Спајдермен (film)

Spajdermen (engl. Spider-Man) je američki film iz 2002. godine zasnovan na Marvelovom strip junaku Spajdermenu. Film je režirao Sem Rejmi, dok glavne uloge igraju: Tobi Magvajer, Kirsten Danst, Vilem Dafo i Džejms Franko. Radnja prati genijalnog tinejdžera Pitera Parkera, koji razvija nadljudske osobine nalik pauku, nakon što ga je ugrizao genetski izmenjeni pauk. Nakon što je njegovog strica ubio naoružani kriminalac, zbog čega se on osetio odgovornim, Piter je odlučio da svoje nove sposobnosti koristi za plemenite svrhe, kao heroj Spajdermen, da bi se iskupio za stričevo ubistvo. Ostatak filma se fokusira na Piterove pokušaje da balansira svojim ličnim životom, nakon što je završio srednju školu i postao honorarni fotograf, dok takođe ima probleme sa svojim studijama, prijateljstvom sa svojim najboljim prijateljom Harijem Ozbornom, osećanjima prema svojoj simpatiji iz srednje škole Meri Džejn Votson i svojim dvostrukim životom kao Spajdermen.

Spajdermen
Filmski poster
Režija	Sem Rejmi
Scenario	Scenario: Dejvid Kep Alvin Sardžent (nepotpisan) Strip: Sten Li Stiv Ditko
Producent	Lora Ziskin Ijan Brajs Avi Arad
Glavne uloge	Tobi Magvajer Vilem Dafo Kirsten Danst Džejms Franko Klif Robertson Rouzmeri Haris
Muzika	Dani Elfman
Producentska kuća	Columbia Pictures Sony Pictures Entertainment
Godina	2002.
Trajanje	121 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	139 miliona dolara
Zarada	825,7 miliona dolara
Sledeći	Spajdermen 2
Veb-sajt	spiderman.sonypictures.com
IMDb veza

Nakon što napredak filma zastao na skoro 25 godina, kompanija Kolambija pikčers licencirala je film za svetsku objavu 1999. godine, nakon što su dobili opcije MGM-a, od svih prethodnih scenarija koje su razvile kompanije Kanon filmovi, Karolko i Nju Kanon. Nakon razgledanja opcija na korišćenju samo dva elementa multi-scenarija, (drugačije scenarije napisali su Džejms Kameron, Ted Njusom, Džon Brankato, Barni Koen i Džozef Goldman), Soni je zaposlio Dejvida Kepa da napiše scenario po kojem će se raditi. Režiseri Roland Emerih, Ang Li, Kris Kolambus, Jan de Bont, M. Najt Šamalan, Toni Skot i Dejvid Finčer bili su razmatrani za režiju filma pre nego što je Rejmi zaposlen kao režiser 2000. godine. Kepov scenario je doradio Skot Rosenberg tokom pre-produkcije, a kasnije je njegov dorađen scenario uredio Alvin Sargent tokom produkcije. Snimalo se u Los Anđelesu i Njujorku od 8. januara do 30. juna 2001. godine.

Film je premijerno prikazan u Los Anđelesu 29. aprila 2002. godine, a u američke bioskope je pušten 3. maja iste godine. Film je dobio pozitivne kritike od publike i kritičara, koji su hvalili Rejmijevu režiju i ton filma, vernost stripovima o Spajdermenu, akcione scene, vizuelne efekte, muziku i glumu, naročito Magvajera i Dafoa. Film je postao finansijski uspeh; postao je prvi film koji je zaradio preko 100 miliona dolara tokom prvog vikenda prikazivanja i postao je najuspešniji superherojski film. Sa zaradom od preko 821 miliona dolara, postao je treći najuspešniji film iz 2002. godine i šesti najuspešniji film u to vreme. Spajdermen je redefinisao moderni superherojski žanr, kao i letnje blokbastere. Film prate dva nastavka: Spajdermen 2 (2004) i Spajdermen 3 (2007).

Radnja

Srednjoškolac Piter Parker, živi sa svojim stricem Benom i strinom Mej. Jednog dana, na školskom izketu, posećuje genetsku laboratoriju sa svojim prijateljem Harijem Ozbornom i devojkom koja mu se sviđa Meri Džejn Votson. Piter je tada ugrizao genetski konstruisan „super pauk”, jedan od laboratorijskih eksperimenata. Nakon dolaska kući, njemu se vrti u glavi i pada u nesvest. U međuvremenu, Harijev otac, naučnik Norman Ozborn, milijarder i vlasnik kompanije Oskorp, pokušava da potpiše važan ugovor sa vojskom. On eksperimentiše na sebi sa nestabilnim serumom koji poboljšava snagu i reflekse. Nakon korišćenja seruma, on poludi i ubija svog asistenta, doktora Stroma.

