. 18 (2–3): 183—214. S2CID 146229768. doi:10.1300/j056v18n02_06. 
  5. ^ a b Gangestad, S. W.; Simpson, J. A. (2000). „The evolution of human mating: Trade-offs and strategic pluralism”. Behavioral and Brain Sciences. 23 (4): 573—587. PMID 11301543. S2CID 33245508. doi:10.1017/s0140525x0000337x. 
  6. ^ Yost, M. R.; Zurbriggen, E. L. (2006). „Gender differences in the enactment of sociosexuality: An examination of implicit social motives, sexual fantasies, coercive sexual attitudes, and aggressive sexual behavior”. Journal of Sex Research. 43 (2): 163—173. PMID 16817063. S2CID 8940795. doi:10.1080/00224490609552311. 
  7. ^ Wright, T. M. (1999). „Female sexual behavior: Analysis of Big Five trait facets and domains in the prediction of sociosexuality”. Dissertation Abstracts International: Section B: The Sciences & Engineering. 59: 5611. 
  8. ^ Lameiras Fernández, M.; Rodríguez Castro, Y. (2003). „The Big Five and sexual attitudes in Spanish students”. Social Behavior and Personality. 31 (4): 357—362. doi:10.2224/sbp.2003.31.4.357. 
  9. ^ a b Seal, D. W.; Agostinelli, G. (1994). „Individual differences associated with high-risk sexual behaviour: Implications for intervention programmes”. AIDS Care. 6 (4): 393—397. PMID 7833356. doi:10.1080/09540129408258653. 
  10. ^ a b Brennan, K. A.; Shaver, P. R. (1995). „Dimensions of adult attachment, affect regulation, and romantic relationship functioning”. Personality and Social Psychology Bulletin. 21 (3): 267—283. S2CID 145711350. doi:10.1177/0146167295213008. 
  11. ^ Foster, J. D.; Shrira, L.; Campbell, W. K. (2006). „Theoretical models of narcissism, sexuality, and relationship commitment”. Journal of Social and Personal Relationships. 23 (3): 367—386. S2CID 143798856. doi:10.1177/0265407506064204. 
  12. ^ Jonason, P. K.; Li, N. P.; Webster, G. W.; Schmitt, D. P. (2009). „The Dark Triad: Facilitating short-term mating in men”. European Journal of Personality. 23: 5—18. CiteSeerX 10.1.1.650.5749  . S2CID 12854051. doi:10.1002/per.698. 
  13. ^ Clark, A. P. (2004). „Self-perceived attractiveness and masculinization predict women's sociosexuality”. Evolution and Human Behavior. 25 (2): 113—124. doi:10.1016/s1090-5138(03)00085-0. 
  14. ^ Sakaguchi, K.; Sakai, Y.; Ueda, K.; Hasegawa, T. (2007). „Robust association between sociosexuality and self-monitoring in heterosexual and non-heterosexual Japanese”. Personality and Individual Differences. 43 (4): 815—825. doi:10.1016/j.paid.2007.02.006. 
  15. ^ Rowatt, W.C.; Schmitt, D.P. (2003). „Associations between religious orientation and varieties of sexual experience”. Journal for the Scientific Study of Religion. 42 (3): 455—465. CiteSeerX 10.1.1.550.8478  . doi:10.1111/1468-5906.00194. 
  16. ^ Greiling, H.; Buss, D. M. (2000). „Women's sexual strategies: The hidden dimension of extra-pair mating”. Personality and Individual Differences. 28 (5): 929—963. doi:10.1016/s0191-8869(99)00151-8. 
  17. ^ Townsend, J. M.; Wasserman, T. (1998). „Sexual attractiveness: Sex differences in assessment and criteria”. Evolution and Human Behavior. 19 (3): 171—191. doi:10.1016/s1090-5138(98)00008-7. 
  18. ^ Wiederman, M. W.; Dubois, S. L. (1998). „Evolution and sex differences in preferences for short-term mates: Results from a policy capturing study”. Evolution and Human Behavior. 19 (3): 153—170. CiteSeerX 10.1.1.522.7377  . doi:10.1016/s1090-5138(98)00006-3. 
  19. ^ Sprecher, S.; Regan, P. C.; McKinney, K.; Maxwell, K.; Wazienski, R. (1997). „Preferred level of sexual experience in a date or mate: The merger of two methodologies”. The Journal of Sex Research. 34 (4): 327—337. doi:10.1080/00224499709551901. 
