Specijalna morfologija zuba
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Uvod uredi
Da bismo uočili i opisali, a zatim i reprodukovali ( crtanjem ili modelovanjem ) anatomsko-morfološke detalje jednog zuba, posmatramo posebno krunu, vrat i koren zuba. Na kruni zuba razlikujemo četiri, odnosno pet površina. Morfološki izgled jedne od površina ili ivica kruna zuba najpovoljnije se sagledava posmatrajući zub sa raznih aspekata i pravaca. Stoga se pri radu koriste sledeći pravci, smerovi i aspekti posmtranja: 1) Incizo-cervikalni pravac kod prednjih zuba ili okluzo-cervikalni pravac kod bočnih zuba. Kada se ovi pravci podudaraju sa uzdužnom osom zuba, može se upotrebiti termin aksijalni pravac; 2) Mezio-distalni pravac; 3) Vestibulooralni pravac: -za prednje zube -za bočne zube. Svi pravci posmatranja mogu imati dva smera. Zub se može posmatrati sa raznih aspekata. Tako se razlikuju: -Vestibularni aspekt, -Oralni aspekt, -Mezijalni i distalni aspekt -Incizalni aspekt.
Veličina zuba uredi
Merenjem mezio-distalne i vestibulu-oralne širine zuba u raznim tačkama, kao i merenjem okluzo-apikalne dužine dobija se veličina zuba. Veličina zuba zavisi od pola, rase i naslednih faktora. Pravilno razvijeni zubi čine sklad i njihova veličina izražava se u milimetrima.
Klasa sekutića uredi
a) Sekutići su prvi i drugi zub od medijalne linije u sva četiri kvadranta i zajedno sa očnjacima čine grupu prednjih zuba. Prvi sekutić uz medijalnu liniju je centralni sekutić, dok je drugi od medijlane linije lateralni sekutić. Pošto ih ima po dva u svakom kvadrantu, to ih ima ukupno osam. Kako zauzimaju prostor desno i levo od medijalne linije, između očnjaka, to jos nose naziv zubi interkanine regije.
b) Sekutići kao grupa učestvuju u sve tri funkcije humane denticije:mastikaciji, fonetici i estetici. Sekutići imaju mnogo veću ulogu u fonetici i estetici nego ostale grupe zuba. Mastikacija: sekutići predstavljaju sečivo denticije, učestvuju u sečenju i rezanju hrane na delove pogodne za žvakanje. Gordnji sekutići predstavljaju fiksno, a donji pokretno sečivo denticije. Estetika: sekutići ne samo da svojom veličinom, oblikom, bojom i rasporedom direktno utiču na izgled osobe, već obezbeđuju potreban oslonac za usne i lice, daju lepotu osmehu. Fonetika: sekutići su neohodni za izgovor nekih konsonanata (labiodentalni: f, v; dentalni: t, d; lingvo-dentalni: s, c, z).
c) Krune sekutića od krune drugih zuba (atributi klase) razlikuju pet glavnih obeležja:
1. Incizalna ivica. – Ravna sečna ivica ili površina očnjaka sa jednom kvržicom bitno se razlikuju od sečne ivice bočnih zuba sa više kvržica.
2. Kumulusi su ovalne ekstenzije gleđi na novoinzniklim sekutićima, na njihovom incizalnom grebenu, i najčešće ih ima tri. Kumulusi su razdvojeni plitkim brazdama koje prelaze i na labijalnu površinu gde se u incizalnoj trećini gube. Često su regularni po broju, obliku i stepenu izraženosti (prominenciji). Posle izvesnog vremena, za vreme aktivne okluzije, obično se gube. Ponekad kumulusi ostaju da prezistiraju kod odraslih osoba kao sekutići nisu u funkcionalnoj okluziji.
3. Položaj zuba i nagib marginalnih grebena suprotnosti je sa analognim grebenima bočnih zuba (ne i očnjaka). Kod sekutića marginalni grebeni čine mezijalnu i distalnu granicu lingvalne površine i manje ili više su paralelni sa uzdužnom osom zuba. Kod bočnih zuba ovi grebeni čine mezijalnu i distalnu granicu okluzalne površine, koja je skoro pod pravim uglom u osnosu na osu zuba.
4. Lingvalna jama. – Oralna površine krune sekutića ima udubljenje u incizalnoj i srednjoj trećini. Očnjaci na lingvalnoj površini imaju greben i stoga dve jame, a bočni zubi dve ili više jamica na okluzalnoj površini.
5. Cingulum. – Cervikalni deo lingvalne površine je konveksan. Ovaj konveksitet je nazvan cingulum i jače je izražen kod očnjaka nego kod sekutića, dok bočni zubi ne pokazuju analognu strukturu.
d) Gornji sekutići, u poređenju sa donjim, imaju u celini veću krunu, posebno u mezio-distalnom pravcu. Kruna prvog gornjeg sekutića obično je mnogo veća od krune drugog gornjeg sekutića. Kruna drugog sekutića je ocično slična obliku prvog sekutića.
e) Donji sekutići su najjednostavniji i sa najmanje varijacija od svih zuba u ustima. Oni su takodje najmanji stalni zubi. Centralni setutić je nešto manji od lateralnog. U poredjenju sa gornjim sekutićima, krune donjih sekutića su relativno duže i znatno uže u proksimalnom pravcu. Donji sekutić predstavljaju „pokretno sočivo“ – dencitije.
Literatura uredi
O. Janković, V. Bunjak, Morfologija zuba za prvi razred zubotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd 2003.