Kada se osvesti, Piter otkriva da mu se vid poboljšao i da je njegovo telo postalo mišićavo. U školi otkriva da njegove ruke mogu da ispaljuju mreže i njegovi brzi refleksi mu dozvoljavaju da izbegne povrede tokom tuče sa Flešom Tompsonom. Piter otkriva da je razvio nadljudsku brzinu, snagu, mogućnost da hoda po zidovima i mogućnost da oseti opasnost.

Ignorišući Benov savet da „Uz veliku moć dolazi velika odgovornost”, Piter planira da kupi automobil, da impresionira Meri Džejn. On učestvuje na rvačkom turniru u podzemlju i pobeđuje u meču, ali ga organizator prevari i odbija da mu isplati nagradni novac. Kada lopov uđe u organizatorovu kancelariju, Piter mu dopušta da pobegne sa novcem. Nekoliko minuta kasnije, on saznaje da je Benu ukraden auto i da je ubijen. Piter traži i hvata krivca, za koga saznaje da je lopov koga je pustio da pobegne. Tokom njihovog sukoba, lopov se sapliće, propada kroz prozor i umire. U međuvremenu, poludeli Norman prekida vojni eksperiment Oskorpovog rivala, koristeći oružanu Oskorpovu jedrilicu da ubije nekoliko naučnika i vojnog generala Slokuma.

Nakon maturiranja, Piter počinje da koristi svoje moći za dobro, da bi se iskupio za stričevu smrt, noseći kostim Spajdermena. Dž. Džona Džejmison, direktor novinske agencije, prima Pitera kao fotografa volontira, zbog toga što je on jedini koji donosi Spajdermenove slike visokog kvaliteta.

Saznajući da članovi predsedništva Oskorpa planira da ga otpusti i proda kompaniju, Norman uzima jedrilicu i specijalno borbeno odelo da bi ih ubio na Sajmu svetskog jedinstva. Džejmison naziva misterioznog ubicu „Zeleni Goblin” zbog boje odela i maske koju Norman nosi. Tokom susreta sa Spajdermenom, Norman mu predlaže da mu se pridruži u haotičnim i destruktivnim planovima, tvrdeći da će se javnost na kraju okrenuti protiv heroja, ali Piter odbija. Oni se kasnije bore i Piter se povređuje. Na večeru za Dan zahvalnosti, Mej poziva Meri Džejn, Harija i Normana. Tamo, Norman vidi ranu na Piterovoj ruci i saznaje njegov tajni identitet. Kratko nakon odlaska, Norman napada Mej, koja završava u bolnici.

Meri Džejn otkriva da je zaluđena za Spajdermenom, koji ju je spasao dvaput i pita Pitera da li je Spajdermen ikada pominje. Hari, koji izlazi sa Meri Džejn, dolazi i pretpostavlja da ona gaji osećanja prema Piteru, nakon što ih je video kako se drže za ruke. Hari kasnije govori svom ocu da Piter voli Meri Džejn, nenamerno otkrivajući Spajdermenovu najveću slabost.

Norman hvata i drži Meri Džejn i tramvaj pun dece pored Kvinsboro mosta. On tera Pitera da bira koga će spasti, nakon čega pušta i Meri Džejn i decu. Piter uspeva da spase sve sve njih, dok Normana gađaju građani. Norman onda grabi Pitera i baca ga u napuštenu zgradu. Kada Norman otkrije kako će ubiti Meri Džejn, pobesneli Piter uspeva da porazi Normana.

Norman se otkriva Piteru, što ga šokira. On moli za oproštaj, ali takođe kontroliše jedrilicu da ubije Pitera. Osećajući opasnost, Piter preskače jedrilicu koja ubija Normana. Dok Norman umire, moli Pitera da ne kaže Hariju njegov tajni identitet. Piter odnosi Normanovo telo njegovoj kući. Hari dolazi i nalazi Spajdermena kako stoji pored očevog tela. On uzima pištolj da ubije Spajdermena, ali on beži i sakriva Normanovu opremu.

Na Normanovoj sahrani, Hari se zaklinje da će ubiti Spajdermena, koga krivi za očevu smrt. On govori Piteru da mu je on jedina preostala porodica. Meri Džejn priznaje Piteru da je zaljubljena u njega. Međutim Piter oseća da mora da je zaštiti od svojih neprijatelja. On krije svoja osećanja i govori joj da mogu biti samo prijatelji. Dok Piter odlazi, seća se Benovih reči i prihvata njegovu novu odgovornost kao superheroj - Spajdermen.