  20. ^ Simpson, J. A.; Gangestad, S. W. (1992). „Sociosexuality and romantic partner choice”. Journal of Personality. 60: 31—51. doi:10.1111/j.1467-6494.1992.tb00264.x. 
  21. ^ Townsend, J. M.; Wasserman, T. (jun 1997). „The perception of sexual attractiveness: sex differences in variability”. Archives of Sexual Behavior. 26 (3): 243—268. ISSN 0004-0002. PMID 9146813. S2CID 25593234. doi:10.1023/a:1024570814293. 
  22. ^ Boothroyd, L. G.; Jones, B. C.; Burt, D. M.; DeBruine, L. M.; Perrett, D. I. (2008). „Facial correlates of sociosexuality”. Evolution and Human Behavior. 29 (3): 211—218. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2007.12.009. 
  23. ^ Boothroyd, L.G.; Cross, C.P.; Gray, A.W.; Coombes, C.; Gregson-Curtis, K. (2011). „Perceiving the facial correlates of sociosexuality: further evidence”. Personality and Individual Differences. 50 (3): 422—425. doi:10.1016/j.paid.2010.10.017. 
  24. ^ Hebl, M. R.; Kashy, D. A. (1995). „Sociosexuality and everyday social interaction”. Personal Relationships. 2 (4): 371—383. doi:10.1111/j.1475-6811.1995.tb00099.x. 
  25. ^ Feldman, S. S.; Cauffman, E. (1999). „Your cheatin' heart: Attitudes, behaviors, and correlates of sexual betrayal in late adolescents”. Journal of Research on Adolescence. 9 (3): 227—252. doi:10.1207/s15327795jra0903_1. 
  26. ^ Mattingly, B. A.; Clark, E. M.; Weidler, D. J.; Bullock, M.; Hackathorn, J.; Blankmeyer, K. (2011). „Sociosexual orientation, commitment, and infidelity: A mediation analysis”. The Journal of Social Psychology. 151 (3): 222—226. PMID 21675178. S2CID 25319954. doi:10.1080/00224540903536162. 
  27. ^ Edelstein, R.S.; Chopik, W.J.; Kean, E.L. (2011). „Sociosexualitymoderates the association between testosterone and relationship status in men and women” (PDF). Hormones and Behavior. 60 (3): 248—255. PMID 21645516. S2CID 10417454. doi:10.1016/j.yhbeh.2011.05.007. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 03. 2021. g. Pristupljeno 15. 05. 2019. 
  28. ^ Schaller, M.; Murray, D. R. (2008). „Pathogens, personality and culture: Diasease prelevance predicts worldwide veriability in sociosexuality, extraversion, and opennenss to experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (1): 212—221. CiteSeerX 10.1.1476.4335   Proverite vrednost parametra |citeseerx= $1 (pomoć). PMID 18605861. doi:10.1037/0022-3514.95.1.212. 
  29. ^ Kanazawa, S.; Apari, P. (2009). „Sociosexually unrestricted parents have more sons: A further application of the generalized Trivers-Willard hypothesis (gTWH)”. Annals of Human Biology. 36 (3): 320—330. PMID 19306221. S2CID 16529638. doi:10.1080/03014460902766918. 
  30. ^ Kanazawa (2005). „Big and tall parents have more sons: Further generalizations of the Trivers-Willard hypithesis”. Journal of Theoretical Biology. 235 (4): 583—590. Bibcode:2005JThBi.235..583K. PMID 15935175. doi:10.1016/j.jtbi.2005.02.010. 
  31. ^ Trivers, R. (1972). Parental investment and sexual selection. In B. Campbell (Eds.), Sexual selection and the descent of man, 1871-1971. Chicago: Aldine.
  32. ^ Pedersen, F. A. (1991). „Secular trends in human sex ratios: Their influence on individual and family behavior”. Human Nature. 2 (3): 271—291. PMID 24222281. S2CID 824054. doi:10.1007/bf02692189. 
  33. ^ Wood, W.; Eagly, A. H. (2002). „A cross-cultural analysis of the behavior of men and women: Implications for the originis of sex differences”. Psyhological Bulletin. 128 (5): 699—727. PMID 12206191. S2CID 6751650. doi:10.1037/0033-2909.128.5.699. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социосексуална_оријентација&oldid=27543630”