Uloge

Glumac	Uloga
Tobi Magvajer	Piter Parker / Spajdermen
Vilem Dafo	Norman Ozborn / Zeleni Goblin
Kirsten Danst	Meri Džejn Votson
Džejms Franko	Hari Ozborn
Klif Robertson	Ben Parker
Rouzmeri Haris	Mej Parker
Dž. K. Simons	Dž. Džona Džejmison
Ron Perkins	dr Mendel Strom
Džo Manganijelo	Fleš Tompson
Bil Nan	Džozef „Robi” Robertson
Ted Rejmi	Ted Hofman
Elizabet Benks	Beti Brant

Produkcija

Razvoj

Sem Rejmi, režiser filma Spajdermen.

U aprilu 1999. godine, iako se Sony Pictures primarno zanimao za Metro-Goldwyn-Mayer, trebalo je da scenariji za film Spajdermen, koriste takozvani „Kameronov materijal”, što je bio scenario sastavljen od više autora, skripti i knjiga snimanja od četrdeset pet strana, čije su zasluge pripale samo Džejmsu Kameronu. Studio je objavio kako neće zaposliti samog Kamerona da režira film, niti će koristiti njegov scenario. Studio je objavio kako bi potencijalni režiseri filma mogli biti Roland Emerih, Toni Skot, Kris Kolambus, Ang Li, Dejvid Finčer, Jan de Bont i M. Najt Šamalan. Finčer nije htio da se film bazira na priči o Spajdermenovom poreklu, jer je mislio kako je priča previše bazirana na stripu Noć kada je Gven Stejsi umrla, ali studio se nije složio. Sem Rejmi je zaposlen kao režiser filma u januaru 2000. godine, a trebalo je da film izađe 2001. godine. U mladosti, Sem Rejmi je bio veliki obožavalac istoimenog stripa, tako da mu je strast prema Spajdermenu osigurala posao.

Kameronov rad postao je okvir za Dejvid Kepovu prvu skicu scenarija, uglavnom od reči do reči. Kameronove verzije Marvelovih zlikovaca, Elektro i Sendmen ostali su antagonisti filma. Kepova prerada zamenila ih je za Zelenog Goblina kao glavnog antagonistu i dodao Doktora Oktopusa kao sekundarnog antagonistu. Rejmi je osetio kako bi Zeleni Goblin i surogatna veza oca i sina između Normana Ozborna i Pitera Parkera bila zanimljivija i prema tome je izbacio Doktora Oktopusa iz filma. U junu, Columbia Pictures je zaposlila Skota Rosenberga da doradi Kepov materijal. Jedina stvar koja je bila stalna u svim verzijama scenarija je „organski ispaljivač mreže” tj. Spajdermenova mogućnost da ispaljuje mrežu iz tela, a ne pomoću naprava. Rejmi nije verovao u napravu koja ispaljuje paukovu mrežu.

Rosenberg je uklonio Doktora Oktopusa i dodao još nekoliko akcionih sekvenca u scenario Rejmi je osetio kako bi dodavanje treće priče o poreklu, zakomplikovalo film. Sekvence koje su uklonjene iz konačnog filma su Spajdermen kako štiti Fargasa, izvršnog direktora Oskorpa u invalidskim kolicima, od Goblina i Spajdermen kako spašava voz pun talaca. Kako se produkcija približavala, producentkinja Lora Ziskin zaposlila je svog muža, nagrađivanog pisca Alvina Sargenta, da uredi dijaloge, primarno između Petera i Meri Džejn. Columbia Pictures dala je popis četiri pisca koji su radili na skripti konačnog Spajdermena: Rosenberg, Sargent i Džejms Kameron, od kojih su se sva trojica dobrovoljno odrekli zasluga, koje su pripisali Kepu.

Snimanje

Sa konačnom glumačkom postavom filma Spajdermen, snimanje je dogovoreno u novembru 2000. godine u Njujorku i na Sonijevim setovima. Film je zakazan za objavu sledeće godine, ali je vremenom izlazak filma pomeren za 3. maj 2002. godine. Snimanje je zvanično započelo 8. januara 2001. godine u Kalver Sitiju, Kalifornija. Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, određene scene su ponovno snimljene i zgrade Svetskog trgovinskog centra su digitalno uklonjene iz delova filma, fotografija i promotivnih plakata. Sonijev Set 29 korišćen je Piterovu kuću, a Set 27 korišćen je za borilačku scenu u kojoj Peter pobeđuje rvača Testeru kostiju. Set 27 je takođe korišćen za scenu na Tajms skveru u kojoj se Spajdermen i Zeleni Goblin bore po prvi put, gde je balkon sagrađen. Scena je takođe zahtevala snimanje u Dauniju, Kalifornija. Dana 6. marta 45-godišnji građevinski radnik Tim Holkombje ubijen kada se viljuškar, modifikovan kao konstrukcijska dizalica srušio na njega. Sud je novčano kaznio Soni za 58.805 dolara.

U Los Anđelesu, lokacije na kojima se snimalo uključuju Istorijski muzej Los Anđelesa (scena laboratorije Univerziteta Kolumbija, gde Pitera ugrize pauk, zbog koga dobije nadljudske moći), Pasifik Elektrisiti Bilding (kancelarije Dejli Bigla) i Grejston vila (za enterijer kuće Normana Ozborna). U aprilu, četiri Spajdermen kostima su bila ukradena, pa je Soni nudio nagradu od 25.000 dolara za njihov povratak. Kostimi su pronađeni 18 meseci nakon nestanka, a bivši sigurnosni čuvar studija i njegov saučesnik su uhapšeni. Produkcija je premeštena u Njujork na dve nedelje, na mesta kao što most Kvinsboro, dvorište Univerziteta Kolumbija, Njujorška javna biblioteka, kao i vrt na krovu Rokfeler centra. Ekipa se vratila u Los Anđeles kada su se snimanje i produkcija završili u junu. Zgrada Fletiron je korišćena kao zgrada Dejli Bigla.

Dizajn

Originalna maska Zelenog Goblina.

Pre nego što se raspravilo o izgledu kostima u filmu, prvobitna maska za Zelenog Goblina bila je animatronička maska, koju je stvorila kompanija Amalgamated Dynamics. Dizajni su bili mnogo više slični kao onima u stripu nego što su konačni dizajni bili i dopuštali da osoba u kostimu izrazi svoje emocije vidljivije. Na kraju, maska je izbačena pre nego što je glumac za Zelenog Goblina uopšte odabran, pa je statična maska zamenila animatroničku masku.

Iako su na kraju ostali odani stripovima, mnogo dizajna je napravljeno za Spajdermenov kostim: jedan koncept kostimografa Džejmsa Ečsona osvrtao se na ideju da crveni amblem prekriva crni kostim. Drugi, koji je eventualno doveo do konačnog kostima, imao je uvećani logotip Spajdermena na grudima i crvene pruge oko nogu kostima. Da se Spajdermenov kostim napravi, Magvajer je morao pre njega da obuče još jedan kostim, trebalo je da bude prekriven supstancama kako bi se postigao oblik Spajdermenovog tela. Kostim je dizajniran od glave do vrata kao jedan deo, sa maskom kao drugim delom. Nosač maske nosio je još jednu ispod glavne, onu koja je oblikovala glavu bolje i u isto vreme bila udobna za njenog nosača. Za scene u kojima bi skinuo masku, postojao je još jedan kostim koji je bio dizajniran samo za takve scene. Tkanina, koja je naglašavala kostim, digitalno je izbrisana iz filma. Oči na maski dizajnirane su da izgledaju kao ogledalo.

Vizuelni efekti

Nadzornik vizuelnih efekata Džon Dejkstra je zaposlen da producira vizuelne efekte filma u maju 2000. godine. Uverio je Rejmija da velika većina kaskada bude kompjuterski napravljeno, pošto bi bili nemogući za izvođenje. Rejmi je više koristio tradicionalne specijalne efekte u svojim prethodnim filmovima i tvrdio je kako je naučio mnogo o korišćenju računara tokom snimanja. Rejmi je mnogo radio kako bi isplanirao scene u kojima se Spajdermen njiše za zgrade, koje je opisao kao „balet na nebu”. Složenost takvih scena, značilo je da će se budžet za scene kretati između 70 miliona do otprilike 100 miliona dolara. Snimci su napravljeni na teži način, zbog drugačijih boja kostima likova, pa su tako Spajdermen i Zeleni Goblin morali da budu snimljeni odvojeno za specijalne efekte: Spajdermen je sniman iza zelenog ekrana, dok je Zeleni Goblin sniman iza plavog ekrana. Da su dva lika snimani zajedno, to bi rezultiralo brisanju jednog lika iz celog snimka.

Dejkstra je izjavio kako je najteži dio stvaranja Spajdermena bio karakterizacija lika, pošto je mnogo iste bilo izgubljeno jer je sam lik maskiran. Bez konteksta očiju i usta, govor tela je iznosio veliku većinu emocije kod maskiranog Spajdermena. Rejmi je hteo da prenese suštinu Spajdermena kao, „tranziciju koja se pojavljuje između njega kao mladića koji prolazi kroz pubertet i njega kao superheroja”. Dejkstra je izjavio kako njegova ekipa animatora nikad nije dostigla takav nivo prefinjenosti, da naprave da Spajdermena izgleda kao ljudsko biće. Kada je kompjuterski generisani lik pokazan dvojici direktora studija, verovali su kako to zapravo Magvajer izvodi vratolomije. U dodatku, Dejkstrina ekipa je morala da izradi mesta Njujorka i zameni svaki auto sa digitalnim modelom. Rejmi nije hteo da ceo film izgleda kao animacija, pa nijedna scena u filmu nije 100% kompjuterski animirana.

Premijera

Izlazak u bioskopima

Originalni poster, koji je povučen iz bioskopa zbog terorističkih napada 11. septembra (Svetski trgovinski centar se reflektuje u Spajdermenovim očima).

Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Soni je morao da povuče promotivne plakate koji su prikazivali Spajdermenovo lice sa odrazom njujorških zgrada (koje uključuju srušeni Svetski trgovinski centar) koje mu se reflektuje od očiju. Prvobitni promotivni trejler filma, objavljen 2001. godine koji je prikazivan pre prikazivanja filmova Atlantida: Izgubljeno carstvo, Američka pita 2, Poslednja fantazija, Planeta majmuna i Park iz doba jure 3, sadržavao je kratku scenu iz filma, u kojoj grupa pljačkaša beži u helikopteru, koga zaustavlja, ono što prvobitno izgleda kao konopac, ali je to u stvari velika paukova mreža tj. mreža koja je ispletena između Svetskog trgovinskog centra. Trejler i promotivni posteri povučeni su nakon napada, ali mogu se pronaći na internetu kao na primer na Jutjubu.

Pre objave filma u Engleskoj u junu 2002. godine, Britanski odbor za klasifikaciju filmova dao je filmu sertifikat za 12 godina. Zbog Spajdermenove popularnosti kod mlađe dece, ovo je izazvalo mnogo polemike. Britanski odbor za klasifikaciju filmova branio je svoju odluku, govoreći kako je film mogao dobiti i sertifikat za "15" godina. Uprkos ovome, neke države su dali filmu sertifikat „PG” tj. za decu preko 8 godina sa nadzorom roditelja, a neke i sertifikat „PG-12”. Sjedinjene Američke Države dale su filmu sertifikat „PG-13” zbog „nasilja i akcije”. Krajem avgusta, Britanski odbor za klasifikaciju filmova promenio je sertifikat zbog čega je trebalo da Soni ponovno objavi film u Engleskoj.

Kućni mediji

Spajdermen je objavljen na DVD-u i VHS-u 1. novembra 2002. godine. Blu-rej izdanje objavljeno je 5. jula 2011. godine. Spajdermen je takođe uključen u Spajdermen legasi kolekšn, koji sadrži pet Spajdermen filmova u 4K UHD Blu-rej izdanju, koji je objavljen 17. oktobra 2017. godine.

Filmska prava na prikazivanje u Americi (Foks, TBS/TNT) su prodata za 60 miliona dolara. Ukupna prodaja igračaka baziranim na filmu iznosila je 109 miliona dolara. Zarada američkih DVD izdanja do jula 2004. godine iznosila je 338,8 miliona dolara. Zarada američkih VHS izdanja do jula 2004. godine iznosila je 89,2 miliona dolara. Od 2006. godine, film je, uključujući zaradu od objave i prodaje kućnih izdanja, igračaka, igrica itd. zaradio 1,5 milijardi dolara.

Prijem

Zarada

Spajdermen je postao prvi film u istoriji koji je zaradio preko 100 miliona dolara u jednom vikendu, čak i kod prilagođavanja za inflaciju, sa zaradom od ukupno 114.844.116 dolara u prvom vikendu prikazivanja. Zarada je nadmašila prethodnog rekordera, film Hari Poter i Kamen mudrosti koji je u prvom vikendu zaradio 90 miliona dolara; zbog ovoga, Rik Lajman iz Njujork tajmsa je napisao da: „iako su direktori industrije očekivali veliku zaradu u prvom vikendu, zbog relativno niske konkurencije i zbog zainteresovanosti ljudi iz svih starosnih grupa, niko nije mogao predvideti da će Spajdermen nadmašiti legendarni Hari Poter rekord.”

Film je takođe postavio rekord, zaradivši preko 100 miliona dolara u tri dana, što je u to vreme bio rekordan iznos u jednom vikendu. U prvom vikendu, film je zaradio 31.769 dolara po jednom bioskopu, zbog čega je Boks ofis modžo izjavio: „najveća zarada po bioskopu za film koji je objavljen u celom svetu.” Filmski rekord od tri dana, nadmašio je film Pirati sa Kariba: Tajna škrinje četiri godine kasnije. Zarada od 114,8 miliona dolara tokom prvog vikenda bila je najviša zarada u Severnoj Americi, za film koji nije nastavak, sve dok rekord nije nadmašio film objavljen osam godina kasnije, Alisa u zemlji čuda.

Sa objavom filma u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi 3. maja 2002. godine na 7.500 ekrana u 3.615 bioskopa, film je zaradio 39.406.872 dolara tokom prvog dana objave, sa prosekom od 10.901 dolara po bioskopu. Bila je to najveća zarada za film u prvom danu objave, sve dok ga nije nadmašio sopstveni nastavak Spajdermen 2 sa zaradom od 40,4 miliona u 2004. godini. Spajdermen je takođe držao rekord za najveću zaradu za drugi dan objave, sa 43.622.264 dolara, rekord je kasnije nadmašio animirani film Šrek 2 iz 2004. godine. U nedelju prvog vikenda prikazivanja, zaradio je dodatnih 31.814.980 dolara, što i dan danas drži rekord za najveću zaradu filma u nedelju.

Film je ostao na najvišoj poziciji i tokom drugog vikenda prikazivanja, dok je zarada pala samo 38% i koja je na kraju drugog vikenda bila 71.417.527 dolara, sa prosekom od 19.755 dolara po kinu. U to vreme, to je bila najveća zarada u drugom vikendu prikazivanja filma. Tokom drugog vikenda prikazivanja, film je prošao granicu od 200 miliona dolara na deveti dan prikazivanja, što je takođe bio rekord u to vreme. Na kraju drugog vikenda, film je u deset dana zaradio ukupno 223.040.031 dolara.

Film je pao na drugo mesto tokom trećeg vikenda prikazivanja, iza filma Ratovi zvezda — epizoda II: Napad klonova, ali svejedno zaradio 45.036.912 dolara, sa padom zarade od samo 37%, sa prosekom od 12.458 dolara po bioskopu, sa ukupnom zaradom u sedamnaest dana od 285.573.668 dolara. Takođe je postavio rekord zarade u trećem vikendu prikazivanja, koji je nadmašio film Avatar iz 2009. godine. Ostao je na drugom mestu u četvrtom vikendu prikazivanja, u kojem je zaradio 35.814.844 dolara, a zarada je pala za 21% dok se prikazivao u 3.876 bioskopa, sa prosekom od 9.240 dolara po bioskopu. Kroz dvadeset pet dana prikazivanja, film je ukupno zaradio 333.641.492 dolara. Sa ukupnom zaradom, Spajdermen je postao film sa najvećom zaradom iz 2002. godine, sa iznosom od 403.706.375 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, nadmašivši tako filmove Gospodar prstenova: Dve kule i Ratovi zvezda — epizoda II: Napad klonova.

Film je takođe zaradio 418.002.176 dolara u ostatku sveta, što zajedno sa zaradom iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade daje ukupnu zaradu od 821.708.551 dolara, što ga čini trećim filmom iz 2002. godine sa najvećom zaradom, iza filmova Gospodar prstenova: Dve kule i Hari Poter i Dvorana tajni. Film je prodao oko 69.484.700 karata u Sjedinjenim Američkim Državama. Držao je rekord za najveću prodaju karata za film baziran na junaku iz stripa, sve dok ga nije nadmašio Mračni vitez 2008. godine. Kasnije je i taj film preteknut od strane ostalih filmova baziranim na Marvelovim superherojima. Spajdermen je bio film sa najvećom zaradom baziran na priči o poreklu superjunaka, rekord koji je nakon petnaest godina nadmašio film Čudesna žena iz 2017. godine.

Zarade po državama od preko 10 miliona dolara, uključuju: Australija (16,9 miliona $), Brazil (17,4 miliona $), Francuska, Alžir, Monako, Maroko i Tunis (32,9 miliona $), Nemačka (30,7 miliona $), Italija (20,8 miliona $), Japan (56,2 miliona $), Meksiko (31,2 miliona $), Južna Koreja (16,98 miliona $), Španija (23,7 miliona $), i Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Malta (45,8 miliona $).

Spajdermen je postao film sa najvećom zaradom, baziran na superjunaku iz stripa i u zemlji porekla i u svetu. Zaradu u zemlji porekla nadmašio je Mračni vitez 2008. godine, a svetsku zaradu nadmašio je Spajdermen 3 2007. godine.

Film je takođe držao rekord kao najuspešniji Sonijev film u zemlji porekla, dok ga 2018. godine nije prestigao film Džumandži: Dobro došli u džunglu (404,5 miliona dolara).

Kritike

Džej Kej Simons, koji u filmu tumači ulogu Dž. Džona Džejimsona. Simons je dobio pohvale za svoj performans.

Na popularnoj veb stranici Rotten Tomatoes, film na osnovi 241 kritike ima ukupan procenat tj. ocenu od 90% uz prosečnu ocenu 7,7/10. Tako jedna kritika kaže da: „Spajdermen, ne samo da sadrži veliku dozu njihanja sa mrežom, takođe ima i srce, zahvaljujući spojenim šarmovima režisera Sema Rejmija i glumca Tobija Magvajera.” Na drugoj veb stranici Metakritik, film na osnovi 37 kritika ima prosečnu ocjenu 73 od 100, što ukazuje na „generalno pozitivne kritike.” Publika veb stranice CinemaScore dala je filmu prosečnu ocenu „A–” na „A+ do F” lestvici.

Glumačka postava, pogotovo Tobi Magvajer, Vilem Dafo i Džej Kej Simons, je često hvaljena kao jedna od najviših tačaka filma. Erik Herison, kritičar Hjuston hronika, bio je u početku skeptičan u vezi Magvajera kao Pitera, ali nakon što je pogledao film, izjavio je da: „postaje teško zamisliti bilo koga drugog u ulozi Pitera Parkera tj. Spajdermena.” Kritičar novina USA Today, Majk Klark verovao je kako se Magvajer kao Spajdermen mogao uporediti sa Kristoferom Rivom u ulozi Supermena u istoimenom filmu iz 1978. godine. Oven Glejberman, kritičar časopisa Entertainment Weekly, imao je mešana osećanja u vezi glumačke postave, naročite Tobija Magvajera. Napisao je da: „Magvajer, iako pobeđuje ko god da je, nikad ne dobija pravu priliku da prikaže dve strane Spajdermena—dečaka i muškarca, da bude romantičar i osvetnik u isto vreme.” Kritičar Holivud reportera, Kirk Hanikat, mislio je kako je: „mašta režisera odradila preterano dobar posao, od mrežastog uvoda do naopakog poljupca Spajdermena i Meri Džejn i njenog spašavanja, pa do teškog emocionalnog udarca kada mora da je odbije na kraju filma.”

Suprotno svim ovim kritikama, kritičarka novina LA Weekly, Manola Dargis, napisala je da: „ovo nije taj Spajdermen koji je pogodan za dugometražni film; stvar je u tome da nije naročito zanimljiv, pa ni animiran.” Rodžer Ibert dao je filmu 2,5/4 zvezdica jer osetio kako filmu nedostaje akcionih scena: „Uzmimo u obzir scenu u kojoj Spajdermen mora da odluči hoće li da spase Meri Džejn ili gondolu punu nedužne dece. Pokušava da spasi oboje, tako da se obesi o mrežu koja izgleda da će pući svakog trena. Prikazi ovde mogu davati dojam da odluke teže same za sebe, ali umesto toga, ova scena se čini kao scena koja je dodata samo da bude tu.” Stilski, bilo je mnogo negativnih kritika u vezi kostima Zelenog Goblina, što je dovelo da Ričard Džordž godinama kasnije napiše: „Ne kažem da je kostim iz stripa nešto izrazito dobar ni poseban, ali kostim (naročito glava) iz Spajdermena je skoro smešno loša. Ne samo da nije strašna, takođe ona maskira i emocije.”

Časopis Entertainment Weekly stavio je „poljubac iz Spajdermena” na njihovu njihovu lestvicu, uz komentar: „Postoji linija između romantike i smeha. Naopaki i mokri poljubac Spajdermena i Meri Džejn iz 2002. godine predstavlja tu liniju. Razlog zašto je to upalilo? Čak i ako posumnja da je on Piter Parker, ne trudi se da to sazna. I to je seksi.” Magazin Empajer je stavio Spajdermena na 437. mesto na njihovoj listi 500 najboljih filmova ikada.

Nagrade

Film je osvojio nekoliko nagrada, od Tin Čois nagrada do nagrada Saturn, a takođe je nominovan za Oskara (za najbolje vizuelne efekte i najbolji miks zvuka (Kevin O’Konel, Greg P. Rasel i Ed Novik), ali izgubio je od filmova Gospodar prstenova: Dve kule i Čikago. Dok je samo Deni Elfman osvojio nagradu Saturn, Rejmi, Magvajer, i Danstova su bili nominovani za svoje poštovane uloge. Film je dobio nagradu Pipls Čois za „Omiljeni film.” Film je takođe nominovan za omiljeni film na Nikelodionovim nagradama Kids Čois, ali je izgubio od filma Ostin Pauers 3.

Nagrada	Dan ceremonije	Kategorija	Primaoci i kandidati	Rezultat
Oskar	23. mart 2003.	Najbolji miks zvuka	Kevin O’Konel, Greg P. Rasel i Ed Novik	Nominacija
		Najbolji vizuelni efekti	Džon Dajkstra, Skot Stokdajk, Entoni Lamolinara i Džon Frezijer	Nominacija
BMI Film and TV Awards	14. maj 2003.	Nagrada BMI za filmsku muziku	Deni Elfman	Osvojeno
BAFTA	23. februar 2003.	Najbolji specijalni vizuelni efekti	Džon Dajkstra, Skot Stokdajk, Entoni Lamolinara i Džon Frezijer	Nominacija
Broadcast Film Critics Association	17. januar 2003.	Najbolja pesma	Čad Kruger („Heroj”)	Nominacija
Nagrada Empajer	5. februar 2003.	Najbolja glumica	Kirsten Danst	Osvojeno
Golden Trailer Awards	14. mart 2002	Najbolja akcija	Spajdermen	Nominacija
		Najbolja muzika	Spajdermen	Nominacija
		Najbolji prikaz	Spajdermen	Nominacija
		Najbolja sinhronizacija	Spajdermen	Osvojeno
Nagrada Gremi	23. februar 2003.	Najbolja muzika u igranom filmu, televiziji ili ostalim medijima	Deni Elfman	Nominacija
		Najbolja pesma napisana za igrani film, televiziju ili ostale medije	Čed Kruger („Heroj”)	Nominacija
Nagrada Hjugo	30. avgust 2003.	Najbolja dramska prezentacija – Dugometražna forma	Spider-Man	Nominacija
MTV filmska nagrada	31. maj 2003.	Najbolja ženska uloga	Kirsten Danst	Osvojeno
		Najbolji poljubac	Kirsten Danst i Tobi Magvajer	Osvojeno
		Najbolja muška uloga	Tobi Magvajer	Nominacija
		Najbolji film	Spajdermen	Nominacija
		Najbolji zlikovac	Vilem Dafo	Nominacija
People's Choice Awards	12. januar 2003.	Omiljeni igrani film	Spajdermen	Nominacija
Nagrada Satelit	12. januar 2003.	Najbolja montaža filma	Erik Zumbrunen	Nominacija
		Najbolji vizuelni efekti	Džon Dajkstra	Nominacija
Nagrada Saturn	18. maj 2003.	Najbolji fantastični film	Spajdermen	Nominacija
		Najbolji glumac	Tobi Magvajer	Nominacija
		Najbolja glumica	Kirsten Danst	Nominacija
		Najbolji režiser	Sem Rejmi	Nominacija
		Najbolja muzika	Deni Elfman	Osvojeno
		Najbolji specijalni efekti	Džon Dajkstra, Skot Stokdajk, Entoni Lamolinara i Džon Frezijer	Nominacija
World Soundtrack Awards	19. oktobar 2002.	Najbolji originalni saundtrek godine – Orkestar	Deni Elfman	Nominacija
World Stunt Awards	1. jun 2003.	Najbolja tuča	Kris Danijels, Zak Hadson, Kim Kahana jr, Džoni Ngujen i Mark Aron Vagner	Nominacija
Young Artist Awards	29. mart 2003.	Najbolji porodični film - Fantastika	Spajdermen	Nominacija

Nastavci

Glavni članci: Spajdermen 2 i Spajdermen 3

U januaru 2003. godine, Soni je objavio da je nastavak Spajdermena u razvoju i da će ga producirati i režirati Sem Rejmi. Dana 15. marta 2003. godine, trejler filma otkrio je da će Spajdermen 2 biti objavljen 30. juna 2004. godine. Spajdermen 3, drugi nastavak Spajdermena i konačan film u serijalu režisera Sema Rejmija, objavljen je 4. maja 2007. godine. Spajdermen: Nova animirana serija je bila alternativni nastavak prvog filma, koja nije bila povezana sa filmovima Spajdermen 2 i Spajdermen 3.

Video igra

Video igra bazirana na ovom filmu je izašla 2002. godine. Razvila ju je kompanija Treyarch (samo za kućne konzole), a objavila ju je kompanija Activision za platforme Game Boy Advance, Nintendo GameCube, Microsoft Windows, PlayStation 2 i Xbox. Igra je sadržala mnoge scene i zlikovce, koji se nisu pojavili u filmu. Pratila ju je igra Spajdermen 2 dve godine kasnije, kako bi promovisala izlazak drugog filma. 2007. godine, kako bi promovisala izlazak trećeg filma, izdata je igra Spajdermen 3. Tobi Magvajer i Vilem Dafo su jedini glumci iz filma koji su pozajmili glasove u igri.

Igra je dobila pozitivne kritike. Do jula 2006. godine, PlayStation 2 verzija ove igre je prodata u preko 2 miliona primeraka i zaradila74 miliona dolara u Sjedinjenim Državama. Časopis Sledeća generacija ju je rangirao kao 15. najprodavaniju igru, dostupnu za PlayStation 2, Xbox i Nintendo GameCube, između januara 2000. i jula 2006. godine u toj zemlji. Ukupna zarada Spajdermen video igara tokom 2000-ih, dostigla je 6 miliona primeraka u Sjedinjenim Državama do jula 2006. godine.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Spajdermen na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Spajdermen na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
• Spajdermen na sajtu Box Office Mojo (jezik: engleski)